Za us­pon na stra­nač­ki tron ‘bri­sel­skom Plen­ko­vi­ću’ nuž­na je Br­ki­će­va pot­po­ra

Ana­li­za

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Iva Pu­ljić-Še­go

An­drej Plen­ko­vić, vje­ro­jat­no još vi­še Da­vor Sti­er, po­šte­no su svo­jim gar­dom in­te­lek­tu­ala­ca, po­li­ti­ča­ra ko­ji s dis­tan­ce Bruxel­le­sa pro­ma­tra­ju zbi­va­nja u HDZ-u i Hr­vat­skoj, živ­ci­ra­li To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, ali i Mi­li­ja­na Br­ki­ća. Sti­er je iz sre­diš­nji­ce HDZ-a pro­tje­ran uz “ma­ni­fest o se­dam gri­je­ha” ko­ji su pre­su­di­li nje­go­voj smje­ni s mjes­ta me­đu­na­rod­nog taj­ni­ka, a bri­sel­ski Plen­ko­vić, bi­lo je pri­mi­je­će­no, na raz­nim ob­ljet­ni­ca­ma ni­je plje­skao na Ka­ra­mar­ko­ve go­vo­re. Mu­dri­ja­ši Plen­ko­vić i Sti­er uz ope­ra­tiv­ce/po­li­caj­ce Ka­ra­mar­ka i Br­ki­ća jed­nos­tav­no se ni­su uk­la­pa­li. Uos­ta­lom, bi­li su i lju­di Ja­dran­ke Ko­sor. I Vla­di­mi­ra Šek­sa. Plen­ko­vić je bio kan­di­dat za za­mje­ni­ka J. Ko­sor na iz­bo­ri­ma za še­fa HDZ-a pri­je če­ti­ri go­di­ne. Sti­er je pak bio glav­ni Ko­so­ri­čin sa­vjet­nik u Vla­di za vanj­sku po­li­ti­ku, a kas­ni­je i stra­nač­ki ide­olog. Slo­vio je za čo­vje­ka ko­ji je imao naj­ve­ći utje­caj na ta­daš­nju pre­mi­jer­ku i pre­ma či­jim je na­pu­ci­ma ta­daš­nja še­fi­ca Vla­de vuk­la po­te­ze u dr­ža­vi i stran­ci. Pa­dom Ja­dran­ke Ko­sor, vr­lo su br­zo u HDZ-u pa­li i Plen­ko­vić i Sti­er. Spa­ki­ra­ni su u Bruxelles da ta­mo fi­lo­zo­fi­ra­ju. Ka­ra­mar­ko­vim pa­dom u stran­ci, Plen­ko­vić je iz Bruxel­le­sa do­tr­čao kao me­si­ja ko­ji će spa­si­ti HDZ. Pr­vi je naj­a­vio svo­ju kan­di­da­tu­ru za no­vog še­fa. U HDZ-u su na­kon os­tav­ke To­mis­la­va Kra­mar­ka zbu­nje­ni i po­gub­lje­ni, naš­li su se u vre­men­skom tjes­na­cu – za vra­tom ima­ju iz­bor no­vog pred­sjed­ni­ka, ali i par­la­men­tar­ne iz­bo­re u ruj­nu. I kak­vu su god od­lu­ku do­ni­je­li o na­či­nu iz­bo­ra no­vog še­fa, njo­me ne­će bi­ti svi za­do­volj­ni. Stva­ri se sa­da na­pros­to odvi­ja­ju ve­li­kom br­zi­nom i ne­ma vre­me­na za ve­li­ke pro­miš­lja­nja. Pre­ma svim in­for­ma­ci­ja­ma u tre­nut­ku pi­sa­nja ovog tek­s­ta, HDZ se od­lu­čio no­vog še­fa bi­ra­ti po prin­ci­pu je­dan član – je­dan glas 17. sr­p­nja. Što zna­či da su oda­bra­li naj­zah­tjev­ni­ji na­čin iz­bo­ra, ali su da­li mak­si­mal­no krat­ke ro­ko­ve i od­lu­či­li da iz­a­bra­ni pred­sjed­nik ima le­gi­ti­mi­tet ko­ji će pro­iz­la­zi­ti iz gla­so­va svih čla­no­va HDZ-a ko­ji su od­lu­či­li pris­tu­pi­ti tim iz­bo­ri­ma.

