Plen­ko­vić do­bio dru­gu šan­su

Od svih kal­ku­al­ci­ja naj­važ­ni­ja je ona prak­tič­na: je li Plen­ko­vić li­der ko­ji mo­že na iz­bo­ri­ma pa­ri­ra­ti Mi­la­no­vi­ću? Taj su­kob, bu­de li ga, ne­će bi­ti ras­pra­va di­plo­ma­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Da­vor.ivan­ko­vic@ve­cer­nji.net

Mi­nus mu je to što je for­mal­no član HDZ-a sa­mo pet go­di­na i ne­ma ve­ćeg is­kus­tva u ra­du sa stra­nač­kim ogran­ci­ma Da­vor Ivan­ko­vić Če­kao je i do­če­kao. An­drej Plen­ko­vić pr­vi je od HDZ-ova­ca is­tak­nuo kan­di­da­tu­ru za pre­uzi­ma­nje stran­ke, i to dok još ni­je bi­lo jas­no ho­će li Ka­ra­mar­ko sam od­stu­pi­ti. Pri­je još sa­mo dva mje­se­ca iz­gle­da­lo je kao da je pro­koc­kao šan­su ka­ri­je­re. Odus­tao je, u zad­nji čas, od kan­di­da­tu­re za pred­sjed­ni­ka HDZ-a pa je Ka­ra­mar­ko mo­gao opu­šte­no kan­di­di­ra­ti se­be. Bi­la je to šte­ta s ob­zi­rom na to da se pr­vi put pri­mje­nji­vao de­mo­kra­tič­ni­ji pos­tu­pak iz­bo­ra li­de­ra po na­če­lu “je­dan član, je­dan glas”, a ka­ko je Plen­ko­vić odus­tao i nit­ko se dru­gi ni­je pri­ja­vio za boj, umjes­to “praz­ni­ka de­mo­kra­ci­je” iz­bo­ri su pos­ta­li pro­to­ko­lar­ni. Svo­je odus­ta­ja­nje Plen­ko­vić je pro­tu­ma­čio ti­me da stran­ka već ima do­volj­no pro­ble­ma oko Mos­ta i Ore­ško­vi­ća pa bi nje­go­va kan­di­da­tu­ra još sa­mo os­la­bi­la po­lo­žaj HDZ-a u ko­ali­cij­skoj vlas­ti. Bio je to pro­bav­lji­vi ar­gu­ment, no mno­gi su od pro­tiv­ni­ka Ka­ra­mar­ko­ve sa­mov­las­ti bi­li ra­zo­ča­ra­ni i Plen­ko­vi­ća pre­kri­ži­li kao “kal­ku­lan­ta”.

