An­ti­fa­šis­ti su spa­si­li zem­lju od po­ra­za i ve­li­ke sra­mo­te

Tre­ba li Hr­vat­ska skri­va­ti dio svo­je proš­los­ti sa­mo za­to što ni­je u sta­nju odvo­ji­ti ko­mu­nis­tič­ki re­žim od rat­ne po­bje­de an­ti­fa­šis­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Antifašizam je u za­pad­no­me di­je­lu Eu­ro­pe sa­mo po­t­vr­dio set vri­jed­nost: pra­vo čo­vje­ka, slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja, po­li­tič­ki plu­ra­li­zam, prav­nu dr­ža­vu...

Hr­vat­ska spa­da u onu (pov­la­šte­nu) ka­te­go­ri­ju europ­skih ze­ma­lja (dr­ža­va) ko­je s naj­ma­nje pra­va mo­gu do­vo­di­ti u pi­ta­nje po­vi­jes­nu važ­nost an­ti­fa­šis­tič­kog po­kre­ta ko­ji je dje­lo­vao na nje­nom tlu ti­je­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, ni vri­jed­nos­ti an­ti­fa­šiz­ma ko­je je Eu­ro­pa ugra­di­la u sa­me te­me­lje svo­je ci­vi­li­za­ci­je. I to iz dva ja­ka po­li­tič­ka i mo­ral­na raz­lo­ga: pr­vi, što je na nje­nom pros­to­ru pos­to­ja­la sa­mo­pro­gla­še­na dr­žav­na tvo­re­vi­na, sa­svim u va­zal­skom od­no­su pre­ma fa­šis­tič­koj Ita­li­ji i na­cis­tič­koj Nje­mač­koj, stvo­re­na na sli­ku i pri­li­ku dr­ža­va-po­kro­vi­te­lji­ca, s ras­nim za­ko­ni­ma i po­li­tič­kim na­si­ljem nad ci­je­lim et­nič­kim za­jed­ni­ca­ma; te se či­nje­ni­ce ne mo­gu iz­bri­sa­ti iz po­vi­jes­ti, ni prog­na­ti iz pam­će­nja. Dru­gi je raz­log u to­me što je pre­ma po­t­vr­đe­nim po­li­tič­kim sta­tis­ti­ka­ma rat­na Hr­vat­ska ima­la naj­broj­ni­ji po­kret ot­po­ra (NOB) u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka, ko­ji je or­ga­ni­zi­rao dr­žav­nu vlast u ko­joj su iz­ra­že­ni us­tav­no-prav­ni te­me­lji hr­vat­sko­ga iden­ti­te­ta (što se po­ka­za­lo bit­nim pri bu­du­ćem raz­dru­ži­va­nju od Ju­gos­la­vi­je). I ko­nač­no, Hr­vat­ska je jed­na od ri­jet­kih europ­skih ze­ma­lja ko­je su se os­lo­bo­di­le vlas­ti­tim sna­ga­ma, bez po­mo­ći Cr­ve­ne ar­mi­je i za­pad­nih sa­vez­ni­ka. Ni ti se po­da­ci ne mo­gu za­ne­ma­ri­va­ti u Eu­ro­pi ko­ja je u jed­no­me sto­lje­ću ima­la dvi­je ne­sre­će, pa se i sa­ma i dan­da­nas spo­ti­če na ko­ru nji­ho­vih slič­nos­ti i raz­li­ka.