Is­crp­lji­va­nje po­dje­la­ma

I sam Plen­ko­vić se za­la­gao za ta­kav na­čin bi­ra­nja, pa i Mi­li­jan Br­kić, a mo­žda će baš Plen­ko­vi­ću naj­ma­nje ko­ris­ti­ti. S ob­zi­rom na ovaj na­čin bi­ra­nja, mo­gu­će je da će bi­ti vi­še kan­di­da­ta za še­fa HDZ-a. U HDZ-u su svjes­ni da im is­crp­lji­va­nje u po­dje­la­ma sa­da ne tre­ba, ali ni­su si­gur­ni je li Plen­ko­vić taj ko­ji bi tre­bao bi­ti no­vi šef. Dio lju­di u HDZ-u, pre­dvo­đen To­mis­la­vom Čulj­kom, a pris­na­žen Vla­di­mi­rom Šek­som, že­li upra­vo Plen­ko­vi­ća za še­fa. Za Plen­ko­vi­ća je i dio še­fo­va žu­pa­nij­skih or­ga­ni- za­ci­ja. Me­đu­tim, nji­ho­vi se mo­ti­vi raz­li­ku­ju. Po­seb­no Ču­ljak, a di­je­lom i Šeks u Plen­ko­vi­ću vi­de čo­vje­ka ko­ji, do­đe li na vlast u HDZ-u, os­na­žu­je i nji­ho­vu po­zi­ci­ju. Oni će pre­ko nje­ga i da­lje kon­tro­li­ra­ti HDZ i osi­gu­ra­ti svoj utje­caj. Poz­na­to je da su i Ču­ljak i Šeks pri­je dva i pol mje­se­ca na­go­va­ra­li Plen­ko­vi­ća da se kan­di­di­ra za pred­sjed­ni­ka HDZ-a, ka­da je Ka­ra­mar­ko bio je­di­ni kan­di­dat. Plen­ko­vić se ta­da ni­je usu­dio. Dio še­fo­va žu­pa­nij­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji sa­da po­dr­ža­va­ju Plen­ko­vi­ća u nje­mu pak vi­de naj­bo­lje rje­še­nje jer sma­tra­ju da je on u krat­kom ro­ku naj­bo­lji iz­bor, a da po­gled mo­ra bi­ti us­mje­ren na ru­jan­ske par­la­men­tar­ne iz­bo­re. Sma­tra­ju da Plen­ko­vić svo­jim nas­tu­pom, jav­nom per­cep­ci­jom, us­mje­re­noš­ću k cen­tru, mo­že naj­bo­lje pa­ri­ra­ti SDP-u. – Plen­ko­vić ima naj­vi­še šan­se HDZ-u osi­gu­ra­ti do­bar iz­bor­ni re­zul­tat. Prem­da je i on mo­gu­ći eks­pe­ri­ment. Lju­di ga pri­hva­ća­ju, elok­ven­tan je i pris­ta­log iz­gle­da, ali či­nje­ni­ca je da ga mi u HDZ-u za­pra­vo do­bro ne poz­na­je­mo. Tre­ba mu da­ti šan­su, u pr­vom re­du zbog iz­bo­ra ko­ji su pred vra­ti­ma – ko­men­ti­rao nam je je­dan utje­caj­ni šef žu­pa­nij­ske or­ga­ni­za­ci­je HDZ-a. I sa­žeo stav svih onih ko­ji su uz Plen­ko­vi­ća. Na­ši su­go­vor­ni­ci upo­zo­ra­va­ju da će u slu­ča­ju iz­bo­ra Plen­ko­vi­ća HDZ ima­ti pred­sjed­ni­ka ko­ji je od svih HDZ-ova­ca naj­vi­še us­mje­ren li­je­vo, a za­mje­ni­ka – Mi­li­ja­na Br­ki­ća - ko­ji je u HDZ-ovoj no­men­k­la­tu­ri naj­vi­še us­mje­ren des­no. Ni­su si­gur­ni ka­ko će to funk­ci­oni­ra­ti. Des­ni­je kri­lo HDZ-a, pre­dvo­đe­no Br­ki­ćem, a ni sam Br­kić, ni­su sklo­ni iz­bo­ru Plen­ko­vi­ća. Prem­da su i tu mo­gu­ći obra­ti. Svjes­ni su da Plen­ko­vić ne­ma stra­nač­ku ba­zu, da ni­je če­ti­ri go­di­ne ga­zio po te­re­nu, ne­go je uži­vao u kom­fo­ru Bruxel­le­sa. Ia­ko ne pos­to­ji kon­sen­zus tko bi bio opo­nent Plen­ko­vi­ću, a kan­di­da­ta je vi­še – od To­mis­la­va To­lu­ši­ća (ko­ji raz­miš­lja o kan­di­da­tu­ri), ne­ki pri­želj­ku­ju Ole­ga But­ko­vi­ća ko­ji se pak ne že­li kan­di­di­ra­ti, am­bi­ci­je ima i Mi­ro Ko­vač, ali i Dar­ko Mi­li­no­vić, a mo­žda i Zlat­ko Ha­san­be­go­vić – ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni am­bi­ci­ju Mi­li­ja­na Br­ki­ća ko­ji je če­ti­ri