Te­le2 ušte­dio je gra­đa­ni­ma dvi­je mi­li­jar­de ku­na go­diš­nje

Na­šim do­la­skom na tr­ži­šte po­če­la je pra­va li­be­ra­li­za­ci­ja

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Ta­nja Ivan­čić teh­no@ve­cer­nji.net ZAGREB

O pla­no­vi­ma i ra­zvo­ju raz­go­va­ra­li smo s Vik­to­rom Pav­li­ni­ćem, pred­sjed­ni­kom upra­ve Te­le2 Hrvatska Vik­tor Pav­li­nić, tri mje­se­ca na če­lu je Te­le2 Hrvatska i na­kon de­set­lje­ća pr­vi ‘do­ma­ći’ čo­vjek na toj po­zi­ci­ji. S njim smo raz­go­va­ra­li o pos­lo­va­nju tvrt­ke i no­vim iz­a­zo­vi­ma na tržištu.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te pos­lo­va­nje Te­le2 u 11 go­di­na ko­li­ko je u Hr­vat­skoj? Jes­te li za­do­volj­ni?

Po­nos­ni smo na to što smo na­pra­vi­li za ko­ris­ni­ke i dr­ža­vu, me­đu­tim, ni­ka­da ni­smo za­do­volj­ni. Na­ime, na­šim do­la­skom u Hr­vat­sku omo­gu­ći­li smo li­be­ra­li­za­ci­ju na tržištu mo­bil­ne te­le­fo­ni­je, što po­ka­zu­ju i neo­vis­ne stu­di­je. Pre­ma tim pro­cje­na­ma, gra­đa­ni su sa­mo u pe­ri­odu od 2006. do 2012. ukup­no ušte­dje­li čak i do 11 mi­li­jar­di ku­na od­nos­no go­to­vo dvi­je mi­li­jar­de ku­na go­diš­nje. Usu­dio bih se čak tvr­di­ti da je tek do­la­skom i za­hva­lju­ju­ći Te­le2, us­lu­ga mo­bil­ne te­le­fo­ni­je za­is­ta pos­ta­la dos­tup­na svim gra­đa­ni­ma Hr­vat­ske.

Od po­čet­ka tvr­di­te da ste iz­a­zi­vač na tržištu, jes­te li dos­ti­gli li­mi­te?

Da, mi smo iz­a­zi­va­či. Do­la­skom na hr­vat­sko tr­ži­šte dras­tič­no smo sma­nji­li ci­je­ne us­lu­ga i uve­li pri­mje­ri­ce, je­dins­tve­nu ci­je­nu po- zi­va pre­ma svim mre­ža­ma i niz us­lu­ga. Dak­le, uvi­jek smo bi­li iz­a­zi­vač i go­to­vo pa pri­si­lja­va­li kon­ku­ren­ci­ju na re­ak­ci­ju te ta­ko po­ti­ca­li pro­mje­ne. Is­to­vre­me­no se po­ve­ćao i naš tr­žiš­ni udjel ko­ji sa­da iz­no­si oko 17-18 pos­to, ovis­no o me­to­do­lo­gi­ji ko­ju ko­ris­ti­mo. No tu ni­ka­ko ni­je kraj. Am­bi­ci­je su nam ve­li­ke te će­mo i na­da­lje iz­a­zi­va­ti. Pro­tek­lu go­di­nu obi­lje­ži­li smo zna­čaj­nom inves­ti­ci­jom u iz­no­su od 230 mi­li­ju­na ku­na, što je za na­še pri­li­ke pu­no. Us­mje­ri­li smo ula­ga­nja u po­bolj­ša­nje kva­li­te­te mre­že i to na naj­vi­šu ra­zi­nu, a 1. ve­lja­če ove go­di­ne lan­si­ra­li smo i 4G mre­žu s naj­ve­ćom po­kri­ve­noš­ću sta­nov­ni­ka Hr­vat­ske.

Mre­ža je svo­je­dob­no bi­la ta ko­ja je či­ni­la raz­li­ku me­đu ope­ra­to­ri­ma. Gos­tu­je­te li još u HT mre­ži?

