Kad ha­de­ze­ov­ci po­ne­su gla­ve

No­vi vla­dar HDZ-a, ako će do­is­ta bi­ti vo­đa, a ne ne­či­ja ma­ri­one­ta, tre­bao bi od­mah pro­ves­ti br­zu i te­me­lji­tu ka­drov­sku čis­t­ku. Sve što se u oči­ma ne­ka­daš­njih bi­ra­ča HDZ-a iz po­bjed­nič­kih da­na, kri­vo ili ne, aso­ci­ja­tiv­no ve­zu­je uz Sa­na­de­ra, Ko­sor i Ka­ra­mar

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Ni­no Ras­pu­dić

Na­kon ja­ke ide­olo­ške po­la­ri­za­ci­je zad­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ko­ja je do­brim di­je­lom umjet­no pum­pa­na, pa to­bo­že mo­ra­mo od­lu­či­ti je­smo li za us­ta­še ili ko­mu­nis­te, sa­da svi tr­če pre­ma cen­tru. Mi­la­no­vić sa­da re­do­vi­to spo­mi­nje li­je­vi cen­tar, a fa­vo­rit za pred­sjed­ni­ka HDZ-a Plen­ko­vić des­ni

Na­kon de­bak­la s bez­um­nim ru­še­njem vlas­ti­te Vla­de i po­s­lje­dič­nog od­la­ska pred­sjed­ni­ka stran­ke Ka­ra­mar­ka ko­ji je fa­na­tič­nu sljed­bu do sa­mo­ga kra­ja dr­žao u uvje­re­nju da će ne­kim ču­dom ima­ti 76 sa­bor­skih ru­ku za pres­la­ga­nje Vla­de, HDZ se na­la­zi na pre­kret­ni­ci. Iz­bor­ni po­raz u ruj­nu im je go­to­vo iz­vjes­tan, i či­ni se da je je­di­no pi­ta­nje ko­li­ko će te­žak bi­ti. O do­mi­nant­nom sta­nju du­ha u toj stran­ci, a i nje­nom du­go­go­diš­njem os­nov­nom pro­ble­mu, svje­do­či jed­na zgod­na me­to­ni­mi­ja ko­ju su ovaj tje­dan upo­tri­je­bi­la dva čla­na HDZ-ova pred­sjed­niš­tva. Dan pri­je sjed­ni­ce pred­sjed- niš­tva stran­ke, nje­gov član To­lu­šić na no­vi­nar­ski upit o sjed­ni­ci re­kao je da će na nju do­ći “sa svo­jom gla­vom”. Dru­gi član pred­sjed­niš­tva, But­ko­vić, slo­žio se s njim i re­kao da će i on po­ni­je­ti svo­ju. Na ovom pri­mje­ru se naj­bo­lje vi­di ka­ko je je­zik ču­de­san i ka­ko u nje­mu, čim se go­vor­ni­ci ma­lo uda­lje od uobi­ča­je­nih praz­nih fra­za i za­đu u pros­tor me­ta­fo­ri­ke, sva­ko ma­lo ne­ho­tič­no is­kr­s­ne dub­lja is­ti­na. Kak­va je to eki­pa ko­ja tre­ba po­seb­no na­po­mi­nja­ti da na sas­ta­nak do­la­zi “sa svo­jom gla­vom”? Zar se to ne bi tre­ba­lo po­dra­zu­mi­je­va­ti? Zna­či li to da su ina­če zna­li do­ći bez gla­ve ili po­ni­je­ti tu­đu? Kak­vo je bi­lo sta­nje s nji­ho­vim gla­va­ma kad su po­vje­ro­va­li Ka­ra­mar­ku da će pres­lo­ži­ti Vla­du? Na­zi­vao sam to u zad­njim Es­pre­ssi­ma po­li­tič­kim sa­mo­uboj­stvom, us­po­re­đi­vao ih s ka­mi­ka­za­ma ko­ji se žr­tvu­ju za ca­ra Hi­ro­hi­ta, i ču­dio se za­što idu u pro­past. Sad smo do­bi­li od­go­vor. Ni­su uvi­jek no­si­li svo­je gla­ve. Ho­će li ih sa­da uze- ti odan­de gdje su ih de­po­ni­ra­li i stal­no no­si­ti, ili će sa­mo iz­a­bra­ti ušmin­ka­ni­jeg pred­sjed­ni­ka, a os­ta­vi­ti sta­re na­vi­ke, tj. nas­ta­vi­ti bez­gla­vo? Ne­kim