go­di­ne na­do­gra­đi­vao HDZo­vu in­fras­truk­tu­ru. Mo­gu­će je da Br­kić bu­de opo­nent Plen­ko­vi­ću, jer gle­da­ju­ći iz nje­go­ve per­s­pek­ti­ve, on si­gur­no že­li ka­pi­ta­li­zi­ra­ti svo­ju po­pu­lar­nost me­đu HDZo­vim čla­no­vi­ma i na­pla­ti­ti svoj če­tve­ro­go­diš­nji rad. A ne kor­mi­lo stran­ke ola­ko pre­pus­ti­ti An­dre­ju Plen­ko­vi­ću ko­ji ni­je po­de­rao ni­jed­ne ci­pe­le u za­bi­ti­ma Dal­ma­tin­ske za­go­re ili u lič­kom kr­šu. Za­to se bi­la i po­ja­vi­la ide­ja o Br­ki­ću kao še­fu HDZ-a, a dru­goj oso­bi kao kan­di­da­tu za man­da­ta­ra, jer je Br­kić svjes­tan da, ako pre­uz­me HDZ, on ne mo­že bi­ti kan­di­dat za pre­mi­je­ra. No, iz­gle­da da ju tak­vu va­ri­jan­tu od­bio Plen­ko­vić, ko­jem je mo­žda po­nu­đe­no da baš on bu­de man­da­tar, jer oči­to sma­tra da šef stran­ke i man­da­tar mo­ra­ju bi­ti utje­lov­lje­ni u jed­noj oso­bi. Ne bu­de li Br­kić ula­zio u bit­ku za no­vog še­fa, nje­go­va će pot­po­ra mo­žda pri­je ići To­lu­ši­ću ne­go Plen­ko­vi­ću, ako ne bu­de ne­kih ve­li­kih iz­ne­na­đe­nja ili ako se ne pos­tig­ne ma­kar pre­šut­ni do­go­vor o to­me tko bi tre­bao bi­ti no­vi pred­sjed­nik. U HDZ-u je sve mo­gu­će, po­seb­no ako prev­la­da stav da tre­ba bi­ra­ti ono­ga ko­ji će pos­ti­ći naj­vi­še u sra­zu sa Zo­ra­nom Mi­la­no­vi­ćem i SDP-om. A on­da je taj Plen­ko­vić. U sva­kom slu­ča­ju, HDZ oče­ku­ju bit­ne pro­mje­ne, a o iz­bo­ru no­vog še­fa ovi­sit će i tran­sfor­ma­ci­ja sa­me stran­ke. Bez ob­zi­ra tko bio iz­a­bran, HDZ će mi­je­nja­ti svo­ju re­to­ri­ku. Mla­đa gar­da HDZ-ova­ca, ko­ja je u Pred­sjed­niš­tvu stran­ke po­pri­lič­no zas­tup­lje­na, već du­go go­vo­ri da te­me o us­ta­ša­ma i par­ti­za­ni­ma ne smi­ju bi­ti dio HDZ-ovih po­ru­ka, kao ni taj­ne služ­be, re­pre­siv­ni apa­rat i slič­no. – Vi­še ni­ka­da ne smi­je­mo spo­me­nu­ti ni us­ta­še ni par­ti­za­ne. Mi des­ni­ju re­to­ri­ku tre­ba­mo, ali ona se mo­že pa­met­ni­je ko­mu­ni­ci­ra­ti. Tre­ba ima­ti na umu da u udje­lu sta­nov­niš­tva u Sla­vo­ni­ji ili Li­ci naj­ve­ći dio pu­no­ljet­nih bi­ra­ča ima tek za­vr­še­nu os­nov­nu ško­lu, da je udio obra­zo­va­nog sta­nov­niš­tva u ru­ral­nim kra­je­vi­ma, gdje je na­ša ba­za, iz­nim­no ni­zak. Ali i za taj dio sta­nov­niš­tva ima­mo re­cept. Bi­li smo u Vla­di, zna­mo što smo ra­di­li, te lju­de tre­ba priv­la­či­ti sa­mo pri­ča­ma o rad­nim mjes­ti­ma i pro­jek­ti­ma ko­je mo­že­mo po­kre­nu­ti, pri­mje­ri­ce, nov­cem iz fon­do­va EU. Ne za­ni­ma­ju njih ni us­ta­še ni par­ti­za­ni – re­kao je naš su­go­vor­nik iz vod­stva HDZ-a. On uva­ža­va i utje­caj Mi­li­ja­na Br­ki­ća u HDZ-u, ali sma­tra da se i Br­kić mo­ra odre­ći ka­dro­vi­ra­nja i ins­ta­li­ra­nja lju­di u stra­nač­ke ili dr­žav­ne struk­tu­re iz po­li­cij­skog apa­ra­ta. HDZ se mo­ra odre­ći tak­vog mi­ljea lju­di i na po­li­tič­ku sce­nu vra­ti­ti in­te­lek­tu­al­no ka­pa­ci­ti­ra­ne po­li­ti­ča­re. I Vla­di­mir Šeks je ovih da­na u in­ter­v­ju­ima go­vo­ri o to­me da je To­mis­lav Ka­ra­mar­ko iz vr­ha HDZ-a otje­rao mis­le­će lju­de, in­te­lek­tu­al­ce. I ove

