–Ni­je is­ti­na da je va­ni bo­lje – nig­dje ni­je jer svu­da tre­ba ra­di­ti. Re­cept za us­pjeh je rad i svi­jest da sam mo­raš ri­je­ši­ti pro­ble­me – sma­tra Ko­va­čić

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Li­di­ja Ki­se­ljak li­di­ja.ki­se­ljak@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Vje­kos­lav Ko­va­čić, vlas­nik tvrt­ke za pre­ra­du me­ta­la i plas­ti­ke Ko­va, smje­šte­ne u in­dus­trij­skoj zo­ni Mra­clin po­kraj Ve­li­ke Go­ri­ce, biv­ši je no­go­me­taš Di­na­ma i Za­gre­ba te in­že­njer zra­ko­plov­s­tva, a tvrt­ka ko­ju vo­di jed­na je od naj­us­pješ­ni­jih u Za­gre­bač­koj žu­pa­ni­ji. No­go­met­nu ka­ri­je­ru pre­ki­nuo je u na­po­nu sna­ge i, na ve­li­ko ču­do ko­le­ga iz klu­ba, 1983. os­no­vao obrt, koji je 90-ih godina pre­ras­tao u tvrt­ku ko­ja se da­nas pros­ti­re na 6000 če­tvor­nih me­ta­ra, za­poš­lja­va 120 rad­ni­ka, a po­lo­vi­cu pro­izvod­nje iz­vo­zi. Kao mla­di in­že­njer za­pa­zio je ši­re­nje svi­jes­ti o za­šti­ti oko­li­ša na vanj­skim tr­ži­šti­ma pa je upra­vo to bi­la ci­lja­na pro­izvod­nja s ko­jom je na po­čet­ku kre­nuo pre­ma Za­gre­bu.

Ne tra­ži i ne do­bi­va od dr­ža­ve

– Br­zo sam shva­tio os­nov­no – imam i kup­ca i pro­izvod. Osim to­ga, bio sam mno­go br­ži i jef­ti­ni­ji od dr­ža­ve pa je u ne­kon­ku­rent­nim uvje­ti­ma on­daš­njeg sus­ta­va po­če­tak tvrt­ke bio plod sa­svim ra­ci­onal­ne od­lu­ke – ka­že Ko­va­čić. Pro­izvod­ni pro­gram da­nas se, osim na za­šti­tu oko­li­ša, za ko­ju ima oko 300 raz­no­vr­s­nih pro­izvo­da, od­no­si i na opre­mu za dje­čja igra­li­šta, ur­ba­nu opre­mu, če­lič­ne kons­truk­ci­je za auto­in­dus­tri­ju te stam­be­ne kon­tej­ne­re i ki­oske. Ta­ko se u ne­ko­li­ko ha­la mogu vi­dje­ti pro­izvo­di u ras­po­nu od dje­čjih to­bo­ga­na, kon­tej­ne­ra do raz­nih ti­po­va pa­le­ta ko­je pro­izvo­de za auto­in­dus­tri­ju, a ra­de za BMW, Mer­ce­des, Chrys­ler i Re­na­ult. Pro­izvo­di se iz­ra­đu­ju na do­bro oprem­lje­nim stro­je­vi­ma u ko­je je ulo­že­no oko pet mi­li­ju­na eu­ra jer, ka­ko ka­že Ko­va­čić, bez mo­der­ni­za­ci­je se ne mo­že ni bi­ti kon­ku­ren­tan na tr­ži­štu. Zbog tež­nje da mu po­sao ide uko­rak sa zah­tje­vi­ma tr­ži­šta, pr­vi si je auto, ka­že, ku­pio tek na­kon šest godina us­pješ­nog pos­lo­va­nja. Tre­nu­tač­no mu, pri­mje­ri­ce, kon­ku­rent­nost do­no­si no­vi la­ser­ski stroj na­mi­je­njen obra­di me­ta­la, koji pa­le­tu iz­ra­di za tri sata, dok je ne­kad taj pro­ces tra­jao čak se­dam da­na. No, još ču­va i pr­vi stroj s ko- jim je po­če­lo stva­ra­ti tvrt­ku, a koji je i da­nas po­vre­me­no u funk­ci­ji. Ra­zvoj naj­ve­ćim di­je­lom fi­nan­ci­ra iz vlas­ti­tih pri­ho­da, a za­du­že­nost mu tre­nu­tač­no iz­no­si tri mi­li­ju­na ku­na, za što se za­du­žio la­ni u HBOR-u. Osim za po­tre­be hr­vat­skog tr­ži­šta, Ko­va i 50 pos­to pro­izvod­nje iz­vo­zi u EU, od Slo­ve­ni­je, Nje­mač­ke, Aus­tri­je... – Pot­kraj 90-ih u Hr­vat­skoj je doš­lo do odre­đe­ne kri­ze i ta­da smo shva­ti­li da je vri­je­me za re­for­mu. A ona se sas­to­ja­la u iz­la­sku na stra­na tr­ži­šta. Ko­li­ko god iz­gle­da­lo da se ra­di o ve­li­kom iz­a­zo­vu, sve se svo­di­lo sa­mo na po­što­va­nje troj­stva: rok – ci­je­na – kva­li­te­ta – go­vo­ri Ko­va­čić. Za raz­li­ku od mno­gih po­du­zet­ni­ka, ne ža­li se na ote­ža­no pos­lo­va­nje u zem­lji, jer sma­tra da se uz upor­nost mo­že us­pje­ti. Osim to­ga, do­da­je, od dr­ža­ve ni­ka­da ni­je tra­žio ne­ku vr­stu pot­po­re. – Sport me je na­učio da bu­dem upo­ran. Pro­šao sam mno­ge zem­lje i shva­tio da je re­cept za us­pjeh rad i svi­jest da čo­vjek pro­ble­me tre­ba rje­ša­va­ti sam. A pos­la ima za sva­ko­ga – ka­že mra­clin­ski po­du­zet­nik. Ne priz­na­je ni da je va­ni bo­lje jer mu is­kus­tvo go­vo­ri da nig­dje ni­je jed­nos­tav­no i da svu­da tre­ba ra­di­ti. Je­di­ni pro­blem koji iz­dva­ja jest ma­njak kva­li­tet­nog ka­dra.

