Dr­ža­va­ma ko­je su tra­ži­le i do­bi­le oprost du­ga bo­ni­tet ras­te

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Sma­nji­va­nje jav­no­ga du­ga bi­la je jed­na od glav­nih za­da­ća ko­ju je pred se­be pos­ta­vi­la Vla­da pre­mi­je­ra Ore­ško­vi­ća. Sma­nji li jav­ni dug i te­ret nje­go­ve ot­pla­te, re­zo­ni­rao je pre­mi­jer, bo­ni­tet­ne agen­ci­je ko­je ovih da­na sti­žu u Hr­vat­sku po­ve­ćat će rej­ting hr­vat­skih dr­žav­nih obvez­ni­ca pa će Hr­vat­ska ubu­du­će jef­ti­ni­je re­fi­nan­ci­ra­ti svoj dug, od­nos­no pla­ćat će ino­zem­nim i do­ma­ćim pri­vat­nim kre­di­to­ri­ma ma­nje ka­ma­ta. Ušte­de na ka­ma­ti is­ka­zi­va­ne su u mi­li­jar­da­ma ku­na na go­di­nu, a on­da bi vi­še po­rez­nih pri­ho­da os­ta­lo Vla­di za po­ti­ca­nje ras­ta i ra­zvo­ja. Su­de­ći po nje­go­vim iz­ja­va­ma, sli­čan će plan, pos­ta­ne li no­vi pred­sjed­nik Vla­de, nas­to­ja­ti pro­ves­ti i tre­nu­tač­ni Ore­ško­vi­ćev mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić. A ne bi­smo se tre­ba­li iz­ne­na­di­ti ako s is­tom ide­jom u jav­nost iz­a­đe i ne­ki pre­mi­jer iz opor­be, ako SDP, ili ko­ali­ci­ja ko­ju će pre­dvo­di­ti, pre­uz­me vlast od HDZ-a i Do­mo­ljub­ne ko­ali­ci­je. No­vi­ja eko­nom­ska po­vi­jest, me­đu­tim, ne ide u pri­log tim i tak­vim za­mis­li­ma i pla­no­vi­ma za rje­ša­va­nje dr­žav­nih duž­nič­kih kri­za u kak­vu se do­ve­la i Hr­vat­ska. Tu em­pi­rij­sku či­nje­ni­cu ot­kri­lo je i la­ni za­jed­nič­ki obja­vi­lo dvo­je me­đu vo­de­ćim svjet­skim eko­nom­skim is­tra­ži­va­či­ma, Car­men Re­in­har­dt iz Har­vard Ken­nedy Sc­ho­ol i Chris­toph Tre­bes­ch iz nje­mač­kog CESi­fo ins­ti­tu­ta. Dr­žav­nim duž­nič­kim kri­za­ma ba­vi se eko­nom­ska li­te­ra­tu­ra, no C. Re­in­har­dt i C. Tre­bes­ch me­đu ri­jet­kim su eko­no­mis­ti­ma ko­ji su od­lu­či­li is­tra­ži­ti što se s dr­ža­va­ma do­ga­đa na­kon što se nji­ho­ve duž­nič­ke kri­ze raz­ri­je­še. Ta­ko su pro­uči­li i sku­pi­nu od 35 ze­ma­lja “sred­nje­vi­so­kog” do­hot­ka ko­ji­ma su pri­vat­ni kre­di­to­ri – ban­ke i kup­ci dr­žav­nih obvez­ni­ca – opros­ti­li dio jav­no­ga du­ga u raz­dob­lju od 1978. do 2010. Prem­da je njoj od 1992. do 1996. ot­pi­san re­la­tiv­no vr­lo ma­li dug, sa­mo 0,4 % BDP-a, u uzor­ku se naš­la i Hr­vat­ska, za­jed­no s BiH ko­joj su ino­zem­ni kre­di­to­ri opros­ti­li čak 22,1 % BDP-a, te ta­daš­njom dr­ža­vom Sr­bi­jom i Cr­nom Go­rom (oprost 8,1 %) i Slo­ve­ni­jom (ot­pis 0,1 % BDP-a). No ukup­ni je oprost du­go­va zem­lja­ma u ra­zvo­ju od 1978. do 2010. bio go­lem, u pro­sje­ku iz­me­đu 16 i 21 pos­to nji­ho­va ukup­nog jav­nog du­ga ili 36 do 43 pos­to ino­zem­nog jav­nog du­ga. I prem­da se op­će­ni­to mis­li da se zem­lje ko­je su pri­si­lje­ne tra­ži­ti oprost du­ga stra­ho­vi­to sra­mo­te (na­ime, “ban­kro­ti­ra­le su”) i da nji­ho­ve obvez­ni­ce pri­vat­ni inves­ti­to­ri de­set­lje­ći­ma na­kon to­ga ne že­le ni vi­dje­ti, C. Re­in­har­dt i C. Tre­bes­ch us­ta­no­vi­li su ne­što sa­svim dru­go. Već dvi­je go­di­ne na­kon opros­ta bo­ni­tet tih dr­ža­va, mje­ren HR in­dek­som (Ins­ti­tu­ti­onal Inves­tor Ra­ting), po­bolj­šao se 21 %, a na­kon pet go­di­na čak 40 %. To, me­đu­tim, ne vri­je­di za dr­ža­ve ko­je su duž­nič­ke kri­ze po­ku­ša­va­le ri­je­šti­ti “me­kim me­to­da­ma”, po­put vre­men­ske pre­ras­po­dje­le ot­pla­te, nje­zi­na pri­vre­me­nog mi­ro­va­nja ili sni­ža­va­nja ka­ma­ta. To u proš­los­ti, u pra­vi­lu, ni­je do­vo­di­lo ni do po­bolj­ša­nja rej­tin­ga ni do zna­čaj­ni­jeg ubr­za­va­nja eko­nom­skog ras­ta. Dr­ža­va­ma ko­je su ras­te­za­le ot­pla­tu ili sni­ža­va­le ka­ma­te duž­nič­ka se kri­za pro­teg­nu­la još ci­je­lo de­set­lje­će, a rej­ting im je os­tao is­ti ili se po­gor­šao.

Zem­lja­ma ko­je su ras­te­za­le ot­pla­tu ili sni­ža­va­le ka­ma­te duž­nič­ka se kri­za pro­teg­nu­la, a rej­ting os­tao is­ti ili se po­gor­šao

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.