Ča­čić: Ne­mam dvoj­bu Ka­li­nić ili Man­džo. Igrat će obo­ji­ca, utak­mi­ca tra­je 90 mi­nu­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Eurp -

Ni­je ih mu­čio ra­no­ju­tar­njim va­đe­njem kr­vi, ni­ti je ur­lao na njih kad su kas­ni­li na do­ru­čak, ni­je im za­bra­nji­vao smi­jeh i ša­le na tre­nin­zi­ma, što­vi­še! Opus­tio ih je i deč­ki se opet ve­se­le re­pre­zen­ta­tiv­nim po­zi­vi­ma, ne shva­ća­ju ih, kao što sam jednom već na­pi­sao, kao po­ziv u voj­nič­ku pri­ču­vu, ta­ko su to do­živ­lja­va­li kod “ge­ne­ra­la” Ko­va­ča...

An­te je stru­čan i – svoj!

An­te Ča­čić je sa­mo­uvje­ren, po­ne­kad i dr­zak, pra­vi za­gre­bač­ki fa­kin (ne, ni­je iz Mar­ku­šev­ca, ro­đen je u cen­tru gra­da, u Kranj­če­vi­će­voj uli­ci, a ože­nio se u Mar­ku­šev­cu!), svjes­tan ono­ga što zna. I ni­ko­me ne priz­na­je da je bo­lji, uvje­rio je u to i igra­če. Sje­ti­mo se da si Ći­ro Bla­že­vić ni da­nas ne mo­že opros­ti­ti što pri­je 20 go­di­na na EP-u u En­gle­skoj ni­je Bo­ba­na, Šu­ke­ra, Bi­li­ća, Pro­si­neč­kog... uvje­rio da su naj­bo­lji i ima­li su pre­vi­še res­pek­ta pre­ma Ni­jem­ci­ma! A Ča­čić hra­bro, uz­dig­nu­te gla­ve, ide na naj­ja­ču Špa­njol­sku, s klin­ci­ma Ro­gom, Je­dva­jem, Vr­salj­kom i Pja­com, uvje­ren u us­pjeh... – Ča­čić je to sjaj­no pos­ta­vio, je­dva sam če­kao da vi­dim ka­ko će se Špa­njol­ci, ko­ji os­tav­lja­ju mno­go pros­to­ra, bra­ni­ti od na­še br­zi­ne (Pe­ri­ši­ća)! Sva­ka čast deč­ki­ma, baš sam uži­vao – ja­vio se na­kon utak­mi­ce i Ivi­ca Olić. Odu­šev­ljen je bio i Og­njen Vu­ko­je­vić, Ča­či­ću je čes­ti­tao i nje­gov “naj­dra­ži mi­nis­tar” Zlat­ko Ha­san­be­go­vić, kao i sa­bor­ski zas­tup­nik, biv­ši no­go­met­ni su­dac Goran Ma­rić. A je­dan od An­ti­nih naj­bo­ljih pri­ja­te­lja, Zvon­ko Ša­rić, ova­ko je opi­sao iz­bor­ni­ka: – Stru­čan je, sil­no sa­mo­po­uz­dan i – svoj, nit­ko ga ne dr­ži za ja­ja! Odu­vi­jek ima po­šten pris­tup pre­ma sva­ko­me pos­lu, a to su igra­či osje­ti­li već na­kon krat­kog vre­me­na i br­zo su pronašli za­jed­nič­ki “klik”. Osje­ti­li su deč­ki da je An­te po­šten i pra­ve­dan, da ne dr­ži fi­gu u dže­pu kad s nji­ma raz­go­va­ra, ne­go vu­če po­te­ze za ko­je je uvje­ren da ih tre­ba po­vu­ći. Svoj je – ka­že Ša­rić. Ali, bu­du­ći da nit­ko ni­je sa­vr­šen, i Ča­čić ima po­ne­ku ma­nu. Pri­mje­ri­ce, kad bi ba­rem ta­ko do­bro kar­tao be­lu kao što vo­di re­pre­zen­ta­ci­ju pre­ma... Pre­ma? Ma pre­ma – fi­na­lu! An­te Ča­čić dan na­kon ve­li­ke po­bje­de krat­ko se na­smi­jao. – Sre­ća, sre­ća – od­go­vo­rio je oni­ma ko­ji mu ne vje­ru­ju. Objas­nio je pro­mje­ne u mom­ča­di. – Mi tro­ši­mo pro­tiv­ni­ka, pu­no se tr­či bez lop­te, že­lio sam os­vje­ži­ti mom­čad, ali htio sam os­ta­vi­ti na­čin igra­nja. Rog mo­to­ri­kom pu­no mo­že u sre­di­ni te­re­na. Za Pja­cu se zna. A ni