03

Di­na­mo je 2001. go­di­ne za­ma­lo otpisao Ćor­lu­ku

Vecernji list - Hrvatska - - Euro - Kar­lo Le­din­ski

Već je bi­la sprem­na is­pis­ni­ca za HAŠK, no nje­gov biv­ši tre­ner Vin­ko Ša­ka re­kao je: Daj­te mu pet utakmica i po­ka­zat će da je svjet­ska kla­sa! kar­lo.le­din­ski@ve­cer­nji.net Ve­dran Ćor­lu­ka u ne­dje­lju je odu­še­vio no­go­met­ni svi­jet igra­ju­ći pro­tiv Tu­ra­ka 60 mi­nu­ta ras­kr­va­re­ne gla­ve. Svo­je su­igra­če ni­je že­lio os­ta­vi­ti na cje­di­lu ni pod ci­je­nu te­že oz­lje­de. A ma­lo je ne­dos­ta­ja­lo da Ćor­lu­ka ni­ka­da ne pos­ta­ne ni pr­vo­ti­mac Di­na­ma, a ka­mo­li igrač svjetske klase. Kad mu je bi­lo 15 godina, u Di­na­mu su ga za­ma­lo ot­pi­sa­li. Već je bi­la sprem­na is­pis­ni­ca, iz Mak­si­mir­ske su ga htje­li pos­la­ti u HAŠK, no spa­sio ga je nje­gov du­go­go­diš­nji tre­ner u Di­na­mu Vin­ko Ša­ka, koji je še­fo­ve u omla­din­skoj ško­li prek­li­njao: “Ga­ran­ti­ram za deč­ka, daj­te mu još pet utakmica i do­ka­zat će vam da je svjet­ski po­ten­ci­jal.” Ta­ko je i bi­lo, Ćor­lu­ka je us­pio sve pre­okre­nu­ti u svo­ju ko­rist, a os­ta­lo je po­vi­jest.

