Rad­ni­ci tre­ba­ju ići tri tjed­na na go­diš­nji od­mor

Psi­ho­lo­ški od­mak od pos­la i ko­le­ga već je po­če­tak od­mo­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Di­ja­na Ju­ra­sić, Li­di­ja Ki­se­ljak ZAGREB

Pos­lo­da­vac bi tre­bao go­diš­nji od­mor pre­poz­na­ti kao mje­ru za po­ve­ća­nje zdrav­lja i pro­duk­tiv­nos­ti rad­ni­ka, ka­že dr. Ina Kar­doš S po­čet­kom lje­ta ve­ći­na rad­ni­ka iš­če­ku­je go­diš­nji od­mor kao slam­ku spa­sa na ko­joj će se “is­klju­či­ti” od ne­si­gur­nos­ti rad­nog mjes­ta, pos­la i sva­kod­nev­nih kon­ta­ka­ta s lju­di­ma s ko­ji­ma ra­de, a ko­ji mo­gu bi­ti za­mor­ni­ji od sa­mog pos­la. Ka­ko od­la­zak na go­diš­nji od­mor utje­če na psi­ho­fi­zič­ko zdravlje i pro­duk­tiv­nost rad­ni­ka i ko­li­ko bi op­ti­mal­no tre­bao tra­ja­ti? – Rad­nik “pe­ack” (vrh, op. a.) go­diš­njeg od­mo­ra pos­ti­že tek 8. dan od­mo­ra. Dva tjed­na od­mo­ra su mi­ni­mum is­pod ko­jeg ne bi tre­ba­lo ići, a tri do če­ti­ri tjed­na od­mo­ra u kon­ti­nu­ite­tu op­ti­mal­na su za psi­ho­so­ci­jal­ni opo­ra­vak rad­ni­ka i ve­ću pro­duk­tiv­nost – ka­že dr. Ina Kar­doš, spe­ci­ja­lis­ti­ca me­di­ci­ne ra­da i spor­ta iz Hr­vat­skog za­vo­da za za­šti­tu zdrav­lja i si­gur­nost na ra­du. Is­tra­ži­va­nja neo­s­por­no po­ka­zu­ju do­bro­bit od­mo­ra za zdravlje i pro­duk­tiv­nost rad­ni­ka. – Du­go­traj­na i kon­ti­nu­ira­na iz­lo­že­nost pre­ko­vre­me­nom ra­du, ne­si­gur­nost rad­nog mjes­ta, ne­mo­guć­nost utje­ca­ja na ak­tu­al­nu si­tu­aci­ju, pre­mo­re­nost, zah­tje­vi za rad “od ku­će” ugro­ža­va­ju zdravlje rad­ni­ka i po­ve­ća­va­ju po­bol od in­far­k­ta, mo­žda­nog uda­ra, an­k­si­oz­no- de­pre­siv­nih po­re­me­ća­ja, ne­sa­ni­ce... – is­ti­če dr. Kar­doš. Psi­ho­lo­ški od­mak od pos­la i lju­di na rad­nom mjes­tu kao i od obvez­ne ko­mu­ni­ka­ci­je is­ti­ču se u stu­di­ja­ma kao naj­važ­ni­ji do­pri­nos kva­li­te­ti od­mo­ra. – Go­diš­nji od­mor tre­bao bi bi­ti pre­poz­nat od sus­ta­va i pos­lo­da­va­ca kao mje­ra za po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­nos­ti i inves­ti­ci­ja, a ne kao tro­šak jer se re­do­vi­tim od­mo­ri­ma pre­ve­ni­ra­ju akut­ne i kro­nič­ne bo­les­ti i sma­nju­je sto­pa bo­lo­va­nja – ka­že Kar­doš, is­ti­ču­ći i važ­nost dnev­nog i tjed­nog od­mo­ra, kao i “krat­kog ” od 1-2 da­na. U Hr­vat­skoj je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da u pro­sje­ku po rad­ni­ku os­ta­ne šest da­na ne­isko­ri­šte­nog od­mo­ra ia­ko se rad­nik, ka­že prav­ni sa­vjet­nik iz HUP-a Ivan Sa­rić, po za­ko­nu ne mo­že odre­ći go­diš­njeg od­mo­ra. Sin­di­ka­lac Kre­ši­mir Se­ver ka­že da su mno­gi pos­lo­dav­ci sma­nji­li broj da­na go­diš­njeg od­mo­ra nas­tan­kom kri­ze. No, on ne mo­že bi­ti ma­nji od 20 da­na.

Pro­vo­đe­nje od­mo­ra po svom iz­bo­ru i sje­ća­nja s od­mo­ra ubra­ja­ju se u naj­ve­će do­bro­bi­ti

Tri do če­ti­ri tjed­na od­mo­ra op­ti­mal­na su za psi­ho­so­ci­jal­ni opo­ra­vak rad­ni­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.