Hrvatska je svo­ju ne­za­vis­nost pro­gla­si­la u dra­ma­tič­nim po­li­tič­kim okol­nos­ti­ma Ci­je­li svi­jet bio je pro­tiv Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je

Žar­ko Dom­ljan: Ro­đe­na je no­va dr­ža­va Hrvatska, ne­ka joj je dug i sre­tan ži­vot!

Vecernji list - Hrvatska - - Dan Državnosti - Da­vor Ivan­ko­vić ZAGREB

Nas­tu­pi­li su naj­te­ži tre­nu­ci i tre­ba­lo je pre­ži­vje­ti i iz­dr­ža­ti do si­ječ­nja 1992., kad je Hrvatska na­po­kon i me­đu­na­rod­no priz­na­ta

Go­di­nu da­na na­kon što je HDZ Fra­nje Tuđ­ma­na po­bi­je­dio na iz­bo­ri­ma dr­žav­ni je vrh od­lu­čio ka­ko je doš­lo vri­je­me da se uči­ni ko­rak da­lje. Do­ne­se­na je od­lu­ka o ras­pi­si­va­nju re­fe­ren­du­ma o dr­žav­noj sa­mos­tal­nos­ti Hr­vat­ske, ko­ji je i pro­ve­den 19. svib­nja 1991. i na ko­je­mu je vi­še od 93 pos­to gra­đa­na gla­sa­lo za su­ve­re­nu i sa­mos­tal­nu dr­ža­vu. Na­kon to­ga vi­še ni­je bi­lo po­vrat­ka. U me­đu­na­rod­noj je za­jed­ni­ci prev­la­dao strah od ras­pa­da Ju­gos­la­vi­je, pa je 1. lip­nja 1991. pred­sje­da­telj ta­da još Eu­rop­ske za­jed­ni­ce (EZ) Jacqu­es Po­os po­ru­čio da bi cjep­ka­nje Ju­gos­la­vi­je bio ana­kro­ni­zam i da EZ bu­du­ću Ju­gos­la­vi­ju vi­di kao sa­vez dr­ža­va ko­ji nas­ta­je na de­mo­krat­ski na­čin. Taj sa­vez dr­ža­va i jest bi­la op­ci­ja ko­ja se još uvi­jek spo­mi­nja­la kao mi­ni­ma­lis­tič­ki zah­tjev i u Hr­vat­skoj i u Slo­ve­ni­ji (obje su re­pu­bli­ke ta­da bi­le u sa­ve­zu). No, Hr­vat­ski je sa­bor ni dva tjed­na pos­li­je re­fe­ren­du­ma do­nio Za­ključ­ke o pri­pre­mi dr­žav­no­prav­nih od­lu­ka ra­di os­tva­re­nja pu­ne dr­žav­ne su­ve­re­nos­ti i sa­mos­tal­nos­ti RH. Pred­sjed­nik Sa­bo­ra Žar­ko Dom­ljan os­no­vao je Rad­nu sku­pi­nu ko­ju je vo­dio Vla­di­mir Šeks, a čla­no­vi su bi­li Ivan Ve­kić, Lu­ka Be­bić, Ši­me Đo­dan, Hr­vo­je Ka­čić, Ivan Ma­ti­ja i Ivan Mi­las te, kao taj­nik, Lju­bo­mir Val­ko­vić. U svo­joj ne­dav­no objav­lje­noj knji­zi „1991. Mo­ja sje­ća­nja na stva­ra­nje Hr­vat­ske i Do­mo­vin­ski rat” u iz­da­nju Ve­čer­njeg lis­ta, Vla­di­mir Šeks objaš­nja­va ka­ko je te­kao put k raz­la­zu od SFRJ. U Be­ogra­du je sve oba­vi­jes­tio da će RH ubr­za­ti pos­tu­pak raz­dru­ži­va­nja i ući u do­go­vor o no­vom sa­ve­zu re­pu­bli­ka-dr­ža­va. A ako se o to­me ne pos­tig­ne do­go­vor, sli­je­di raz­laz. Hrvatska or­ga­ni­zi­ra tzv. per­ma­nent­no za­sje­da­nje Sa­bo­ra, od 18. do 25. lip­nja, i tu bi­va­ju uda­re­ni te­me­lji no­vo­vje­ke hr­vat­ske dr­ža­ve.