Tu sam, spre­man

No, Plen­ko­vić oči­to ni­je mis­lio da je za sva vre­me­na iz­gu­bio šan­su pa je na op­ćem sa­bo­ru HDZ-a, par tje­da­na kas­ni­je, upo­zo­rio da HDZ ne smi­je pos­ta­ti ta­lac sud­bi­ne jed­nog čo­vje­ka, dak­le Ka­ra­mar­ka. Mno­gi od ta­da pra­vo­vjer­nih ko­le­ga po ku­lo­ari­ma su ga kri­ti­zi­ra­li jer je na­pra­vio pu­ko­ti­nu na “mo­no­li­tu”. I ka­da je mo­no­lit pre­ko no­ći puk­nuo, Plen­ko­vić je po­žu­rio bi­ti pr­vi i re­ći – tu sam, spre­man sam pre­uze­ti od­go­vor­nost. Jas­no da se ov­dje ne ra­di tek o pri­vat­noj am­bi­ci­ji, ne­go sa­da Plen­ko­vić do­la­zi na pri­prem­ljen te­ren. U ovom tre­nut­ku on jest fa­vo­rit, no te­ško da će os­ta­ti i je­di­ni kan­di­dat prem­da se već mo­gu ču­ti sta­vo­vi da bi to mo­žda i bi­lo naj­bo­lje jer HDZ ne­ma vre­me­na za unu­traš­nji boj iz­me­đu ne­ko­li­ko kan­di­da­ta. “Bor­ba” s jed­nim kan­di­da­tom, dak­le nji­me, sva­ka­ko da bi sma­nji­la le­gi­tim­nost Plen­ko­vi­ću od­mah u star­tu pa va­lja oče­ki­va­ti da će ipak bi­ti pa­me­ti i osje­ća­ja za unu­tar­stra­nač­ku de­mo­kra­ci­ju, a ne sa­mo za prag­ma­ti­ku li­de­ra iz sje­ne pa će Plen­ko­vić ima­ti pro­tu­kan­di­da­ta. Za­sad se spo­mi­nju To­mis­lav To­lu­šić, Iva­na Ma­le­tić, Da­mir Je­lić, Oleg But­ko­vić i još po­ne­ki avan­tu­ris­ti. Ot­kad je ušao u HDZ, pri­je pet go­di­na, Plen­ko­vić slo­vi kao pre­des­ti­ni­ran za vi­so­ke stra­nač­ke funk­ci­je. U HDZ-ovu po­li­tič­kom mi­ljeu, pak, pliva već 15-ak go­di­na, od 2000. ka­da je bio šef iz­bor­ne kam­pa­nje Ma­ti Gra­ni­ću. Plen­ko­vić je od ta­da pra­vo­li­nij­ski na­pre­do­vao kroz MVP i di­plo­ma­ci­ju. Ro­đe­ni Za­grep­ča­nin (1970.) i po maj­ci (in­ter­nist kar­di­olog) i ocu (sve­uči­liš­ni pro­fe­sor) je Dal­ma­ti­nac, imao je elit­no obra­zo­va­nje i u RH i ino­zem­s­tvu, go­vo­ri če­ti­ri je­zi­ka, a mo­glo bi se re­ći da je čak poz­na­ti­ji u ino­zem­s­tvu ne­go kod nas s ob­zi­rom na iz­gra­đe­ne ve­ze u EU i svi­je­tu, gdje je kao euro­par­la­men­ta­rac za­do­bio snaž­nu pot­po­ru euro­pu­ča­na. U jed­nom je man­da­tu bio i zas­tup­nik u Hr­vat­skom sa­bo­ru, gdje je is­to­dob­no obav­ljao se­dam funk­ci­ja. U MVP-u je tih funk­ci­ja bi­lo osam, a ne­ko­li­ko ih ima i u Bruxel­le­su, pa i to go­vo­ri o ra­zi­ni nje­go­ve am­bi­ci­je.

‘Lig­ht Ko­lin­da’

Osim što u star­tu ima pri­lič­nu pot­po­ru unu­tar HDZ-a, Plen­ko­vić ima i mi­nu­sa. To što je for­mal­no član HDZ-a sa­mo pet go­di­na i ni­je ne­ki pro­blem (po to­me je sli­čan Zo­ra­nu Mi­la­no­vi­ću ka­da se na­tje­cao za še­fa SDP-a), no ne­ma ve­ćeg is­kus­tva u ra­du s ogran­ci­ma stran­ke. Ne­ma iz­rav­ne iz­bor­ne ba­ze, no to će na­dok­na­di­ti utje­caj­ni li­de­ri HDZ-a ko­ji ga po­du­pi­ru. Dok nje­gov di­plo­mat­ski “štih” pred­stav­lja ve­li­ku pred­nost u ko­mu­ni­ka­ci­ji s bi­ra­či­ma, mo­glo bi i sme­ta­ti jer di­plo­ma­ti­ma s iz­ra­že­nom sa­mo­kon­tro­lom, ka­žu, fa­li strast i dah neo­p­hod­nog po­pu­liz­ma. Kri­ti­ča­ri ga ov­dje čak na­zi­va­ju “lig­ht Ko­lin­dom” jer da ona zna “pla­nu­ti”. Svje­to­na­zor­ski, ra­ču­na se da bi s HDZ s Plen­ko­vi­ćem bio privlačniji cen­tru i li­je­vom cen­tru. On za se­be ka­že da je des­ni cen­tar, no pro­tiv­ni­ci već go­vo­re da bi za des­ni­cu bio ma­nje pri­hvat­ljiv. Od svih kal­ku­al­ci­ja, me­đu­tim, naj­važ­ni­ja je ona prak­tič­na – je li Plen­ko­vić li­der ko­ji mo­že na iz­bo­ri­ma pa­ri­ra­ti Mi­la­no­vi­ću? Jer taj su­kob, bu­de li ga, ne­će bi­ti ras­pra­va dvo­ji­ce di­plo­ma­ta.

Di­plo­mat­ski štih, ka­žu, pred­nost je, ali i ma­na: di­plo­ma­ti­ma fa­le strast i neo­p­hod­ni po­pu­li­zam

An­drej Plen­ko­vić s ko­le­gi­com u Eu­rop­skom par­la­men­tu Du­brav­kom Šu­icom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.