D. Gro­s­sman – mi­ro­tvo­rac i na­kon po­gi­bi­je vlas­ti­tog si­na

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Bra­ni­mir Po­fuk

Is­to­dob­no s iz­la­skom nje­go­va ro­ma­na ro­ma­na “Do kra­ja zem­lje” Frak­tu­ra je ugos­ti­la ve­li­kog iz­ra­el­skog i svjet­skog pis­ca i ak­ti­vis­ta kul­tu­ra@ve­cer­nji.net “Pa­me­tan je bio taj Bog ka­da se ja­vio na­šem pra­ocu Abra­ha­mu sa zah­tje­vom da mu žr­tvu­je svog si­na. Jer, da je do­šao Sa­ri, Iza­ko­voj maj­ci, i od nje tra­žio da svog si­na za­ve­že na žr­tve­nik i za­ko­lje, Bog bi le­tio niz ste­pe­ni­ce nji­ho­va ša­to­ra.” Ve­li­ki iz­ra­el­ski pi­sac Da­vid Gro­s­sman ovim je du­ho­vi­tim os­vr­tom na Bi­bli­ju, ko­ju iz­vr­s­no poz­na­je prem­da je ate­ist, pred hr­vat­skom pu­bli­kom objas­nio za­što je glav­ni lik nje­go­va ro­ma­na “Do kra­ja zem­lje” morao bi­ti že­na.

Glav­ni je lik mo­ra­la bi­ti že­na

Ora je maj­ka ko­ja svog si­na voj­ni­ka Ofe­ra sa­ma odvo­zi do po­lo­ža­ja nje­go­vih je­di­ni­ca usred jed­nog u ni­zu iz­ra­el­sko- pa­les­tin­skih su­ko­ba. Ali, pro­go­nje­na cr­nim slut­nja­ma, ne že­li os­ta­ti kod ku­će i mir­no če­ka­ti uni­for­mi­ra­ne do­no­si­te­lje vi­jes­ti od ko­je stra­hu­je. – Otac bi, kao mu­ška­rac, vje­ro­jat­no su­ra­đi­vao s tom ma­ši­ne­ri­jom smr­ti ko­ja pri­je­ti ži­vo­tu nje­go­va dje­te­ta i za­to je glav­ni lik mo­ra­la bi­ti že­na, maj­ka – re­kao je Da­vid Gro­s­sman, žes­to­ki kri­ti­čar iz­ra­el­ske po­li­ti­ke pre­ma Pa­les­ti­ni, ali i ve­li­ki do­mo­ljub, u uto­rak na­ve­čer pred kr­ca­tim audi­to­ri­jem dvo­ra- ne Gor­go­na u Mu­ze­ju su­vre­me­ne umjet­nos­ti. U raz­go­vo­ru s Ro­ma­nom Si­mi­ćem Bo­dro­ži­ćem, ko­ji je vo­dio i Frak­tu­ri­no ra­zot­kri­va­nje u MSU, Gro­s­sman je tu mi­sao po­no­vio i na ju­če­raš­njoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Bo­ok­si, gdje je pak si­noć pred pu­bli­kom raz­go­va­rao sa svo­jim pre­vo­di­te­ljem na sr­p­ski je­zik Da­vi­dom Al­ba­ha­ri­jem.

Mir je je­di­na ra­zum­na op­ci­ja

Se­id Ser­da­re­vić ima raz­lo­ga za po­nos što je nje­go­va iz­da­vač­ka ku­ća Frak­tu­ra Da­vi­da Gro­s­sma­na do­ve­la pr­vi put u Hr­vat­sku i Za­greb, is­to­dob­no s objav­lji­va­njem nje­go­va ro­ma­na “Do kra­ja zem­lje”, ko­ji je na hr­vat­ski s en­gle­skog pre­ve­la Ta­tja­na Jam­bri­šak. Na­kon što je u iz­da­nju ku­će Vu­ko­vić & Ru­njić 2007. objav­lje­na nje­go­va knji­ga “Lav­lji med: Mit o Sam­so­nu” i u iz­da­nju Pro­fi­la 2012. “Vi­di pod: Lju­bav”, sa­da je hr­vat­skim či­ta­te­lji­ma dos­tu­pan još je­dan od ve­li­kih Gro­s­sma­no­vih ro­ma­na. Na­ža­lost, ro­man “Do kra­ja zem­lje” na se­bi no­si i pe­čat naj­ve­će osob­ne tra­ge­di­je obi­te­lji Gro­s­sman: dok je bio pri kra­ju pi­sa­nja ro­ma­na, jed­ne su no­ći cr­ni glas­ni­ci po­zvo­ni­li i na piš­če­va vra­ta. U po­s­ljed­njim sa­ti­ma Dru­gog li­ba­non­skog ra­ta, u ko­lo­vo­zu 2006. go­di­ne, po­gi­nuo je nje­gov mla­đi sin 20-go­diš­nji Uri. Uto­li­ko je snaž­ni­ji i po­tres­ni­ji Gro­s­sma­nov glas, ko­ji se uvi­jek, ka­da pi­še i go­vo­ri, za­la­že za mir kao je­di­nu ra­zum­nu op­ci­ju ka­ko na Bli­skom is­to­ku ta­ko i drug­dje.

Dok je bio pri kra­ju pi­sa­nja ro­ma­na u Dru­gom je li­ba­non­skom ra­tu po­gi­nuo Gro­s­sma­nov mla­đi sin Uri

Za­što je maj­ka glav­na Bog bi le­tio niz ste­pe­ni­ce da je za žr­tvo­va­nje si­na Iza­ka pi­tao Sa­ru. Za­to je pi­tao Abra­ha­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.