Su­kob HDZ-a i SDP-a

Tuđ­man na po­čet­ku oba­vje­šta­va zas­tup­ni­ke (ta­da je Sa­bor bio tro­dom­ni) da spo­ra­zum o sa­ve­zu su­ve­re­nih dr­ža­va ni­je pos­tig­nut, pa se ide na do­no­še­nje po­treb­nih do­ku­me­na­ta za raz­dru­ži­va­nje i pot­pu­no osa­mos­ta­lje­nje RH. Od­mah se su­kob­lja­va­ju HDZ i SDP, jer se SDP za­la­gao za to da se u tek­s­tu od­lu­ka na­kon spo­me­na pot­pu­nog osa­mos­ta­lji­va­nja i raz­dru- ži­va­nja obvez­no une­se i tekst „i udru­žu­je s dru­gim re­pu­bli­ka­ma u sa­vez su­ve­re­nih re­pu­bli­ka”. Na taj pri­jed­log SDP-a, pi­še Šeks, bur­no su re­agi­ra­li zas­tup­ni­ci HDZ-a Vi­ce Vu­ko­je­vić i Ivan Mi­las. Mi­las je re­kao da „na ova­kav dnev­ni red če­ka­mo već pre­ko 70 go­di­na”. Ve­kić je pred­lo­žio kompromis; da se u tekst do­da „te o mo­gu­ćem udru­ži­va­nju s dru­gim re­pu­bli­ka­ma u sa­vez su­ve­re­nih dr­ža­va”. Šeks pak obraz­la­že da se u SFRJ gru­bo kr­še ljud­ska pra­va, pra­va na­ci­onal­nih ma­nji­na i pra­va fe­de­ral­nih je­di­ni­ca i da re­pu­bli­ke SFRJ ni­su pos­ti­gle spo­ra­zum ko­ji bi omo­gu­ćio pre­us­troj­stvo fe­de­ral­ne sa­vez­ne dr­ža­ve u sa­vez su­ve­re­nih re­pu­bli­ka. I ta­ko se stvo­ri­la pod­lo­ga za op­tu­ži­va­nje SDP-a da je 25. lip­nja 1991. bio pro­tiv hr­vat­ske dr­žav­ne sa­mos­tal­nos­ti i su­ve­re­nos­ti, što se i da­nas ra­do ra­bi u su­ko­bi­ma HDZ-a i SDP-a. Ivi­ca Ra­čan po­ku­šao je još ple­di­ra­ti za sa­vez su­ve­re­nih re­pu­bli­ka jer je to „onaj oblik rje­ša­va­nja ju­gos­la­ven­ske dr­žav­ne kri­ze ko­ji je za ve­ći­nu re­pu­bli­ka pri­hvat­ljiv, a u in­te­re­su je hr­vat­skog na­ro­da i dr­žav­ni in­te­res RH”. Ra­di po­vi­jes­ne toč­nos­ti – jer SDP uis­ti­nu ni­je gla­sao za Od­lu­ku o raz­dru­ži­va­nju i ve­li­ka ve­ći­na njih jest na­pus­ti­la sa­bor­ni­cu, ali ni­je bio pro­tiv hr­vat­ske sa­mos­tal­nos­ti – tre­ba ci­ti­ra­ti Ra­ča­no­ve ri­je­či: „Dak­le, mi po­dr­ža­va­mo i od­lu­ku i pos­tu­pak su­ve­re­nos­ti i sa­mos­tal­nos­ti RH, ali ne­za­do­volj­ni smo što ti­me ni­je Us­tav­nom od- lu­kom iz­ra­že­na i na­mje­ra da se po­kre­ne pos­tu­pak udru­ži­va­nja s dru­gim re­pu­bli­ka­ma, ko­je i ako to že­le. Zbog to­ga će­mo gla­so­va­ti pro­tiv ove od­lu­ke.” Za raz­li­ku od Od­lu­ke, SDP je, pak gla­sao za Dek­la­ra­ci­ju o pro­gla­še­nju su­ve­re­ne i sa­mos­tal­ne RH, u ko­joj je sta­ja­lo da RH „po­zi­va i ostale re­pu­bli­ke do­sa­daš­nje SFRJ na stva­ra­nje sa­ve­za su­ve­re­nih dr­ža­va”.