HDZ-ov­ci­ma je vlas­ti­ta gla­va du­go slu­ži­la kao pu­ki ukras, ac­ce­sso­ire. No­si­li su je sa­mo po­ne­kad, ovis­no o pri­go­di, kao kra­va­tu ili še­šir. Kao for­mal­ni raz­log Ka­ra­mar­ko­ve os­tav­ke na­vo­di se či­nje­ni­ca da ni­je us­pio u na­mje­ri pres­la­ga­nja Vla­de, i da se, valj­da na op­će ču­đe­nje, ra­di­lo o po­greš­noj pro­cje­ni. No, ako je u tom pot­hva­tu imao jed­no­glas­nu pot­po­ru pred­sjed­niš­tva stran­ke, bi li bi­lo lo­gič­no da svi nje­go­vi čla­no­vi odu za­jed­no s njim? U po­ku­ša­ju uvje­ra­va­nja bi­ra­ča da će im se u ruj­nu na iz­bor­nim lis­ta­ma po­nu­di­ti ne­ki no­vi, druk­či­ji, bo­lji HDZ, stran­ka bi bi­la u pu­no bo­ljoj po­zi­ci­ji da je Ka­ra­mar­ko imao pro­tu­kan­di­da­ta, pa ma­kar ne­kog kon­tro­li­ra­nog “ze­ca” bez ikak­vih šan­si. U tom slu­ča­ju bi sa­da mo­gli re­ći da je dio stran­ke mis­lio druk­či­je. Ova­ko is­pa­da da je go­to­vo sto ti­su­ća čla­no­va ko­ji su gla­so­va­li za je­di­nog kan­di­da­ta bi­lo bez gla­ve, a da ih se sve sa­da po­li­tič­ki mo­že is­ku­pi­ti ski­da­njem sa­mo jed­ne, Ka­ra­mar­ko­ve, i to sa­mo mje­sec da­na na­kon što su ga iz­a­bra­li. No­vi pred­sjed­nik HDZ-a, tko god to bio, kad pre­uz­me funk­ci­ju, mo­ra si pos­ta­vi­ti pi­ta­nje – že­li li os­ta­vi­ti sta­tus quo i za­vr­ši­ti kao tan­ka opor­ba ili na­pra­vi­ti ra­di­kal­ni rez s ko­jim mo­že u ruj­nu iz­bje­ći te­žak po­raz, ako ne i na­pra­vi­ti ne­što vi­še. Što bi tre­bao uči­ni­ti no­vi pred­sjed­nik HDZ-a da uvje­ri dio bi­ra­ča da se u stran­ci ne­što bit­no pro­mi­je­ni­lo na­bo­lje? Pr­vo, u oči­ma po­ten­ci­jal­nih bi­ra­ča ne zna­či ni­šta to što je oti­šao sta­ri nes­po­sob­ni pred­sjed­nik, ako os­ta­ne ci­je­la svi­ta ko­ja ga je pra­ti­la u pro­va­li­ju. Dak­le, no­vi mo­ra po­smi­ca­ti sve njih ko­je je jav­nost do ju­čer gle­da­la na tom otuž­nom za­dat­ku. Mo­ra uči­ni­ti ono što svo­je­dob­no ni­je uči­nio Ka­ra­mar­ko, ko­ji je us­tva­ri odre­dio svo­ju po­li­tič­ku sud­bi­nu proš­le je­se­ni kad je u sas­tav­lja­nju iz­bor­nih lis­ta pri­gr­lio sta­re Sa­na­de­ro­ve i Ko­so­ri­či­ne ka­dro­ve, pro­vje­re­ne pos­luš­ni­ke, a što je je­dan od glav­nih raz­lo­ga za­što HDZ ni­je os­tva­rio oče­ki­va­nu iz­bor­nu po­bje­du. Ako že­li uči­ni­ti mak­si­mum mo­gu­ćeg za što bo­lji iz­bor­ni re­zul­tat, no­vog pred­sjed­ni­ka stran­ke če­ka ri­zi­čan za­da­tak, jer go­to­vo pre­ko no­ći tre­ba pre­uze­ti po­lu­ge stran­ke na te­re­nu, a is­to­dob­no i po­smi­ca­ti ve­ći­nu čel­niš­tva. Pos­to­ji li u HDZ-u ne­ko zdra­vo, ne­ko­rum­pi­ra­no tki­vo, sas­tav­lje­no od lju­di ko­ji re­do­vi­to no­se svo­ju gla­vu, a ko­ji su do sa­da bi­li po­tis­nu­ti, pi­ta­nje je o ko­jem ovi­si mo­guć­nost re­ge­ne­ri­ra­nja stran­ke