I no­vi­nar po­ne­kad obo­li, tre­ba mu od­mor, ni­je per­pe­tu­um mo­bi­le

Če­mu, čim se pri­mi­je­ti da ne­ma re­do­vi­tog no­vi­nar­skog pri­lo­ga, sum­nja da je autor “smak­nut”? Bo­lo­va­nje ili go­diš­nji ni­su op­ci­ja

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Ru­ži­ca Ci­gler

Ne znam je­su li se ne­ki od či­ta­te­lja smi­ri­li kad su u su­bo­tu pro­či­ta­li re­do­vi­tu Iv­ko­ši­će­vu Tjed­nu inven­tu­ru ili su i da­lje u bri­zi što je s njim jer u pe­tak ni­je objav­lje­na nje­go­va re­do­vi­ta ko­lum­na Ro­do­ljub­na za­no­vi­je­ta­nja. “Za­što ne­ma Iv­ko­ši­će­ve ko­lum­ne u da­naš­njim no­vi­na­ma? Mo­lim vas da mi ja­vi­te.” – po­ru­ka je či­ta­te­lji­ce iz Ve­čer­nja­ko­va Po­ziv­nog cen­tra. Sva­ka­ko zas­lu­žu­je od­go­vor, ovaj put – jav­ni, ka­ko i dru­gi re­do­vi­ti Iv­ko­ši­će­vi či­ta­te­lji ne bi ima­li dvoj­bi. Mi­lan Iv­ko­šić je, sre­ćom sa­mo na­krat­ko, na bo­lo­va­nju. Doz­na­jem to od ured­ni­ce ru­bri­ke Ko­men­ta­ri i ana­li­ze Bran­ke Osmec. O svom krat­kom bo­lo­va­nju Iv­ko­šić ju je oba­vi­jes­tio na vri­je­me ka­ko bi se snaš­la i nje­go­vu ko­lum­nu za­mi­je­ni­la dru­gim ko­men­ta­ri- ma. Us­put­na na­po­me­na: Mi­lan Iv­ko­šić, ko­lum­nist i je­dan od za­štit­nih zna­ko­va Ve­čer­njeg lis­ta, for­mal­no je u mi­ro­vi­ni ali i da­lje pi­še za svoj list i svo­je či­ta­te­lje. Sto­ga iz­raz bo­lo­va­nje pri­hva­ti­te kao nje­gov iz­os­ta­nak s duž­nos­ti zbog krat­ke bo­les­ti. Či­ta­te­lji­či­no pi­ta­nje otvo­ri­lo mi je slje­de­ća dva: Če­mu od­mah, čim se pri­mi­je­ti da ne­ma re­do­vi­tog no­vi­nar­skog pri­lo­ga, sum­nja da je autor “mak­nut” sa stra­ni­ca Ve­čer­njeg lis­ta? Ima­ju li no­vi­na­ri-ko­lum­nis­ti pra­vo na bo­lo­va­nje ili na go­diš­nji od­mor? S jed­ne stra­ne pr­vo je pi­ta­nje ra­zum­lji­vo, tur­bu­lent­na su vre­me­na, po­li­tič­ka se at­mo­sfe­ra re­flek­ti­ra na sve druš­tve­ne seg­men­te, po­vje­re­nje pre­ras­ta u ne­po­vje­re­nje, da­nas je­si, su­tra ni­si. Na kon­cu, me­di­ji re­do­vi­to iz­vje­šta­va­ju o pro­mje­na­ma na HTV-u, što iz­a­zva­ni­ma pro­mje­nom ru­ko­vo­de­će gar­ni­tu­re na jav­noj te­le­vi­zi­ji, a što ured­nič­kim pro­ma­ša­ji­ma, pa se sum­nja ši­ri i na dru­ge me­di­je. S dru­ge stra­ne, či­ta­te­lji zna­ju da Ve­čer­nji list, s ob­zi­rom na vlas­nič­ku struk­tu­ru, ni­je ovi­san o pro­mje­na­ma po­li­tič­kih gar­ni­tu­ra, a i nje­go­va ure­đi­vač­ka kon­cep­ci­ja – odre­đu­je je iz­da­vač (ko­joj je či­ta­telj­skoj pu­bli­ci list na­mi­je­njen, broj stra­ni­ca, for­mat...) – i ure­đi­vač­ka po­li­ti­ka – odre­đu­je je glav­ni ured­nik (ka­ko i s ko­jim su­rad­ni­ci­ma sli­je­di­ti ure­đi­vač­ki kon­cept, ka­ko se ba­vi­ti te­ma­ma, ka­ko pri­vu­ći či­ta­te­lje...) – jas­ne su i poz­na­te, pa sum­nji da je no­vi­nar, ko­men­ta­tor ili ko­lum­nist “smak­nut” zbog onog što je na­pi­sao ne bi tre­ba­lo bi­ti. Toč­no je i da ko­lum­nis­ti, na­ro­či­to oni gos­tu­ju­ći, do­la­ze i od­la­ze. Ve­ći­na svo­jom vo­ljom, zbog za­uze­tos­ti ili dru­gih pla­no­va, a ne­ki za­to što ni­su os­tva­ri­li oče­ki­va­nja ure­đi­vač­ke po­li­ti­ke lis­ta. Mi­lan Iv­ko­šić, do­ajen Ve­čer­nja­ka i hr­vat­skog no­vi­nar­stva, ne mo­že bi­ti me­đu nji­ma. Od­go­vor na dru­go pi­ta­nje je ja­san: for­mal­no svi ima­ju pra­vo na go­diš­nji od­mor i bo­lo­va­nje, ali sta­ra je Ve­čer­nja­ko­va prak­sa da ve­ći­na no­vi­na­ra pi­še za vri­je­me go­diš­njeg od­mo­ra, pa i za vri­je­me bo­lo­va­nja, do­pu­šta­ju li to okol­nos­ti. To na­ro­či­to vri­je­di za no­vi­na­re i ko­men­ta­to­re ko­ji su stal­no za­pos­le­ni u re­dak­ci­ji, a taj obi­čaj – za ne­ke do­bar, za dru­ge loš – pri­hva­ća i ve­ći­na vanj­skih su­rad­ni­ka. Ute­me­lje­na je tvrd­nja da su no­vi­na­ri 24 sa­ta na dan se­dam da­na u tjed­nu. A ipak, sa­mo su lju­di, ni­su stro­je­vi, a po­naj­ma­nje per­pe­tu­um mo­bi­le.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.