SAD: ogra­ni­če­na auto­no­mi­ja

Me­đu­na­rod­na je za­jed­ni­ca, u ti­je­ku za­sje­da­nja Sa­bo­ra, po­ku­ša­va­la pro­mi­je­ni­ti stva­ri. Šef KGB-a ge­ne­ral Kr­juč­kov u be­ograd­skoj Po­li­ti­ci iz­la­že stav so­vjet­skog vod­stva „da bi u in­te­re­su svih na­ro­da Ju­gos­la­vi­ja tre­ba­la os­ta­ti je­dins­tve­na”. U to vri­je­me u KGB-u je ra­dio i Vla­di­mir Pu­tin, ko­ji će proš­le go­di­ne us­po­re­di­ti pri­ti­sak Za­pa­da na Ru­si­ju u ve­zi s agre­si­jom Ru­si­je na Ukra­ji­nu i anek­ti­ra­nje Kri­ma sa si­tu­aci­jom u Ju­gos­la­vi­ji 1990-ih upo­zo­ra­va­ju­ći ka­ko Ru­si­ja ne­će do­pus­ti­ti Za­pa­du da dje­lu­je ona­ko ka­ko je 1990-ih dje­lo­vao na raz­bi­ja­nju Ju­gos­la­vi­je. Ame­ri­kan­ci su is­tog da­na pos­la­li po­ru­ku da je SAD spre­man po­dr­ža­ti ogra­ni­če­nu auto­no­mi­ju šest ju­gos­la­ven­skih re­pu­bli­ka. Se­ce­si­ji RH i Slo­ve­ni­je oso­bi­to se pro­ti­vio MVP Ita­li­je Gi­an­ni De Mic­he­lis i za­pri­je­tio da „svi­jet ne­će do­pus­ti­ti na­sil­no stva­ra­nje no­vih dr­ža­va u Eu­ro­pi i sva­ki će se­ce­si­oni­zam bi­ti kaž­njen”. No, aus­trij­ski dnev­nik Sal­z­bur­ger Nac­hric­h­ten

