Jo­kić: Ne­ću u po­li­ti­ku, ni­sam za igre

Ne tre­ba bi­ti pe­si­mis­ti­čan pred bu­duć­noš­ću. Tko ne ra­zu­mi­je da ži­vi­mo u sto­lje­ću zna­nos­ti ne bi tre­bao vo­di­ti ovu zem­lju. Stva­ri mo­ra­mo mi­je­nja­ti mi, ka­že I. Pu­ljak

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Bo­že­na Ma­ti­je­vić

A. Mrak-Ta­ri­taš: Ova zem­lja ima bu­duć­nost. Pre­pre­ke to­me su u gla­vi, u su­je­ti. Tre­ba sa­mo ima­ti vi­zi­ju i bi­ti spre­man na kri­ti­ku – Tre­ba­mo mi­je­nja­ti men­ta­li­tet od ono­ga “tre­ba­li bi­smo” u onaj “ja ću” – tom je po­ru­kom znans­tve­nik i taj­nik stran­ke Pa­met­no Ivi­ca Pu­ljak za­klju­čio dvo­sat­nu tri­bi­nu “Za mo­der­nu i gra­đan­sku Hr­vat­sku” ko­ju je ta stran­ka ju­čer or­ga­ni­zi­ra­la u pre­pu­noj ve­li­koj dvo­ra­ni HND-a po­zvav­ši na ras­pra­vu ne­ko­li­ko struč­nja­ka. Ta­ko su, osim Pulj­ka, put pre­ma Hr­vat­skoj iz na­zi­va tri­bi­ne sa­vje­ti­ma tra­si­ra­li i do­ne­dav­ni vo­đa Eks­pert­nog ti­ma za ku­ri­ku­lar­nu re­for­mu Bo­ris Jo­kić, eko­nom­ski ana­li­ti­čar Ve­li­mir Šo­nje, po­du­zet­nik Da­mir Sa­bol i še­fi­ca Vi­je­ća za elek­tro­nič­ke me­di­je Mir­ja­na Ra­kić.

Do­za zdra­vog prag­ma­tiz­ma

– Ne­ma raz­lo­ga bi­ti pe­si­mis­ti­čan ka­da je u pi­ta­nju bu­duć­nost. Ona je sjaj­na ako se os­lo­ni­mo na zna­nje i rad. Mo­ra­mo pro­mi­je­ni­ti mo­del uprav­lja­nja i na­pre­do­va­nja, bi­ti otvo­re­ni pre­ma svi­je­tu, po­ve­ća­ti fi­nan­ci­ra­nje iz jav­nih i pri­vat­nih re­sur­sa, ima­ti vo­lju za pro­mje­ne... Lju­di ko­ji ne ra­zu­mi­ju da ži­vi­mo u sto­lje­ću zna­nos­ti ne bi tre­ba­li vo­di­ti ovu zem­lju. Stva­ri mo­ra­mo mi­je­nja­ti mi, ne tre­ba če­ka­ti i mis­li­ti da će to uči­ni­ti net­ko dru­gi – ka­zao je Pu­ljak do­dav­ši da je oz­bilj­ne druš­tve­ne pro­mje­ne mo­gu­će pro­ves­ti kroz oz­bilj­nu po­li­ti­ku ko­ja će u nas ko­nač­no za­ži­vje­ti. Šo­nje je is­tak­nuo da nam, umjes­to ide­olo­gi­je, tre­ba do­za zdra­vog prag­ma­tiz­ma u eko­nom­skoj po­li­ti­ci lju­di, or­ga­ni­za­to­ri su za mjes­to okup­lja­nja oda­bra­li Mar­kov trg, prem­da na nje­ga sta­ne tek 1500 gra­đa­na jer ovo­ga pu­ta važ­ni­ja im je bi­la po­ru­ka ne­go ma­sov­nost. Pro­s­vjed je odr­žan una­toč či­nje­ni­ci da je sat vre­me­na ra­ni­je pa­la hrvatska vla­da. - Okup­lja­nje ima smis­la jer ovo je po­ru­ka svi­ma oni­ma ko­ji će do­ći na vlast, svi­ma ko­ji po­miš­lja­ju obez­vri­je­di­ti obra­zo­va­nje. Di­že­mo glas i za slo­bo­du me­di­ja, ljud­ska pra­va i na­ci­onal­ne ma­nji­ne – ka­za­la je Emi­na Bu­žin­kić iz ini­ci­ja­ti­ve Hrvatska mo­že bo­lje. (Re­na­ta Ra­šo­vić) za što ima­mo ala­te, mje­re i zna­nja, dok je po­du­zet­nik Sa­bol na­gla­sio da je ključ us­pje­ha i bu­duć­nos­ti u obra­zo­va­nju, a po­treb­no je još po­dr­ža­ti i rast teh­no­lo­ških tvrt­ki, sma­nji­ti po­rez­na op­te­re­će­nja za struč­nja­ke te po­jed­nos­ta­vi­ti pos­lo­va­nje. M. Ra­kić ka­že da nam je za od­go­vor­no iz­la­že­nje na iz­bo­re nuž­na me­dij­ska pi­sme­nost i da jav­ni ser­vis ne mo­že bi­ti imo­vi­na ko­ju net­ko do­bi­va na iz­bo­ri­ma.

