Naj­lak­še je oti­ći, pra­va je umjet­nost os­ta­ti i pre­ži­vje­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Dan Državnosti -

“U dr­ža­vi ni­su zna­li ka­ko bi pros­la­vi­li mo­je ro­đe­nje pa su na taj da­tum sta­vi­li Dan dr­žav­nos­ti”, ša­li se Katarina Hor­vat iz Ke­ši­na­ca na­do­mak Đa­ko­vu. Ro­đe­na je 25. lip­nja 1991. u osječ­koj bol­ni­ci. Svi­jet su to­ga da­na u Osi­je­ku ugle­da­le sa­mo če­ti­ri be­be, dvi­je cu­ri­ce i dva deč­ka. “Ro­đe­na sam na Dan dr­žav­nos­ti, pa još i Hor­vat, ana­lo­gi­ja sa­mo tak­va. Uvi­jek mi go­vo­re da sam pra­va Hr­va­ti­ca”, do­da­je sim­pa­tič­na Katarina, ko­ja ži­vi s ro­di­te­lji­ma. “Po­ku­ša­va­ju me se ri­je­ši­ti, ali ne ide im. Ni­sam uda­na, pa tek mi je 25, ima vre­me­na”, smi­je se na­ša su­go­vor­ni­ca. Ma­gis­tri­ra­la je me­dij­sku kul­tu­ru u Osi­je­ku, tre­nu­tač­no ne­ma, ka­ko ka­že, “nor­ma­lan po­sao”, a ba­vi se glaz­bom. Bu­duć­nost vi­di u svo­joj do­mo­vi­ni. “Naj­lak­še je oti­ći, no pra­va je umjet­nost os­ta­ti i pre­ži­vje­ti ov­dje. Že­lim os­ta­ti u svo­joj zem­lji i pri­do­ni­je­ti bo­ljem su­tra”, od­luč­na je. Otiš­la bi sa­mo ako dje­cu ne bi mo­gla pre­hra­ni­ti u svo­joj zem­lji. Uš­la bi u po­li­ti­ku da ne­što pro­mi­je­ni, ali ne zna ko­ju bi stran­ku oda­bra­la jer su je sve ra­zo­ča­ra­le. “Tre­ba nam net­ko s ča­rob­nim šta­pi­ćem da po­mak­ne stva­ri u dr­ža­vi. No ja sam vječ­ni op­ti­mist i ne­ma to­ga što se ne mo­že po­pra­vi­ti. Is­ti­na, de­pri­mi­ra­la me ma­lo tre­nu­tač­na si­tu­aci­ja u zem­lji, ali ne že­lim da bu­de uza­lud tih mo­jih 25 go­di­na op­ti­miz­ma pa ta­ko i da­lje os­ta­jem pu­na na­de”, za­klju­ču­je ve­se­la Katarina. (S. Le­pan Šte­fan­čić)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.