i njen du­go­roč­ni op­s­ta­nak kao re­le­vant­ne sna­ge na po­li­tič­kog sce­ni. No­vi pred­sjed­nik bi mo­gao po­ne­što na­uči­ti i od do­brog sta­rog Mac­hi­avel­li­ja, ko­ji pi­še ka­ko vla­dar u no­vo­za­po­sjed­nu­tim zem­lja­ma (či­taj stran­ci) sve “okrut­nos­ti” ko­je mo­ra po­či­ni­ti tre­ba na­pra­vi­ti br­zo i odjed­nom, ka­ko bi ma­nje bo­lje­le, a do­bro­čins­tva da­va­ti po­ma­lo kroz du­lje vri­je­me, ka­ko bi se os­ta­vio do­jam da ih je vi­še. I no­vi vla­dar HDZ-a, ako će do­is­ta bi­ti vo­đa, a ne ma­ri­one­ta ko­ju su pos­ta­vi­li dru­gi, tre­bao bi od­mah pro­ves­ti br­zu i te­me­lji­tu ka­drov­sku čis­t­ku. Sve što se u oči­ma ne­ka­daš­njih bi­ra­ča HDZ-a iz po­bjed­nič­kih da­na, kri­vo ili ne, aso­ci­ja­tiv­no ve­zu­je uz Sa­na­de­ra, Ko­sor, a za­tim i Ka­ra­mar­ka, mo­rat će po­smi­ca­ti, po­go­to­vo “ka­mi­ka­ze”, ko­ji su zad­njih ne­ko­li­ko tje­da­na uvje­ra­va­li jav­nost u še­fo­ve ne­bu­lo­ze o pres­la­ga­nju. No, bu­du­ći da su iz­bo­ri za dva mje­se­ca, i da mu mno­ge po­lu­ge na te­re­nu tre­ba­ju u kam­pa­nji, ne mo­že ih od­mah po­sje­ći sve, već će mo­ra­ti na­pra­vi­ti iz­bor, tj. ne­ke tak­tič­ke kom­pro­mi­se. Ako bu­de ta­ko, mo­že se oče­ki­va­ti da će i te no­ve sa­vez­ni­ke na­kon ne­kog vre­me­na eli­mi­ni­ra­ti, kao Wit­t­gens­te­ino­ve spoz­naj­ne ljes­tve, ko­je od­ba­ci­mo na­kon što se pre­ko njih usp­ne­mo. Lo­gi­ka mo­ći je tak­va da vla­dar ne tr­pi dru­ga sre­di­šta mo­ći na svom pros­to­ru. Mac­hi­avel­li mu sa­vje­tu­je da u no­vo­za­po­sjed­nu­tim zem­lja­ma od­mah ra­zo­ri gra­do­ve, u slu­ča­ju stran­ke, to zna­či da je nuž­no raz­bu­ca­ti sta­re struk­tu­re okup­lje­ne oko ne­ko­li­ko glav­nih kru­žo­ka. Ali ako ih sve ski­ne, s kim će ra­di­ti? Ima li HDZ do­volj­no kva­li­tet­nih, ne­po­tro­še­nih i u oči­ma jav­nos­ti ne­kom­pro­mi­ti­ra­nih ka­dro­va? Ako ih i ima, po­uz­dan znak da se ra­di o tak­vi­ma je da su os­tva­ri­li ne­ke ka­ri­je­re i iz­van po­li­ti­ke, za raz­li­ku od hr­pe pos­luš­ni­ka bez po­seb­nih svoj­sta­va, ko­ji bi bez us­pi­nja­nja na par­tij­skoj ljes­tvi­ci bi­li nit­ko i ni­šta, a kak­vih su pu­ne sve na­še stran­ke. Či­ni se da su dva mo­gu­ća is­ho­da u HDZ-u. Je­dan je da pred­sjed­nik pos­ta­ne An­drej Plen­ko­vić, ko­jeg fa­vo­ri­zi­ra­ju me­di­ji i vanj­ski fak­to­ri, ali ko­ji se ne­će mo­ći pa­do­bra­nom spus­ti­ti iz Bruxel­le­sa u već una­pri­jed uglan­ca­no pri­jes­to­lje, već će u slje­de­ćim tjed­ni­ma mo­ra­ti ući u pr­lja­vu bor­bu, ako že­li pre­uze­ti stran­ku; dru­gi je da pos­to­je­ća stra­nač­ka struk­tu­ra ko­ja je ne­volj­ko tr­pje­la Ka­ra­mar­ka po­ku­ša za­dr­ža­ti utje­caj, što us­tva­ri zna­či sta­tus quo, ta­ko što će ins­ta­li­ra­ti se­bi oda­nog