Fak­tor di­fe­ren­ci­ja­ci­je po pi­ta­nju po­kri­ve­nos­ti i kva­li­te­te mre­že na tržištu vi­še ne pos­to­ji. Gos­tu­je­mo još uvi­jek u HT mre­ži, no vr­lo ma­lo, a ono što je bit­no je da ko­ris­nik to ne mo­že pri­mi­je­ti­ti. Sa­da ima­mo kva­li­tet­nu mre­žu ko­ja nam omo­gu­ća­va da ko­ris­ni­ci­ma nu­di­mo naj­zah­tjev­ni­je, no­ve i ino­va­tiv­ne us­lu­ge. Ne­dav­no smo, pri­mje­ri­ce, pred­sta­vi­li no­vu us­lu­gu “Po­kuć­ni internet”, to jest “fik­s­ni” internet te­me­ljen na mo­bil­noj teh­no­lo­gi­ji.

Za­ne­ma­ri­mo li teh­no­lo­gi­ju, uš­li ste na tr­ži­šte fik­s­nog bro­ad­ban­da?

Toč­no. Sa­da ima­mo do­volj­no ja­ku in­fras­truk­tu­ru da mo­že­mo po­nu­di­ti proizvod ko­ji mo­že po- pu­ni­ti vid­lji­vu ru­pu ko­ja pos­to­ji na fik­s­nom tržištu, Tu vi­di­mo svo­ju pri­li­ku. Na­ime, pre­ma DESI in­dek­su, Hrvatska je na za­če­lju ljes­tvi­ce ze­ma­lja EU ko­je ko­ris­te fik­s­ni bro­ad­band. U tom seg­men­tu tr­ži­šta vla­da du­opol, a mo­gli bi­smo re­ći i mo­no­pol HT gru­pe bu­du­ći da, uz Iskon i Op­ti­mu, HT ima kon­tro­lu nad vi­še od 75 pos­to tr­ži­šta. Teh­no­lo­gi­ja je do­volj­no na­pre­do­va­la da mo­že­mo po­nu­di­ti svo­ju vlas­ti­tu us­lu­gu in­ter­ne­ta ko­ja i kva­li­te­tom i ci­je­nom kon­ku­ri­ra na po­dru­čji­ma gdje fik­s­ni bro­ad­band in­fras­truk­tu­ra jed­nos­tav­no lo­ša. Ne sla­žem se s tu­ma­če­nji­ma da po­traž­nje za in­ter­net­skim pri­ključ­kom ne­ma. Ite­ka­ko je ima, ali ko­ris­ni­ci ni­su sprem­ni pla­ti­ti ci­je­nu ko­je ne od­go­va­ra ra­zi­ni kva­li­te­te us­lu­ge, od­nos­no ras­po­lo­ži­ve br­zi­ne.

Re­gu­la­ti­va u te­le­ko­mu je iz­nim­no bit­na, ko­li­ko ste za­do­volj­ni?

Ako go­vo­ri­mo o za­ko­no­dav­cu od­nos­no dr­ža­vi, ni­sam i ne mo­gu bi­ti za­do­vo­ljan. Tu pri­je sve­ga mis­lim na prav­no okru­že­nje i sta­bil­nost. Go­di­na 2014. je za na­šu in­dus­tri­ju bi­la iz­ra­zi­to nes­ta­bil­na i ne­po­volj­na. Tu mis­lim na po­ve­ća­nje ci­je­na nak­na­da za ko­ri­šte­nje frek­ven­cij­skog spek­tra či­ji je cilj bio sa­mo i je­di­no pu­nje­nje dr­žav­nog pro­ra­ču­na. Pri tom se ni­je raz­miš­lja­lo na ko­ji na­čin će po­ve­ća­nje utje­ca­ti na kon­ku­rent­nost, inves­ti­ci­je i kraj­njeg ko­ris­ni­ka. Na­po­s­ljet­ku se is­pos­ta­vi­lo da su svi as­pek­ti ima­li ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce. Vi­si­na na­me­ta ko­ji iz­no­si čak 95 pos­to na­še EBITD-a do­is­ta ni­je i ne mo­že bi­ti po­ti­caj­na za ula­ga­nja. Dr­ža­va mo­ra pro­mi­je­ni­ti po­gled na te­le­kom in­dus­tri­ju kao na la­ki iz­vor pri­ho­da dr­žav­nog pro­ra­ču- na te ot­klo­ni­ti te ba­ri­je­re ka­ko bi ona nas­ta­vi­la bi­ti ono što jest – ge­ne­ra­tor gos­po­dar­skog ras­ta i ra­zvo­ja druš­tva.