če­ti­ri go­di­ne taj je do­jam snaž­no do­mi­ni­rao. Sa­mo pro­blem je što se ti mis­le­ći lju­di ne “ra­đa­ju” iz HDZ-ove ba­ze, što ni­su proš­li sve struk­tu­re HDZ-a od te­melj­nog ogran­ka na­da­lje, ne­go se na­me­ću sa stra­ne. Plen­ko­vić, kao uzor HDZ-ova in­te­lek­tu­al­ca, u stran­ku se učla­nio tek 2011. go­di­ne. Osim to­ga, HDZ mo­ra pos­ta­ti pri­hvat­ljiv bi­ra­či­ma cen­tra, ne smi­je ih, dak­le, tje­ra­ti od se­be ra­di­kal­no des­nom re­to­ri­kom, i ne smi­je vi­še po­no­vi­ti gre­šku da je to stran­ka ko­ja ni kad je na vlas­ti ne mo­že do­bi­ti pot­po­ru svih ma­nji­na­ca, po­se­bi­ce sr­p­ske ma­nji­ne. Kao što je ne­ki­dan re­kao Mi­lo­rad Pu­po­vac, li­der Sr­ba u Hr­vat­skoj, pro­ces in­te­gra­ci­je sr­p­ske ma­nji­ne u ci­vil­ni i ins­ti­tu­ci­onal­ni ži­vot dr­ža­ve tra­je od 1996. go­di­ne i on se mo­ra nas­ta­vi­ti u tom smje­ru.