od­mah pi­še da je „po­ku­šaj ta­li­jan­skog mi­nis­tra De Mic­he­li­sa da uime EZ-a i kre­di­tom od 4 do 5 mi­li­jar­di do­la­ra spri­je­či ras­pad te dr­ža­ve za­ka­s­nje­li po­ku­šaj jer je nje­zi­ni na­ro­di vi­še ne že­le”. Nje­mač­ka ipak mis­li druk­či­je i Bun­des­tag 18. lip­nja pri­hva­ća na­crt Dek­la­ra­ci­je o Ju­gos­la­vi­ji u ko­joj se na­gla­ša­va pra­vo ju­gos­la­ven­skih na­ro­da da sa­mi od­lu­če o bu­du­ćem us­troj­stvu zem­lje. Šest da­na pri­je ne­go što je u Za­gre­bu iz­gla­sa­na Od­lu­ka o osa­mos­ta­lje­nju, u Be­ograd do­la­zi Baker sa sta­vom da „SAD ne­će priz­na­ti ni­ka­kav uni­la­te­ral­ni akt od bi­lo ko­je ju­gos­la­ven­ske re­pu­bli­ke”. Baker je u dva da­na raz­go­va­rao sa svim pred­sjed­ni­ci­ma re­pu­bli­ka, no oti­šao je za­bri­nut. Po­ka­zat će se, do­šao je pre­kas­no. Dan pri­je us­tav­ne od­lu­ke o sa­mos­tal­nos­ti RH (i Slo­ve­ni­je) Mi­lo­še­vi­će i Velj­ko Ka­di­je­vić po­kre­ću ras­po­re­đi­va­nje voj­ske na no­vim (sr­p­skim) gra­ni­ca­ma Ju­gos­la­vi­je. Sa­vez­ni pre­mi­jer, Hr­vat An­te Mar­ko­vić, za­uzi­ma stav da se od­no­si Hr­va­ta i Sr­ba u RH ta­mo i tre­ba­ju rje­ša­va­ti, no is­to­dob­no upo­zo­ra­va da se do ko­nač­nog do­go­vo­ra o bu­du­ćem ure­đe­nju od­no­sa u ju­gos­la­ven­skoj za­jed­ni­ci „ne­će do­pus­ti­ti po­ku­ša­ji pre­kra­ja­nja Ju­gos­la­vi­je ni­ti nje­zi­nih di­je­lo­va, kao ni pro­mje­ne unu­traš­njih i vanj­skih gra­ni­ca zem­lje”. Upo­zo­ra­va da bi od­cjep­lje­nje vo­di­lo na­sil­nom rje­ša­va­nju ju­gos­la­ven­ske kri­ze. No taj ju­gos­la­ven­ski fe­de­ra­li­zam bio je već ne­po­vrat- no ošte­ćen bri­sa­njem po­kra­ji­na. I sa­vez­ni mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Bu­di­mir Lon­čar tež­nje Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je na­zi­va tem­pi­ra­nom bom­bom ko­ja bi za­pa­li­la ci­je­lu Eu­ro­pu. Na­kon što je Sa­bor do­nio po­vi­jes­ne od­lu­ke, jav­nos­ti se obra­tio i Tuđ­man. Go­vo­rio je ka­ko su ne­pri­hvat­lji­ve pri­jet­nje da će zbog ovo­ga iz­bi­ti rat te da „upra­vo ovak­va Ju­gos­la­vi­ja kak­va jest, od sa­mog svo­jeg nas­tan­ka... pa i do da­nas, ni­je ni­ka­kav čim­be­nik sta­bil­nos­ti mi­ra ni na svo­jem tlu ni u ovom di­je­lu Eu­ro­pe”. Na kra­ju je po­ru­čio da „s nes­kri­ve­nim za­do­volj­stvom i po­no­som, ob­z­na­nju­je­mo svim re­pu­bli­ka­ma i sa­vez­nim ti­je­li­ma SFRJ, objav­lju­je­mo ci­je­lom svi­je­tu su­ve­re­nu vo­lju hr­vat­skog na­ro­da i svih gra­đa­na Hr­vat­ske da se da­naš­njim da­nom RH pro­gla­šu­je sa­mos­tal­nom i su­ve­re­nom dr­ža­vom te po­zi­va­mo sve vla­de i sve par­la­men­te svih dr­ža­va da pri­hva­te i priz­na­ju čin slo­bod­ne od­lu­ke hr­vat­skog na­ro­da, čin slo­bo­de, ko­jim još je­dan na­rod ho­će pos­ta­ti pu­no­prav­nim čla­nom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce slo­bod­nog svi­je­ta”.