S ob­zi­rom na to da je ve­ći­na sa­dr­ža­ja na in­ter­ne­tu bes­plat­na, vla­da per­cep­ci­ja da bi i pris­tup in­ter­ne­tu tre­bao bi­ti bes­pla­tan? Ko­li­ko za­pra­vo ko­šta “internet”?

Internet ni u ko­jem slu­ča­ju ni­je bes­pla­tan. Tu va­lja ubro­ji­ti niz pa­ra­me­ta­ra, po­čev­ši od sa­me fi­zič­ke in­fras­truk­tu­re od­nos­no baz­nih sta­ni­ca, nji­ho­va pos­tav­lja­nja, pla­ća­nja kon­ce­si­ja, frek­ven­ci­ja, odr­ža­va­nja... Ta­ko­đer tre­ba uze­ti u ob­zir da ko­li­či­na po­da­ta­ka pre­ko mo­bil­nih mre­ža ne­pres­ta­no ras­te i to po go­diš­njoj sto­pi od 30 do 40 pos­to. Ka­ko bi­smo udo­vo­lji­li po­tre­ba­ma ko­ris­ni­ka, ne­pres­ta­no mo­ra­mo ra­di­ti na mo­der­ni­za­ci­ji, una­pre­đe­nju i pro­ši­re­nju mre­že i ka­pa­ci­te­ta za pri­hvat tog pro­me­ta, što ni­po­što ni­je bes­plat­no. Te­ško je od­go­vo­ri­ti ko­li­ko internet ko­šta bu­du­ći da su ula­ga­nja u internet suk­ce­siv­ni ula­gač­ki cik­lu­si.

Ka­že­te po­ve­ća­vat će se po­traž­nja za in­ter­ne­tom, dak­le sli­je­de do­dat­na ula­ga­nja....

O DR­ŽA­VI O FIK­S­NOJ TELEFONIJI

Da, mi još uvi­jek ni­smo na ra­zi­ni dru­gih ra­zvi­je­nih ze­ma­lja jer, pri­mje­ri­ce, stre­aming ser­vi­si u pra­vom smis­lu još ni­su za­ži­vje­li. Net­flix je tek od­ne­dav­no dos­tu­pan u Hr­vat­skoj, a ni glaz­be­ni ser­vi­si još ni­su dos­tup­ni na adek­va­tan na­čin. U Hr­vat­skoj tek sli­je­di bum po­troš­nje stre­aming us­lu­ga i vi­de­osa­dr­ža­ja, a ope­ra­to­ri će mo­ra­ti udo­vo­lji­ti tim zah­tje­vi­ma. Što se ti­če sa­mih ula­ga­nja, va­lja na­gla­si­ti da u tom smis­lu tre­ba osi­gu­ra­ti i ja­ki tzv. bac­k­bo­ne, to jest, do­bru “ži­cu” na ko­ju se spa­ja­ju baz­ne sta­ni­ce za mo­bil­ne mre­že...

Ka­ko gle­da­te na svo­je­dob­nu ide­ju da dr­ža­va gra­di svo­ju agre­ga­cij­sku mre­žu?

Ge­ne­ral­no go­vo­re­ći, sma­tram da dr­ža­va ni­je do­bar upra­vi­telj svo­jom imo­vi­nom, no ni­je do­bro ni da ope­ra­tor s iz­ra­zi­to prev­la­da­va­ju­ćem po­lo­ža­ju na tržištu ima pot­pu­nu kon­tro­lu nad in­fras­truk­tu­rom. Ov­dje je od iz­nim­ne važ­nos­ti re­gu­la­ti­va i na­čin na ko­ji se pos­tav­lja­ju pra­vi­la igre. Ako su ci­je­ne pris­tu­pa na tzv. cost ba­sed os­no­va­ma, ta­da je sve­jed­no tko je vlas­nik in­fras­truk­tu­re. Ako re­gu­la­ci­jom to ni­je mo­gu­će ga­ran­ti­ra­ti, on­da ide­ju o dr­žav­nom ope­ra­to­ru tre­ba uze­ti u ob­zir.

Dr­ža­va ni­je do­bar upra­vi­telj imo­vi­nom, no ni­je do­bro ni da je­dan ope­ra­tor ima kon­tro­lu nad in­fras­truk­tu­rom Tu vla­da du­opol, a mo­gli bi­smo re­ći i mo­no­pol HT gru­pe jer, uz Iskon i Op­ti­mu, ima kon­tro­lu nad 75 pos­to tr­ži­šta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.