Ča­čić: Stav­ljam man­dat na

Vecernji list - Hrvatska - - Euro - Oz­ren Mar­šić

Iz­bor­nik se obra­ču­na­vao s ore­pi­ći­ma i os­to­ji­ći­ma, po­sve ne­po­treb­no se skri­va­ju­ći iza svo­je vid­lji­ve kriv­nje pre­drag.ju­ri­sic@ve­cer­nji.net Bio je to skan­da­lo­zan is­tup An­te Ča­či­ća, ko­ji ne vi­di ni trun­ke svo­je kriv­nje u is­pa­da­nju Hr­vat­ske, a za sve lo­še u re­pre­zen­ta­ci­ji op­tu­žio je me­dij­sku sce­nu, iz­bor­ni­ke fo­te­lja­še, ore­pi­će i os­to­ji­će... Na­iz­gled mir­nog Ča­či­ća iz tak­ta je iz­ba­ci­lo pi­ta­nje bi li na­pra­vio ne­što dru­go da po­nov­no pri­pre­ma utak­mi­cu pro­tiv Por­tu­ga­la, je li Hrvatska bi­la pre­vi­še “zi­he­ra­ški” pos­tav­lje­na i što ka­že na otrov­ne stre­li­ce iz do­mo­vi­ne ko­je su oda­pe­te pre­ma nje­mu.

Gdje je to bio Ro­nal­do

– Glu­po mi je od­go­va­ra­ti na ta stu­pid­na pi­ta­nja, ali ne­ma glu­pih pi­ta­nje ne­go glu­pih od­go­vo­ra. Ako sam na­kon utak­mi­ce pro­tiv Špa­njol­ske bio dok­tor, sa­da sam eme­ri­tus. Do na­še utak­mi­ce Por­tu­gal je imao 25 uda­ra­ca pre­ma go­lu, po­sjed lop­te 60:40, a pro­tiv nas su ima­li pet uda­ra­ca i po­sjed je bio na na­šoj stra­ni – objaš­nja­vao je Ča­čić ne že­le­ći re­ći da je Por­tu­gal taj uči­nak imao pro­tiv Is­lan­da, Ma­đar­ske i Aus­tri­je, ko­je su re­pre­zen­ta­ci­je dru­ge kla­se u od­no­su na Hr­vat­sku. – Sje­ća li se net­ko da je Ro­nal­do imao je­dan uda­rac pre­ma go­lu. A pro­tiv nas je bi­lo ta­ko – nas­ta­vio je Ča­čić. Je­di­ni sit­ni pro­blem­čić je to što je taj uda­rac za­vr­šio go­lom ko­ji nas je pos­lao ku­ći, a Por­tu­gal odveo u slav­lje. Objaš­nje­nja ko­ja je Ča­čić dao zbog če­ga je ra­dio kas­ne za­mje­ne spa­da­ju u red “do­ko­nih pen­zi­one­ra”. – Mo­žda uop­će ni­sam tre­bao mi­je­nja­ti, mo­žda je ula­zak Pja­ce bio sig­nal da ide­mo po gol, pa smo ga pri­mi­li. Ima­li smo utak­mi­cu pod kon­tro­lom, ne­utra­li­zi­ra­li smo nji­ho­va naj­bo­ljeg igra­ča, ima­li pri­go­de – na­bra­jao je Ča­čić. Zna­či, ni dan pos­li­je ni­je shva­tio ko­li­ko ga je tak­tič­ki nad­mu­drio Fer­nan­do San­tos, ko­ji je os­ta­vio sa­mog Ro­nal­da, prak­tič­ki ga žr­tvo­vao, a “stis­nuo” Mo­dri­ća i Ra­ki­ti­ća i na taj na­čin otu­pio i Pe­ri­ši­ća. Ča­čić ni­je to uop­će vi­dio, ka­ko druk­či­je objas­ni­ti da ni­šta ni­je na­pra­vio. Igrao je utak­mi­cu na “nu­lu”, imao na­du da će­mo za­bi­ti ne­ka­ko i to je sve. Hva­li­li smo ga za at­mo­sfe­ru u re­pre­zen­ta­ci­ji, što je i toč­no, ali ka­da je do­šao bi­tan tre­nu­tak, Ča­čić je os­tao bez ide­je, bez re­ak­ci­je. On to ne­ma, to je jas­no... Pa, jed­nom mu se, dok je bio tre­ner Di­na­ma, Zdrav­ko Ma­mić, dok je gu­bio pro­tiv Za­dra, spus­tio na te­ren i da­vao igra­či­ma upu­te. Mo­žda je Zdrav­ko ne­što do­vi­ki­vao i u Len­su, ali na sta­di­onu je bi­lo če­tr­de­se­tak ti­su­ća na­vi­ja­ča pa ga ni­je čuo. On­da je Ča­čić “uda­rio” je­dan po­li­tič­ki go­vor, tak­ve uvi­jek da­ju gu­bit­ni­ci.