Osu­đe­ni na Mi­la­na Ban­di­ća

Po­gre­ška HDZ-a je bi­la što se sr­p­sku ma­nji­nu gle­da­lo kroz priz­mu Mi­lo­ra­da Pu­pov­ca, s ko­jim je bio za­ra­tio čak i li­je­vi Ivo Jo­si­po­vić dok je bio pred­sjed­nik RH. Ali ni­je na HDZ-u, kao što ne bi tre­ba­lo bi­ti na Mos­tu, da ka­dro­vi­ra u su­sjed­nom dvo­ri­štu. Ne pa­še li Sr­bi­ma ili SDSS-ov­ci­ma Pu­po­vac, to oni sa­mi mo­ra­ju ri­je­ši­ti, ali HDZ-u sr­p­ska ma­nji­na mo­ra bi­ti pri­hvat­lji­va, kao i HDZ sr­p­skoj ma­nji­ni. HDZ mo­ra ši­ri­ti svoj ko­ali­cij­ski po­ten­ci­jal, ne mo­že i ne smi­je bi­ti osu­đen na Mi­la­na Ban­di­ća, afe­ra­ma op­te­re­će­nog po­li­ti­ča­ra, ali ne smi­je iz­gu­bi­ti ni HSS ni HSLS. Zo­ran Mi­la­no­vić uoči ru­jan­skih iz­bo­ra ra­di upra­vo ono što je HDZ na des­ni­ci na­pra­vio uoči zad­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Že­li oku­pi­ti sve od cen­tra pre­ma lje­vi­ci. Tu pe­ca i HSS ko­ji je s no­vim še­fom Kre­šom Be­lja­kom do­bio je­zi­ča­vog po­li­ti­ča­ra ko­ji svo­jim gar­dom i jav­nim is­tu­pi­ma HSS že­li pri­ka­za­ti ja­čim ne­go što jest. Pri­tom ne­ma pro­ble­ma ni re­ći da HSS s dva man­da­ta, od­nos­no jed­nim osvo­je­nim na iz­bo­ri­ma, ne mo­že ni­ko­ga ucje­nji­va­ti. S Plen­ko­vi­ćem ili To­lu­ši­ćem, bi­li oni u po­zi­ci­ji no­vih še­fo­va, HDZ mo­že pro­ši­ri­ti svoj ko­ali­cij­ski po­ten­ci­jal. HDZ će u sva­kom slu­ča­ju vi­še na­gi­nja­ti cen­tru, sa­mo je pi­ta­nje ko­li­ko će pri­tom za­ne­ma­ri­ti des­ni­cu. Tuđ­ma­ni­zam će sva­ka­ko os­ta­ti te­melj HDZ-a, a ori­jen­ta­ci­ja de­mo­kr­š­ćan­ska. Je­di­no što HDZ mo­ra ići u smje­ru mo­der­ne de­mo­kr­š­ćan­ske stran­ke ko­ju raz­ni Hras­to­vi i Želj­ke Mar­kić ne­će vu­ći u de­be­li ide­olo­ški kon­zer­va­ti­vi­zam. U bu­du­ćim mje­se­ci­ma HDZ bi tre­bao iz­bje­ga­va­ti te­ške svje­to­na­zor­ske ili ide­olo­ške te­me. Ko­li­ko se is­kris­ta­li­zi­ra­lo u raz­go­vo­ri­ma sa svim čla­no­vi­ma vod­stva HDZ-a, pri­mar­na ori­jen­ta­ci­ja HDZ-a mo­ra bi­ti na gos­po­dar­stvu i za­poš­lja­va­nju. Bu­de li HDZ za­is­ta pro­mi­je­nio svo­ju re­to­ri­ku, a to je sa­da go­to­vo si­gur­no, u od­no­su na HDZ mi­je­njat će se i SDP. Či­nje­ni­ca