Emo­ci­je i op­ti­mi­zam

– Zem­lja smo iz­van­red­ne lje­po­te i kul­tur­ne ba­šti­ne, ali već vi­še od 20 go­di­na za­ne­ma­ru­je­mo naš ljud­ski po­ten­ci­jal. I ako ova­ko nas­ta­vi­mo, on­da ne­će­mo ima­ti ne­ku ve­li­ku šan­su i bu­duć­nost. Mi smo re­for­mom obra­zo­va­nja že­lje­li na­pra­vi­ti dru­ga­či­je škol­s­tvo, da se dje­cu uči rje­ša­va­ti pro­ble­me i do­no­si­ti od­lu­ke, ra­zvi­ja­ti u njih kri­tič­ko miš­lje­nje, da se na zna­nje i rad gle­da po­zi­tiv­no... Mo­že li ovo druš­tvo dje­lo­va­ti is­kre­no, hra­bro, otvo­re­no, uklju­či­vo, so­li­dar­no, sprem­no za po­ku­ša­je...? – kao i uvi­jek na­dah­nu­to je go­vo­rio Jo­kić što je iz­a­zva­lo naj­s­naž­ni­ji plje­sak okup­lje­nih. Po­zi­tiv­nom, op­ti­mis­tič­nom i po­ti­caj­nom to­nu svih go­vor­ni­ka ni­je mo­gla odo­lje­ti ni biv­ša mi­nis­tri­ca, HNS-ova An­ka Mrak Ta­ri­taš ko­ja je, ona­ko iz pu­bli­ke, is­kre­no i po­hval­no ka­za­la: – Za­jed­nič­ki na­ziv­nik sve­ga iz­re­če­nog bi­la je vje­ra u lju­de, u zna­nje, u rad bez fi­ge u dže­pu. Svi ste go­vo­ri­li i s emo­ci­jom te op­ti­miz­mom da ova zem­lja ima bu­duć­nost. A glav­ne pre­pre­ke to­me su u gla­vi, u ta­šti­ni. Tre­ba sa­mo ima­ti vi­zi­ju i bi­ti spre­man na kri­ti­ku. Na pi­ta­nje Alek­san­dre Ko­la­rić iz pu­bli­ke za­što od­bi­ja ući u po­li­ti­ku ka­da je jas­no da je ro­đen za po­li­tič­kog li­de­ra, Jo­kić je u da­hu uz­vra­tio: – Raz­lo­zi su jed­nos­tav­ni, ni­sam po­li­ti­čar. Ni­sam spre­man na igre, a na druš­tve­ne pro­mje­ne mo­že se dje­lo­va­ti i na dru­ga­či­je na­či­ne. No­si­te­lji pro­mje­ne ni­su lju­di u odi­je­li­ma, no­si­te­lji pro­mje­ne su obič­ni lju­di.

DALIBOR URUKALOVIĆ/PIXSELL

Po­ru­ke pro­s­vjed­ne ak­ci­je “Hrvatska mo­že bo­lje - bez vas”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.