Eu­fo­ri­ja u Hr­vat­skoj

U sa­bor­ni­ci, is­pred Sa­bo­ra i na uli­ca­ma Za­gre­ba i ši­re nas­ta­la je eu­fo­ri­ja, a sjed­ni­cu je za­vr­šio pred­sjed­nik Sa­bo­ra Žar­ko Dom­ljan ri­je­či­ma: „Ro­đe­na je no­va dr­ža­va Hrvatska, ne­ka joj je dug i sre­tan ži­vot!” Pre­mi­jer A. Mar­ko­vić re­agi­ra tre­nut­no i do­pu­šta po- kret voj­ske ra­di vra­ća­nja kon­tro­le nad vanj­skim gra­nic­ma. U Hr­vat­skoj se po­či­nje ši­ri­ti oru­ža­na po­bu­na, a Sr­bi­ja pri­je­ti da će po­du­ze­ti mje­re za­šti­te sr­p­skog na­ro­da u svim di­je­lo­vi­ma Ju­gos­la­vi­je. Po­či­nje tzv. ope­ret­ni rat u Slo­ve­ni­ji, ali i on mi­je­nja stav ne­kih u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. Nje­mač­ki kan­ce­lar Hel­mut Kohl 29. lip­nja iz­jav­lju­je ka­ko se „je­dins­tve­na Ju­gos­la­vi­ja ne mo­že odr­ža­ti si­lom”. Rat u Slo­ve­ni­ji br­zo je za­vr­šio. Mo­gao je po­če­ti onaj du­go pla­ni­ra­ni – pro­tiv Hr­vat­ske i Hr­va­ta. Na Bri­ju­ni­ma je još do­go­vo­re­na tro­mje­seč­na od­go­da pri­mje­ne od­lu­ke o od­cjep­lje­nju. Dan pri­je is­te­ka mo­ra­to­ri­ja, 7. lis­to­pa­da 1991. zra­ko­plo­vi JNA ra­ke­ta­ma i vo­đe­nim bom­ba­ma ga­đa­ju Ban­ske dvo­re, a Tuđ­man, A. Mar­ko­vić, Goj­ko Šu­šak i Sti­pe Me­sić ču­dom pre­živ­lja­va­ju aten­tat. Su­tra­dan, 8. lis­to­pa­da, Sa­bor jed­no­glas­no do­no­si Od­lu­ku o ra­ski­du svih dr­žav­no­prav­nih ve­za RH sa SFRJ. No Hrvatska je na­pad­nu­ta dok je bi­la voj­no naj­sla­bi­ja. Nas­tu­pi­li su naj­te­ži tre­nu­ci i tre­ba­lo je pre­ži­vje­ti i iz­dr­ža­ti do si­ječ­nja 1992., kad je RH na­po­kon i me­đu­na­rod­no priz­na­ta.

Tuđ­man: Objav­lju­je­mo ci­je­lom svi­je­tu su­ve­re­nu vo­lju hr­vat­skog na­ro­da...

RE­NA­TO BRANĐOLICA

Mar­kov trg 25. lip­nja 1991. – pred­sjed­nik Fra­njo Tuđ­man iz­la­zi iz Sa­bo­ra na­kon pro­gla­še­nja hr­vat­ske ne­za­vis­nos­ti

Po­vi­jes­na sjed­ni­ca Hr­vat­skog sa­bo­ra 1. Fra­njo Tuđ­man 2. Ve­li­bor Ki­ke­rec 3. Goj­ko Šu­šak 4. Mla­den Ve­driš 5. Mar­tin Špe­gelj 6. Fra­njo Gre­gu­rić 7. Mi­lan Ram­ljak 8. Želj­ko Olu­jić 9. Hr­vo­je Hi­trec 10. Ja­dran­ko Cr­nić 11. Ši­me Đo­dan 12. An­te Be­ljo 13. Đu­ro Vid­ma­ro­vić 14. Ne­djelj­ko Mi­ha­no­vić 15. Josip Ma­no­lić 16. Stje­pan Me­sić 17. Hr­vo­je Ša­ri­nić 18. Bo­ris Bu­zan­čić 19. Ivi­ca Ga­ži

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.