Ka­li­nić ni­je no­vost. Rog pro­tiv Ini­es­te i Fa­bre­ga­sa? Bi­lo je hra­bro, ali znam nje­go­ve ka­rak­te­ris­ti­ke – ka­že Ča­čić. Sa­da ste u dvoj­bi, Man­džu­kić ili Ka­li­nić? – I je­dan i dru­gi. Utak­mi­ca tra­je de­ve­de­set mi­nu­ta, a ho­će li po­če­ti je­dan ili dru­gi, ma­nje je bit­no. Ne­ću ni­ko­me da­ti ali­bi da mi ka­že “ni­sam bio spre­man” – re­kao je Ča­čić. U po­lu­vre­me­nu je, ka­že, igra­če upo­zo­rio da ne igra­mo do­bro. – Vra­ti­li smo Ra­ki­ti­ća bli­že Ro­gu i Ba­de­lju – ka­že Ča­čić. Hr­vat­ska je “li­ge pe­ti­ce” os­ta­vi­la po stra­ni, ne­ka se “po­ubi­ja­ju” iz­me­đu se­be. – Ta­ko je is­pa­lo, ždri­jeb je ta­kav. Za pe­nja­nje na vrh put na pa­pi­ru iz­gle­da la­gan, no na Eu­ru ne­ma ni­jed­ne re­pre­zen­ta­ci­je ko­ja ni­je kva­li­tet­na – re­kao je Ča­čić. U Hr­vat­skoj je eu­fo­ri­ja, tra­ži se ti­tu­la pr­va­ka. – Zna­mo ko­ji nam je cilj, sva­ki dan odra­di­ti pra­vi tre­ning i da u sva­koj utak­mi­ci bu­de­mo pra­vi. Ne gle­da­mo tko je s dru­ge stra­ne – ka­že Ča­čić. Kod nje­ga ne­ma eu­fo­ri­je. – Me­ni su mis­li od­mah na­kon kra­ja utak­mi­ce okre­nu­te na slje­de­ću. Ta­kav sam tip, re­flek­san, is­kren, uvi­jek re­agi­ram iz du­še – re­kao je Ča­čić. Pre­mi­je se di­je­le rav­no­prav­no. – Sve ove na­gra­de ko­je ima­mo idu u is­tom ras­po­re­du. To je re­kao ka­pe­tan Sr­na is­pred ci­je­le mom­ča­di na­kon po­bje­de nad Špa­njol­skom. A to vam do­volj­no ka­že ko­li­ko smo ho­mo­ge­ni – za­klju­čio je Ča­čić. (om) Bio je naj­ve­će iz­ne­na­đe­nje An­te Ča­či­ća, nit­ko ni­je oče­ki­vao da će deč­ko iz me­đi­mur­skog Ne­de­ljan­ca u Bor­de­auxu igra­ti pro­tiv Ini­es­te i Fa­bre­ga­sa... Ali, u kva­li­te­te Marka Ro­ga vje­ro­vao je Ča­čić, hlad­no ga je ba­cio na te­ren pro­tiv ak­tu­al­nih europ­skih pr­va­ka. “Ma­li” se sjaj­no sna­šao, kao da iza se­be ima niz ve­li­kih utak­mi­ca, kao da ni­je deč­ko iz HNL-a ko­ji je još pri­je dvi­je go­di­ne igrao u 3. ligi. – Te­ško je lo­vi­ti po sre­di­ni, kri­la se uv­la­če, špi­ce se pov­la­če po lop­tu. Mo­žda smo malo lo­ši­je sta­ja­li na po­čet­ku. Ni­sam bio im­pre­si­oni­ran, kad poč­ne utak­mi­ca, on­da sve za­bo­ra­viš. Uvi­jek se na­dam da ću igra­ti, bio sam sre­tan ka­da mi je iz­bor­nik to ob­z­na­nio... Obo­ji­ca su od­lič­ni, na Fa­bre­ga­su sam za­ra­dio žu­ti kar­ton, jednom sam ušao u Ini­es­tu. Ne­ka­ko mi je bo­lji Ini­es­ta – ka­zao je Rog.

Tre­ba sma­nji­ti eufo­ri­ju

Pu­no je po­hva­la na ra­čun nje­go­ve igre. Eu­ro­pa je ot­kri­la no­vog ve­z­nja­ka Hr­vat­ske. – Ne­ću se za­no­si­ti po­hva­la­ma, tre­ba sa­mo nas­ta­vi­ti ovim rit­mom. Mo­že­mo da­le­ko, ali ne­će­mo se za­ma­ra­ti, ka­pe­tan Sr­na

Sva­ka čast deč­ki­ma i iz­bor­ni­ku, baš sam uži­vao, ja­vio se na­kon utak­mi­ce i Ivi­ca Olić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.