Pla­ća od 6000 ku­na

– Za­to u tvrt­ki ima­mo men­to­re koji ra­de s mla­dim rad­ni­ci­ma, or­ga­ni­zi­ra­mo dvo­mje­seč­ne te­ča­je­ve ka­ko bi­smo ih os­po­so­bi­li za odre­đe­ni po­sao, od za­va­ri­va­ča do programera – objaš­nja­va Ko­va­čić. Na hr­vat­skom tr­ži­štu pro­blem je ne­dos­ta­tak za­va­ri­va­ča, zbog če­ga ne­ke tvrt­ke tra­že uvoz rad­ni­ka iz dru­gih ze­ma­lja. Ko­va­čić sma­tra da je prek­va­li­fi­ka­ci­ja mno­go bo­lje rje­še­nje jer prak­sa po­t­vr­đu­je da se za­in­te­re­si­ra­ni, uz stal­no men­tor­stvo, za go­di­nu-dvi­je mogu do­bro na­uči­ti pos­lu. Ni pla­ća ni­je lo­ša, za za­va­ri­va­če je u Ko­vi u pro­sje­ku oko 6000 ku­na. Na­kon 30 godina vo­đe­nja tvrt­ke, Ko­va­čić os­ta­je pri tvrd­nji da Hr­vat­ska ni­je lo­še mjes­to za po­če­tak po­du­zet­nič­ke ka­ri­je­re. – Uvje­ren sam da po­du­zet­nik koji ima vo­lje, zna­nja i upor­nos­ti na­pros­to mo­ra us­pje­ti – za­klju­ču­je Ko­va­čić.

Pr­vi auto­mo­bil vlas­nik tvrt­ke ku­pio si je tek na­kon šest godina us­pješ­no­ga pos­lo­va­nja

Vje­kos­lav Ko­va­čić tvrt­ku je os­no­vao 1983. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.