Lu­ka se ja­ko po­tro­šio, mo­žda bi ga tre­ba­lo i ma­lo po­šte­dje­ti

Sjaj­na je od­lu­ka što smo igra­li pro­tiv sla­bi­jih na pri­pre­ma­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Euro -

kra­ju bu­de i is­pla­tio ovaj pot­hvat, mo­žda od ne­ke te­le­vi­zi­je do­bi­je po­nu­du za raz­go­vor ko­ja se ne od­bi­ja. Do sa­da je po uli­je­ta­nju hr­vat­skih na­vi­ja­ča na te­ren naj­poz­na­ti­ji bio Ante Žu­anić, Spli­ća­nin koji se svi­je­tu po­ka­zao na utak­mi­ci Hr­vat­ska – Bra­zil u Nje­mač­koj na SP-u 2006. Dvi­je go­di­ne kas­ni­je u Be­ču je u dvo­bo­ju Aus­tri­ja – Hr­vat­ska na trav­njak utr­čao Ka­šte­la­nin Do­ma­goj Gur­don, a evo sa­da i Bo­ško­vi­ća iz Ba­ške Vo­de. Svi ži­ve u raz­ma­ku od 50-ak ki­lo­me­ta­ra. Ina­če, u Pa­ri­zu ni­je bi­lo ne­kih iz­gre­da, sa­mo je Bo­ško­vić pri­ve­den. Hr­vat­skom ve­le­pos­lans­tvu obra­ti­la su se dvo­ji­ca na­vi­ja­ča ko­ja su os­ta­la bez pu­tov­ni­ca. Je­dan je op­ljač­kan u me­trou, a dru­gi je na­pad­nut na­kon iz­la­ska iz jed­nog pa­ri­škog res­to­ra­na. Os­tao je bez nov­ca, pu­tov­ni­ce, ali i bez ulaz­ni­ce za utak­mi­cu. Ono što bi­smo tre­ba­li još uči­ni­ti jest – sma­nji­ti pros­tor, jer po­ne­kad smo i mi dje­lo­va­li ma­lo ra­zvu­če­no, upo­zo­ra­va Kru­no Jur­čić Ne tre­ba puno go­vo­ri­ti o doj­mu koji je os­ta­vi­la na­ša re­pre­zen­ta­ci­ja u po­bje­di nad Tur­skom. Oči­to su pri­pre­ma re­pre­zen­ta­ci­je i oda­bir sla­bi­jih su­par­ni­ka dos­ta po­mo­gli da bu­de­mo svje­ži. Ia­ko, znam da stru­ka ne vo­li kad se go­vo­ri o svje­ži­ni već u pr­voj utak­mi­ci, jer pred na­ma je tur­nir i da bis­te doš­li pri­mje­ri­ce do po­lu­fi­na­la, mo­ra­te dr­ža­ti for­mu mje­sec da­na.