pred­sjed­ni­ka, ili da čak net­ko od njih pre­uz­me tu funk­ci­ju, a da se Plen­ko­vi­ću po­nu­di jav­na kan­di­da­tu­ra za bu­du­ćeg pre­mi­je­ra. Ta op­ci­ja si­gur­no zna­či te­žak ru­jan­ski po­raz. Ako prev­la­da Plen­ko­vi­će­va op­ci­ja, na hr­vat­skoj po­li­tič­koj sce­ni bi­smo mo­gli svje­do­či­ti za­nim­lji­voj ten­den­ci­ji sve­op­ćeg gu­ra­nja u fa­moz­ni “cen­tar”. Na­kon ja­ke ide­olo­ške po­la­ri­za­ci­je zad­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ko­ja je do­brim di­je­lom umjet­no pum­pa­na, i u ko­joj se stva­rao pri­vid kao da smo do­ve­de­ni u si­tu­aci­ju u ko­joj se na­rod na­la­zio 1941. pa to­bo­že mo­ra­mo od­lu­či­ti je­smo li za us­ta­še ili ko­mu­nis­te, sa­da svi tr­če pre­ma cen­tru. SDP na­mi­gu­je HSS-u, Mi­la­no­vić sa­da re­do­vi­to spo­mi­nje li­je­vi cen­tar, a fa­vo­rit za pred­sjed­ni­ka HDZ-a Plen­ko­vić des­ni. Ko­li­ko pre­ma fa­moz­nom cen­tru, ko­ji je do sa­da u na­šim uvje­ti­ma uglav­nom zna­čio mla­ku vo­du i ne­za­uzi­ma­nje sta­ja­li­šta pre­ma bit­nim svje­to­na­zor­skim pro­ble­mi­ma, mo­že oti­ći HDZ a da se ne ogo­li na des­nom kri­lu, tj. da ne otvo­ri mo­guć­nost da na taj pros­tor usko­či ne­ka dru­ga op­ci­ja ko­ja će mu pre­uze­ti Bu­jan­če­ve fa­no­ve? Na­rav­no, HDZ i u tom slu­ča­ju mo­že po­ku­ša­ti pro­da­ti pri­ču – da, Plen­ko­vić jest pre­me­kan, ali ba­rem će spri­je­či­ti da ko­mu­nja­re do­đu na vlast. No da bis­te u to uvje­ri­li po­ten­ci­jal­ne bi­ra­če, mo­ra­te ima­ti “ko­mu­nja­ru” ko­jom će­te ih pla­ši­ti, ka­ko bi se ipak svi zbi­li oko no­vog cen­tris­tič­kog HDZ-a. To on­da pos­ta­je Mi­la­no­vi­ćev pro­blem i pi­ta­nje du­go­roč­ne SDP-ove od­lu­ke, ho­će li ko­nač­no ski­nu­ti s vra­ta bu­lu­men­tu se­ku­lar­nih fa­na­ti­ka i sta­rih ti­to­is­ta, a po­seb­no pa­ras­truk­tu­ru nev­la­di­nih udru­ga, ko­ji već dva­de­set go­di­na re­ke­ta­re SDP i gu­ra­ju ga ek­s­trem­no li­je­vo. Bi­lo da se HDZ- ov­ci od­lu­če za br­zo umi­va­nje i po­ten­ci­jal­nu du­go­roč­nu du­bin­sku pro­mje­nu s Plen­ko­vi­ćem, ili za pre­pa­ki­ra­nje is­te struk­tu­re s kon­tro­li­ra­nim no­vim pred­sjed­ni­kom, u ruj­nu ih naj­vje­ro­jat­ni­je oče­ku­je po­raz. No, bu­du­ći da ni SDP-ova ko­ali­ci­ja vje­ro­jat­no ne­će mo­ći for­mi­ra­ti sta­bil­nu vlast, ras­plet bor­be za po­zi­ci­ju no­vog pred­sjed­ni­ka HDZ-a mo­že bi­ti klju­čan za is­hod ne­kih no­vih pri­je­vre­me­nih iz­bo­ra.

PATRIK MACEK/PIXSELL

Na pu­tu pre­ma cen­tru Mi­la­no­vić mo­ra od­lu­či­ti ho­će li ko­nač­no ski­nu­ti s vra­ta se­ku­lar­ne fa­na­ti­ke i sta­re ti­to­is­te te pa­ras­truk­tu­ru nev­la­di­nih udru­ga ko­ji već 20 go­di­na re­ke­ta­re SDP i gu­ra­ju ga ek­s­trem­no li­je­vo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.