Dr­ža­va ni­je obi­telj, jav­ne fi­nan­ci­je ni­su knji­go­vod­stvo tvrt­ke

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Rat­ko Bo­ško­vić

Hr­vat­ska je u re­ce­si­ji 2009. – 2015. u od­no­su na pro­sjek ze­ma­lja s ko­ji­ma se us­po­re­đu­je za­os­ta­la u ras­tu za 25 pos­tot­nih bo­do­va. Što­vi­še, Hr­vat­ska je je­di­na od ze­ma­lja čla­ni­ca EU u sred­njoj i ju­go­is­toč­noj Eu­ro­pi ko­ja je i sed­mu go­di­nu od iz­bi­ja­nja Ve­li­ke re­ce­si­je du­bo­ko is­pod po­laz­ne po­zi­ci­je 2009. Za­što se to do­go­di­lo? Raz­lo­ga je pu­no, no glav­ni je, re­kao bih, što su kre­ira­nje i vo­đe­nje kriz­nih eko­nom­skih po­li­ti­ka u Hr­vat­skoj u svo­je ru­ke agre­siv­no pre­uze­li pos­lov­ni ili mi­kro­eko­no­mis­ti. Oni su svo­ja zna­nja o eko­no­mi­ci po­du­ze­ća i ku­ćans­ta­va pri­mi­je­ni­li na eko­no­mi­ju dr­ža­ve i pri­tom pot­pu­no s jav­ne sce­ne is­tis­nu­li kva­li­fi­ci­ra­ne i is­kus­ne ma­kro­eko­no­mis­te. To se do­go­di­lo u kri­zi na­kon ban­kro­ta Leh­man Brot­her­sa, a po­no­vi­lo u eu­rop­skoj dr­žav­noj duž­nič­koj kri­zi 2011. na­kon zad­njeg ban­kro­ta Grč­ke. Ne bi se smje­lo po­no­vi­ti i ovo­ga lje­ta u par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma iu for­mi­ra­nju no­ve Vla­de. Biv­ši hr­vat­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja hva­li se ka­ko je je­di­no on u kri­zi sre­zao pro­ra­čun i “ušte­dio” mi­li­jar­de ku­na. No, bi­lo je to ka­da su sve dru­ge dr­ža­ve već po­če­le či­ni­ti su­prot­no i svo­ju eko­no­mi­ju po­du­pi­ra­ti ve­ćim pro­ra­čun­skim de­fi­ci­tom. Dru­gi biv­ši mi­nis­tar fi­nan­ci­ja, uvje­ren da “dr­ža­va, kao ni obi­telj, ne mo­že tro­ši­ti više ne­go što ima”, po­ti­cao je za­du­ži­va­nje u ino­zem­s­tvu i u stra­noj va­lu­ti “jer mi ne­ma­mo vlas­ti­te šted­nje”. A ka­ko bi­smo je i ima­li ako uop­će ne emi­ti­ra­mo vlas­ti­tu va­lu­tu? Biv­ši di­rek­tor jed­ne od naj­ve­ćih hr­vat­skih ba­na­ka po­no­si se što je 2008. po­vi­sio ka­ma­tu svo­jim zaj­mo­prim­ci­ma sa­mo za­to “da ih upo­zo­ri da do­la­ze te­ška vre­me­na i da se ubu­du­će više ne­će mo­ći ta­ko ola­ko za­du­ži­va­ti”. I je­dan biv­ši gu­ver­ner hr­vat­ske cen­tral­ne ban­ke od­bio je u naj­o­sjet­lji­vi­jem tre­nut­ku 2008. pro­ves­ti obr­nu­tu re­po ope­ra­ci­ju sa­mo za­to da bi “kaz­nio ban­ke” jer su se drz­nu­le za svo­je de­vi­ze na tr­ži­štu tra­ži­ti je­dan pos­to vi­šu ci­je­nu. Pre­ko­noć­na ka­ma­ta sko­či­la je na šo­kant­nih 20 pos­to. I ban­kar i gu­ver­ner uči­ni­li su to upra­vo u vri­je­me kad su se dru­ge dr­ža­ve već bo­ri­le da sni­ze tro­ško­ve za­du­ži­va­nja ka­ko bi us­po­ri­le pad pri­vat­ne po­troš­nje i ubla­ži­le kri­zu. I ve­ći­na os­ta­lih europ­skih ze­ma­lja do­ži­vje­la je 2009. i 2012. pad pro­izvod­nje i po­rast ne­za­pos­le­nos­ti, ali su se iz tih kri­za iz­vla­či­le br­že i bez traj­ni­jih po­s­lje­di­ca. U Hr­vat­skoj je kri­za bi­la dub­lja i traj­ni­ja ne­go svi­ma os­ta­li­ma, a šte­te ko­je su nas­ta­le, na pri­mjer de­mo­graf­ske, ne mo­gu se ot­klo­ni­ti ni­ti u par ge­ne­ra­ci­ja. Za­što? U Hr­vat­skoj su u kri­zi o eko­nom­skoj sud­bi­ni na­ci­je oči­to od­lu­či­va­li lju­di ko­ji ni­su ima­li spe­ci­fič­nih zna­nja o to­me kak­ve su eko­nom­ske po­li­ti­ke u kri­zi do­is­ta po­treb­ne. A to ni­su tri­vi­jal­na zna­nja, to ni­je ne­što što se mo­že na­uči­ti na tr­ž­ni­ci ili upoz­na­ti vo­đe­njem knji­go­vod­stva ra­fi­ne­ri­je ili uprav­lja­njem ne­kom žu­pa­ni­jom. No, ka­ko u po­li­ti­ku vra­ti­ti zna­nje? Mo­že­mo sa­mo ape­li­ra­ti na po­li­ti­ča­re ko­ji će sas­tav­lja­ti no­vu Vla­du: uklju­či­te u svoj rad vr­hun­ske ma­kro­eko­no­mis­te jer sa­mo vam oni mo­gu da­ti hra­brost da u kriz­nim tre­nu­ci­ma po­vu­če­te pra­ve po­te­ze, da nam se 2009. ne po­no­vi.

Pra­vi po­te­zi eko­nom­skih po­li­ti­ka mo­gu bi­ti upra­vo oni ko­ji neo­bra­zo­va­nim i ne­iskus­nim pro­ma­tra­či­ma iz­gle­da­ju ne­lo­gič­ni i po­greš­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.