je da je i glav­na opor­be­na stran­ka svo­ju stra­te­gi­ju za proš­le par­la­men­tar­ne iz­bo­re te­me­lji­la upra­vo na re­to­ri­ci HDZ-a. Bu­du­ći da je Ka­ra­mar­ko od do­la­ska na vlast u HDZ-u stran­ku kon­so­li­di­rao na te­ma­ma o ko­mu­niz­mu, cr­ve­nim vra­go­vi­ma, ko­mi­te­tli­ja­ma iz par­tij­skih hod­ni­ka, na­po­s­ljet­ku je SDP bi­ra­če po­čeo pla­ši­ti HDZom i ra­di­kal­nom des­ni­com. Kam­pa­nje su se sve­le na za­oš­tre­nu ide­olo­šku pri­ču, a Mi­la­no­vić je SDP na proš­lim iz­bo­ri­ma upra­vo iz­vu­kao na po­ru­ka­ma o straš­nom HDZ-u. Po na­pu­ci­ma ko­mu­ni­ka­cij­skog ma­ga Alexa Bra­una, SDP se po­čeo pri­ka­zi­va­ti kao stran­ka ko­ja je jed­na­ko do­mo­ljub­na kao i HDZ te su ru­ši­li HDZ-ov mo­no­pol na “hr­vat­stvo”. Sti­ša­ju li se ide­olo­ške po­ru­ke i po­dje­le, ni SDP-u ne­će bi­ti la­ko vo­di­ti kam­pa­nju, po­seb­no za­to što vi­še ne­ma To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka ko­ji bio im bio glav­na me­ta kri­ti­ka. U SDP-u se naj­vi­še bo­je An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, kao opo­nen­ta Mi­la­no­vi­ću, ali vje­ro­jat­no im drag su­par­nik ne bi bio ni To­mis­lav To­lu­šić. Ia­ko je Mos­tu, na kra­ju, us­pje­lo sru­ši­ti To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, od te či­nje­ni­ce ne tre­ba­ju li­ko­va­ti ni u Mos­tu ni u SDP-u. Jer ko­li­ko god će se HDZ is­cr­pi­ti u iz­bo­ru no­vog pred­sjed­ni­ka, no­vi šef stran­ke dat će HDZ-u no­vi vje­tar u le­đa, a to mo­že bi­ti sa­mo na šte­tu Mos­ta i SDP-a. Prem­da se nit­ko ne tre­ba za­va­ra­va­ti me­ga­us­pje­hom HDZ-a na iz­bo­ri­ma, da­pa­če, mo­rat će se de­be­lo po­tru­di­ti. Vla­du bez Mos­ta i da­lje nit­ko ne­će mo­ći sas­ta­vi­ti.

U HDZ-u je sve mo­gu­će pa ako prev­la­da stav da je Plen­ko­vić taj, on­da će to bi­ti prag­ma­tič­na pro­cje­na, ko­ju će po­dr­ža­ti i des­no kri­lo stran­ke s Br­ki­ćem na če­lu, da u iz­bo­re tre­ba ući s onim tko će u sra­zu sa SDP-om mo­ći pos­ti­ći naj­vi­še

Br­kić je če­ti­ri go­di­ne na­do­gra­đi­vao stra­nač­ku in­fras­truk­tu­ru i sa­da je si­gur­no je­dan od ključ­nih igra­ča

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.