Za­pli­ta­nje u rat­nu proš­lost

Ka­ko se Hr­vat­ska i da­lje za­pli­će u svo­ju rat­nu proš­lost kao pi­le u ku­či­ne, to je sve te­že dr­ža­ti kon­ce pro­tu­rječ­no­ga ra­ta u ko­jem su se – u Eu­ro­pi, ne sa­mo u Hr­vat­skoj i u Ju­gos­la­vi­ji – vo­di­le dvi­je is­to­dob­ne bit­ke: jed­na, glav­na, pro­tiv fa­šiz­ma i na­ciz­ma, ko­ja je tre­ba­la od­lu­či­ti o bu­duć­nos­ti Eu­ro­pe, i dru­ga iz­me­đu ko­mu­niz­ma i de­mo­kra­ci­je, ko­ja je od­lu­či­va­la kak­va će bi­ti Eu­ro­pa kad se jednom os­lo­bo­di na­ciz­ma i fa­šiz­ma. Slav­ni bri­tan­ski rat­ni pre­mi­jer Wins­ton Chur­c­hill iz­ra­ža­vao je u svo­me li­ku i dje­lu sva pro­tu­rje­čja dvos­tru­ko­ga ra­ta: bio je, na po­čet­ku, spre­man pak­ti­ra­ti i s “cr­nim vra­gom” ako mu mo­že po­mo­ći da po­bi­je­di na­cis­te; kad se, pak, na ho­ri­zon­tu uka­zi­va­la sa­vez­nič­ka po­dje­la, sma­trao je “neo­bič­no važ­nim” da se “ru­ko­va­nje s Ru­si­ma” po­mak­ne što više na is­tok. Ratno savezništvo ras­pa­da­lo se na pi­ta­nji­ma de­mo­kra­ci­je i ljud­skih pra­va pri­je ne­go što je rat i za­vr­šio. Na kra­ju se do­go­di­lo ono što je bi­lo pre­dvi­di­vo i na po­čet­ku: sa Za­pa­da je Eu­ro­pa os­lo­bo­đe­na od na­ciz­ma/fa­šiz­ma, i ta je po­bje­da uč­vr­sti­la one ci­vi­li­za­cij­ske te­me­lje ko­je je hi­tle­rov­ska hor­da naj­vi­še ugro­ža­va­la, a s Is­to­ka se na­mjes­to jed­ne nes­lo­bo­de us­pos­tav­lja­la dru­ga. Je­dan to­ta­li­ta­ri­zam je sru­šen, dru­gi je zav­la­dao, ta­mo gdje je po­bi­je­di­la Cr­ve­na ar­mi­ja i ide­olo­ški mo­no­lit ko­ji je ona bra­ni­la. Mo­že li, ipak, ona po­lo­vi­ca an­ti­fa­šiz­ma, ko­ju je Chur­c­hill sma­trao “cr­nim vra­gom”, ali mu je pru­žao ru­ku, da bi s nje­go­vom po­mo­ći po­bi­je­dio fa­ši­zam/na­ci­zam, po­sve iz­jed­na­či­ti s fa­šiz­mom kao ja­je s ja­je­tom? Kao dva to­ta­li­tar­na sus­ta­va – da: ni fa­ši­zam ni ko­mu­ni­zam ni­su na va­lu za­pad­ne, de­mo­krat­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja svo­je iz­vo­ri­šte ima pri­je sve­ga u du­hov­no­me nas­li­je­đu pro­s­vje­ti­telj­stva i po­li­tič­koj os­tav­šti­ni Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je. Ni je­dan ni dru­gi to­ta­li­ta­ri­zam ne­ma­ju mjes­ta za po­je­din­ca, za nje­go­va pra­va i slo­bo­de: čo­vjek je u toj ide­olo­škoj i po­li­tič­koj kons­truk­ci­ji malo, ili ni­šta, a za­jed­ni­ca (na­ci­ja, do­mo­vi­na, kla­sa...) je sve! Pro­ble­mi nas­ta­ju kad tre­ba na­pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu fa­šiz­ma i an­ti­fa­šiz­ma, oso­bi­to ta­mo gdje se antifašizam, s raz­lo­gom ili bez nje­ga, po­is­to­vje­ću­je s ko­mu­niz- mom. En­gle­ski po­vjes­ni­čar An­tony Be­evor ne­ma ni­kak­vo­ga ra­zu­mi­je­va­nja za Sta­lji­no­vu “klas­nu bor­bu”, za vi­še­mi­li­jun­ske žr­tve i “de­hu­ma­ni­za­ci­ju”, u ko­joj je za­vr­ši­la (i skon­ča­la). Za nje­ga je na­ci­zam, kao “ne­po­pust­lji­vi ra­si­zam, bez dvoj­be be­sram­ni­ji”. Slič­no je pi­sao i fran­cu­ski ka­to­lič­ki pi­sac, no­be­lo­vac Franço­is Ma­uri­ac (pr­vi pi­sac ko­je­ga je De Ga­ul­le pri­mio pos­li­je os­lo­bo­đe­nja zem­lje, zbog piš­če­vih zas­lu­ga u Po­kre­tu ot­po­ra): “Ni­je naj­ma­nji zlo­čin ko­mu­niz­ma to što je zbog uža­sa ko­je je sam po­ti­cao od ve­li­kog di­je­la eu­rop­ske bur­žo­azi­je na­pra­vio sa­vez­ni­ka fa­šiz­ma.” Slav­ni pi­sac bio je poz­nat po svo­me an­ti­ko­mu­nis­tič­kom uvje­re­nju, ali je imao uvjer­lji­vi­je an­ti­fa­šis­tič­ko is­kus­tvo da je mo­gao re­ći ko­ji je od “dva uža­sa užas­ni­ji” (fa­ši­zam)!

Eu­rop­ske vri­jed­nos­ti

Antifašizam je u za­pad­no­me di­je­lu Eu­ro­pe na kra­ju ra­ta sa­mo po­t­vr­dio set vri­jed­nos­ti ko­je su je sto­lje­ći­ma obi­lje­ža­va­le: pra­vo čo­vje­ka, slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja, po­li­tič­ki plu­ra­li­zam, prav­nu dr­ža­vu, za­šti­tu ma­nji­na, slo­bod­no po­du­zet­niš­tvo, so­ci­jal­nu prav­du... Za­to se europ­ski antifašizam to­li­ko na­gla­ša­va kao jed­na od sas­tav­ni­ca da­naš­nje Eu­ro­pe i nje­nih dr­ža­va. Tre­ba li se Hr­vat­ska skri­va­ti od to­ga di­je­la svo­je proš­los­ti sa­mo za­to što ni­je u sta­nju odvo­ji­ti pos­li­je­rat­ni ko­mu­nis­tič­ki re­žim, ko­ji je kom­pro­mi­ti­rao ste­če­vi­ne i vri­jed­nos­ti iz­vor­no­ga an­ti­fa­šiz­ma, od rat­ne po­bje­de hr­vat­skih an­ti­fa­šis­ta. Čer­či­lov­ski re­če­no, spa­si­li su zem­lju od po­ra­za, i go­re, od sra­mo­te!

“MA­NJE ZLO” Chur­c­hill je bio spre­man pak­ti­ra­ti i s ‘cr­nim vra­gom’ ako mu mo­že po­mo­ći da po­bi­je­di na­cis­te RATNO SAVEZNIŠTVO ras­pa­lo se na pi­ta­nji­ma de­mo­kra­ci­je Hr­vat­ska je jed­na od ri­jet­kih ze­ma­lja ko­je su se os­lo­bo­di­le vlas­ti­tim sna­ga­ma Ni ko­mu­ni­zam ni fa­ši­zam ne­ma­ju mjes­ta za po­je­din­ca, za­jed­ni­ca (na­ci­ja, do­mo­vi­na) je sve

Pr­vi par­ti­zan­ski odred na ovim pros­to­ri­ma os­no­van je u šu­mi Bre­zo­vi­ca kod Si­ska

Mir­ko Ga­lić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.