Ba­de­lja ne­po­treb­no kri­ti­zi­ra­li

Vi­dje­li smo puno do­brih stva­ri, mom­čad­skih i po­je­di­nač­nih, te s pra­vom možemo bi­ti op­ti­mis­tič­ni, ali ne ek­s­trem­no, već ra­ci­onal­no. Gle­daj­mo na to kao na tri osvo­je­na bo­da i vje­ro­jat­ni ula­zak u dru­gu fa­zu na­tje­ca­nja. Otva­ra­nje utak­mi­ce po­nu­di­lo je dos­ta opre­za, Tur­ci su bi­li dos­ta čvr­sti, mo­žda smo ih do­ži­vje­li bo­lji­ma ne­go što za­is­ta je­su pa smo bi­li oprez­ni, s mo­žda i pre­vi­še res­pek­ta. No, on­da smo kre­nu­li, do­šao je i taj sjaj­ni Lu­kin gol. U nas­tav­ku smo ih po­če­li raz­bi­ja­ti vi­so­ko, na nji­ho­voj po­lo­vi­ci, jed­nos­tav­no ni­smo do­pus­ti­li da nam pri­đu, da se ne­što do­go­di pred na­šim go­lom, ka­kav pre­kr­šaj, po­gre­ška, je­da­na­es­te­rac. Ne bih ja bio ja da ne upo­zo­rim na jed­nu opas­nost u tak­voj igri. Kad ideš na odu­zi­ma­nje lop­te ta­mo gdje si je iz­gu­bio, dak­le, vi­so­ko, on­da do­la­zi do enor­m­nog tro­še­nja i tre­ba bi­ti opre­zan u ovom tur­nir­skom na­či­nu igranja. Mo­žda bi već sad tre­ba­lo ma­lo kal­ku­li­ra­ti, raz­miš­lja­ti ka­ko da­lje, pa i šte­dje­ti igra­če. Tur­ci su me ra­zo­ča­ra­li, ali tak­vom doj­mu o nji­ma su i na­šui igra­či pri­do­ni­je­li od­lič­nom igrom. Na­kon što smo po­ve­li, raz­dvo­ji­le su im se li­ni­je, što su od­lič­no ko­ris­ti­li Perišić, Brozović, Ra­ki­tić i Man­džu­kić, do­la­zi­li smo u bor­bu je­dan na jed­no­ga, a to je ono što že­li­mo, što je na­ša snaga. Pro­blem Tu­ra­ka je spo­ra zad­nja li­ni­ja ko­ja se zbog to­ga uvuk­la svom gol­ma­nu u kri­lo. A že­lje­li su Tur­ci iz­jed­na­či­ti, no s tom zad­njom li­ni­jom ko­ja je os­ta­la otra­ga mom­čad im je bi­la ra­zvu­če­na. Bi­li smo to­li­ko bo­lji da mi je baš žao što im ni­smo za­bi­li još dva­tri go­la. Kad go­vo­ri­mo o po­je­din­ci­ma, on­da je jas­no da je Mo­drić čo­vjek o ko­jem svi go­vo­re. Sje­ti­te se, u po­s­ljed­njoj ko­lum­ni na­pi­sao sam da Hr­vat­ska mo­že oti­ći do kra­ja bu­de li Lu­ka igrao kao u Re­alu i to­me još do­dao gol ili asis­ten­ci­ju. A to je ja­ko te­ško. No, Lu­ka je to na­pra­vio. Do­du­še, straš­no se po­tro­šio u toj utak­mi­ci, kao da je svi­ma ne­što že­lio do­ka­za­ti, a on to do­is­ta ne mo­ra. No, oči­to ima veliku že­lju pa je na­pra­vio sve te ču­des­ne stva­ri na te­re­nu, go­to­vo ne­mo­gu­će. Čo­vjek je odu­zi­mao lop­tu na na­ših 16 me­ta­ra, a on­da od­mah bio u na­pa­du, za­bio, ra­zi­gra­vao...

Tu­ran sli­ka tur­ske ne­mo­ći

Vi­dio sam da se kri­ti­zi­ra­la igra Mi­la­na Ba­de­lja, no on je igrao po­zi­cij­ski sjaj­no, svo­jim je ra­dom omo­gu­ćio sta­bil­nost mom­ča­di. Bio je fe­no­me­na­lan, pa znao je jed­nim po­te­zom iz­ba­ci­ti če­ti­ri-pet tur­skih igra­ča. Brozović i Perišić su sjaj­no ula­zi­li s bo­ka u sre­di­nu, u me­đu­pros­tor, i tu su ili os­ta­ja­li sa­mi ili su pak omo­gu­ći­li be­ko­vi­ma, po­go­to­vu Sr­ni, da do­la­ze na­pri­jed. Ar­da Tu­ran tre­bao je pra­ti­ti Sr­nu, ali to ni­je mo­gao, bio je ne­mo­ćan. Tu­ran je bio pra­va sli­ka Tur­ske – ne­mo­ćan. Ugod­no me iz­ne­na­di­lo ko­li­ko smo bi­li do­bri u ofen­ziv­nom pre­ki­du. Ono što sam vi­dio, a tre­ba­lo bi još po­pra­vi­ti jest – sma­nji­ti pros­tor, jer po­ne­kad smo i mi dje­lo­va­li ma­lo ra­zvu­če­no. Dak­le, zad­nja li­ni­ja nam mo­ra br­že iz­a­ći, “ukras­ti” de­se­tak me­ta­ra da “sma­nji” te­ren, jer će on­da Mo­drić, Ra­ki­tić i Ba­delj mo­ra­ti ma­nje trčati i du­lje će “tra­ja­ti”. Za kraj, vra­tit ću se na po­če­tak. Pri­prem­ne utak­mi­ce sa sla­bi­jim su­par­ni­ci­ma, lak­ši tre­nin­zi po­ka­za­li su se kao pun po­go­dak na star­tu Eu­ra. Sad tre­ba vi­dje­ti ko­li­ko će to utje­ca­ti na fi­zič­ko “tra­ja­nje” na­ših igra­ča.

Ne­vje­ro­jat­na slu­čaj­nost ili – znanje. HRT pri­je utak­mi­ce sni­mio iz­ja­vu Da­ni­je­la Bo­ško­vi­ća

Ra­ki­tić je uz Mo­dri­ća je­dan od naj­is­tro­še­ni­jih zbog na­por­ne se­zo­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.