Sme­ta­lo im što tr­či na petama

No, kre­ni­mo re­dom. Ve­dran Ćor­lu­ka ro­đen je u Der­ven­ti, iz ko­je je za­jed­no s obi­te­lji po­bje­gao zbog ra­ta. Na pr­vi tre­ning u Di­na­mo stigao je kao 8-go­diš­njak, iz Slo­bo­šti­ne u ko­joj su ži­vje­li do­veo ga je otac Jo­zo. – Po­čeo je igra­ti u Li­gi li­ma­ča, u ge­ne­ra­ci­ji s Fi­li­pom Lon­ča­ri­ćem, Da­ri­jem Ku­ke­com... Od­mah smo osvo­ji­li li­gu, a slje­de­će se­zo­ne to­li­ko smo do­mi­ni­ra­li da smo upi­sa­li sve po­bje­de u pr­vens­tvu, uz gol-raz­li­ku 131:0! Vo­đa te generacije, i ka­pe­tan, bio je baš Ćor­lu­ka – ot­kri­va nam Vin­ko Ša­ka, tre­ner koji je odi­grao ključ­nu ulo­gu u Ćor­lu­ki­noj mla­dos­ti. Pri­sje­tio se Ša­ka ka­kav je Ve­dran bio kao kli­nac. – Sve je znao s lop­tom, iz­vo­dio je slo­bod­nja­ke, pu­cao je­da­na­es­ter­ce, za­bi­jao gla­vom. Za­nim­lji­vo, ni­je igrao sto­pe­ra ni des­nog be­ka, već de­fen­ziv­nog vez­nog. Tu je po­zi­ci­ju igrao do 15., 16. go­di­ne. Već od pr­vih tre­nin­ga vi­dje­lo se da će bi­ti vo­đa, ro­đen je s ti­me. Od­mah je po­ka­zao ka­rak­ter, bio je ne­us­tra­šiv. Već kao kli­nac bio je auto­ri­tet su­igra­či­ma, ga­la­mio je ka­da je to tre­ba­lo. Baš kao pra­vi ka­pe­tan. I uvi­jek je no­sio broj če­ti­ri. Ta Ćor­lu­ki­na ge­ne­ra­ci­ja bi­la je vje­ro­jat­no naj­do­mi­nant­ni­ja me­đu omla­din­skim uz­ras­ti­ma u po­vi­jes­ti Di­na­ma. – Ne sa­mo da smo osvo­ji­li pr­vens­tvo s gol-raz­li­kom 131:0 već smo i osva­ja­li tur­ni­re di­ljem Europe, od Nje­mač­ke, Fran­cu­ske, Ita­li­je, po­bje­đi­va­li ve­li­ka­ne poput In­te­ra, Mi­la­na – ka­že Ša­ka i do­da­je: – Sje­ćam se jed­nog tur­ni­ra 2000. u Pa­ri­zu gdje su igra­li naj­bo­lji klu­bo­vi Europe, a mi smo osvo­ji­li tre­će mjes­to. Pri­šao mi je le­gen­da PSG-a Sa­fet Su­šić i re­kao da već dugo ni­je vi­dio ova­ko ta­len­ti­ra­nu ge­ne­ra­ci­ju, a po­seb­no ga je odu­še­vio Ćor­lu­ka. Eto, već s 14 godina vi­dje­lo se kak­va će bi­ti kla­sa. No, sa­mo go­di­nu da­na kas­ni­je ne­ki Di­na­mo­vi tre­ne­ri po­sum­nja­li su u Ćor­lu­ku. – Sva­kog po­ne­djelj­ka ima­li smo sas­ta­nak svih tre­ne­ra, a svat­ko je mo­rao iz­dvo­ji­ti tro­ji­cu naj­bo­ljih pro­tek­log tjed­na. Ja sam baš uvi­jek uvr­stio Ćor­lu­ka, pa su mi pri­go­va­ra­li da ga for­si­ram. No, ja sam sa­mo bio re­alan. Pi­ta­li su me za­što ga for­si­ram, a od­go­vo­rio sam da za­to što sam si­gu­ran da će pos­ta­ti svjet­ski igrač. Fa­ćo Da­ut­be­go­vić je stao uz me­ne, re­kao je da mi vje­ru­je – ot­kri­va nam Ša­ka. Še­fo­vi­ma Di­na­mo­ve ško­le sme­ta­lo je Ćor­lu­ki­no tr­ča­nje “na petama”. – Is­ti­na, trčao je na petama, ali to smo is­prav­lja­li po­seb­nim vjež­ba­ma. Ra­dio sam s njim po­seb­no i vjež­be ko­or­di­na­ci­je, jer imao je pro­ble­ma ka­da je odjed­nom ja­ko na­ras­tao – ka­že Ša­ka, koji je na Ćor­lu­ki i mom­ča­di pri­mje­nji­vao zna­nja ste­če­na u če­ti­ri go­di­ne ko­li­ko je po­ho­dio kamp ta­daš­nje naj­bo­lje ško­le, one Ajaxo­ve. Ka­da je Čar­li na­pu­nio 15, vi­še ga ni­je trenirao Ša­ka, već je pre­šao u ka­de­te. I tu su kre­nu­li pro­ble­mi.

U HAŠK-u bi pro­pao

– Pro­ci­je­ni­li su da ni­je do­volj­no do­bar za ka­det­sku mom­čad te su ga htje­li pos­la­ti u HAŠK. Ta­da je nje­gov otac Jo­zo pr­vi put za­tra­žio us­lu­gu i mo­lio me da se za­uz­mem za Ve­dra­na. Is­kre­no, bio sam u šo­ku da su ga oci­je­ni­li ne­do­volj­no per­s­pek­tiv­nim. Za­tim sam za­mo­lio Mi­ros­lav Sti­pi­ća, ta­daš­njeg tre­ne­ra ka­de­ta, da mu ipak da šan­su. Sti­pić mi je re­kao: ‘Zbog te­be ću mu da­ti pet utakmica.’ A u tih pet utakmica Ve­dran je bio naj­bo­lji te je ubr­zo i po­zvan u re­pre­zen­ta­ci­ju, onu do 16 godina. Ta­da je kre­nuo nje­gov ne­za­us­tav­ljiv put. No, da je ta­da otišao u HAŠK, vje­ro­jat­no bi pro­pao, od­nos­no os­tao pro­sje­čan – pre­pri­čao nam je Ša­ka, koji je u Di­na­mu trenirao i Mo­dri­ća, Lo­vre­na, An­to­li­ća...

Ćor­lu­ka, na sli­ci iz­me­đu tre­ne­ra Ša­ke i su­igra­ča Fi­li­pa Lon­ča­ri­ća

Ka­pe­tan i vo­đa Ćor­lu­ka (na sli­ci s tre­ne­rom Ša­kom) bio je naj­bo­lji igrač i ka­pe­tan li­ma­ča koji su 1997. go­di­ne osvo­ji­li nas­lov s gol­raz­li­kom 131:0!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.