Mi smo po­bi­je­di­li hu­li­ga­ne

– Po­no­san sam na mom­čad, na to ka­ko je iz­gle­da­la Hrvatska, vi ste po­dri­va­li at­mo­sfe­ru, a me­ne po­go­to­vo. Ova je mom­čad, na če­lu sa mnom, po­bjed­nik. Zbog to­ga se na­še za­jed­niš­tvo pre­ni­je­lo na ci­je­lu Hr­vat­sku. Mi smo po­bi­je­di­li hu­li­ga­ne, a ne ore­pi­ći i os­to­ji­ći, a ne vi ko­ji ste po­dri­va­li ci­je­lo vri­je­me. Va­ma, či­ni se, tre­ba iz­bor­nik od dva mi­li­ju­na eura po se­zo­ni. Odu­ze­ti su nam bo­do­vi, igra­li smo pred praz­nim tri­bi­na­ma, re­ci­te mi tko je Hr­vat­sku na­di­grao. Tje­ra­te Man­džu­ki­ća od je­da­na­es­tog mje­se­ca iz mom­ča­di, Ka­li­nić je u ci­je­loj go­di­ni dao je­dan gol (ne­toč­no, dao je dva, nap.a.)... Da, če­kao sam Man­džu­ki­ća, po­ne­kad se na­pa­da­či mo­ra­ju če­ka­ti... Ili Sr­na. Tje­ra­li ste ga, a sad pi­ta­te ho­će li os­ta­ti – po­dig­nuo je Ča­čić glas. Nje­gov obra­čun s “vje­šti­ca­ma” bio je žuč­ljiv, ne­po­tre­ban, ne­pro­bav­ljiv... Do nje­ga ne mo­že do­pri­je­ti ni­šta osim da je bio ne­po­gre­šiv, ba­hat je po­put onih ko­ji su ga pos­ta­vi­li. Je li mo­gu­će da ne shva­ća da je u ru­ka­ma imao sve­mir­ski brod, jed­nu od naj­bo­ljih re­pre­zen­ta­ci­ja u Eu­ro­pi i da ni­šta, osim doj­ma, ni­je os­ta­lo iza nje­ga. Ipak, odas­lao je jed­nu do­bru vi­jest. – Imam obve­zu od lju­di ko­ji su me pos­ta­vi­li sta­vi­ti se na ras­po­la­ga­nje pa ne­ka raz­mo­tre je­sam li spo­so­ban vo­di­ti ovu re­pre­zen­ta­ci­ju – re­kao je Ča­čić. Lo­ša stvar je što će o to­me od­lu­či­va­ti Zdrav­ko Ma­mić, ko­ji ga je pos­ta­vio. Na kra­ju je za­pla­kao, kao da svi mi ne pla­če­mo zbog Hr­vat­ske. – Pam­tit ću su­ze, po­gled pre­ma do­mo­vi­ni, svi su bi­li uz nas, za­to smo po­bjed­ni­ci. Ide­mo ku­ći s po­no­som, šti­ti­li smo bo­je na­še do­mo­vi­ne. To­li­ko smo lju­di usre­ći­li da vi to ne mo­že­te slu­ti­ti – za­klju­čio je Ča­čić. I to na­kon osmi­ne fi­na­la...

Slav­lje pos­li­je Špa­njol­ske (2:1) Ve­seo je bio ci­je­li struč­ni sto­žer na­kon ve­li­ke po­bje­de, no slav­lje je krat­ko tra­ja­lo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.