Ca­me­ron je obe­ća­njem o Brexi­tu pre­su­dio sa­mo­me se­bi

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Ma­ri­na Še­rić

Utre­nu­ci­ma ka­da je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja iz­gla­sa­la iz­la­zak iz Eu­rop­ske uni­je i ka­da po­nov­lje­ni iz­bo­ri u Špa­njol­skoj de­fi­ni­tiv­no po­ka­zu­ju da bi­ra­či ne­ma­ju ni­kak­vih mo­ti­va da sve že­to­ne sta­ve na jed­nu po­li­tič­ku op­ci­ju, pos­ta­je jas­no da Eu­ro­pa, ali i ci­je­li svi­jet na­suš­no tre­ba in­te­lek­tu­al­ne, ali i is­tin­ske du­hov­ne iz­a­zo­ve. Mo­žda je sve ovo za­pra­vo po­s­lje­di­ca ne­ke vr­ste bez­i­dej­nos­ti, in­te­lek­tu­al­ne, a on­da i po­li­tič­ke uč­ma­los­ti. Ka­da se po­gle­da na ono što pi­šu zna­čaj­ni­ji mis­li­oci na po­lju po­li­ti­ke, eko­no­mi­je, so­ci­olo­gi­je... mo­glo bi se za­klju­či­ti da se ve­ći­na njih ba­vi di­jag­nos­ti­ci­ra­njem pro­ble­ma i druš­tve­nih bolj­ki, a go­to­vo nit­ko ne nu­di li­jek, ide­ju ili sus­tav ko­ji bi mo­gao pos­lu­ži­ti kao te­melj no­vo­ga pu­ta za iz­laz iz sta­nja ko­je su u mno­gim zem­lja- ma za­is­ta mo­že us­po­re­di­ti s po­li­tič­kom i druš­tve­nom ža­bo­kre­či­nom na ko­ju nit­ko ne obra­ća pre­vi­še paž­nje sve dok net­ko ne uz­bur­ka us­ta­ja­lu i smrd­lji­vu vo­du. Još po­čet­kom proš­lo­ga sto­lje­ća Bri­tan­ski Im­pe­rij bio je ve­li­ko, moć­no i sa­mo­dos­tat­no car­stvo ko­je se hva­li­lo da u nje­mu sun­ce ni­ka­da ne za­la­zi. Fun­ta, kralj ili kra­lji­ca, voj­ska i mno­go to­ga dru­go­ga bi­li su za Bri­tan­ce (ipak pri­mar­no za En­gle­ze) sim­bo­li ko­ji su jas­no svje­do­či­li o ve­li­či­ni zem­lje i nje­noj mo­ći. Ve­za­nost za te sim­bo­le i ta­kav na­čin raz­miš­lja­nja op­s­ta­li su do da­naš­njeg da­na. Pri­je 15 go­di­na pro­ve­la sam tje­dan u kam­pa­nji s la­bu­ris­tič­kim kan­di­da­tom Pe­te­rom Ha­inom na ta­daš­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma. Iš­li smo po iz­bor­nom okru­gu u Wa­le­su, i to od vra­ta do vra­ta. Ia­ko je bi­lo pu­no zna­čaj­ni­jih po­li­tič­kih i druš­tve­nih te­ma i pro­ble­ma, go­to­vo svi bi­ra­či u či­je smo do­mo­ve uš­li od svo­ga zas­tup­ni­ka u par­la­men­tu vr­lo su jas­no tra­ži­li da ni­ka­ko i ni pod ko­ju ci­je­nu bu­du­ća la­bu­ris­tič­ka vla­da i ne po­ku­ša po­kre­nu­ti ide­ju da se fun­ta za­mi­je­ni eurom, s či­me je ta­daš­nji pre­mi­jer Tony Bla­ir ko­ke­ti­rao. Za njih je odri­ca­nje od fun­te bi­lo rav­no na­ci­onal­noj iz­da­ji. To je is­ti na­čin raz­miš­lja­nja ko­ji je pri­je ne­ko­li­ko da­na iz­gla­sao Brexit. No po­ka­za­lo se i da oni dru­gi ko­ji­ma sva ta ve­li­čans­tve­na proš­lost i ne zna­či pre­vi­še ne­ma­ju jas­nu ide­ju ko­ja bi ih po­vuk­la i po­tak­nu­la na onaj mi­ni­mum gra­đan­ske ak­tiv­nos­ti, a to je iz­la­zak na re­fe­ren­dum ili na iz­bo­re. Ka­da je pre­mi­jer Da­vid Ca­me­ron re­fe­ren­dum o os­tan­ku u EU is­tak­nuo kao pre­diz­bor­no obe­ća­nje, znao je na ko­ju bi­rač­ku gru­pa­ci­ju pu­ca. Pri­je ne­što vi­še od go­di­ne da­na to se po­ka­za­lo ka­ko iz­vr­stan pre­diz­bor­ni po­tez jer je do­bio znat­no vi­še gla­so­va od ono­ga što su mu da­va­la pre­diz­bor­na is­tra­ži­va­nja. Na­kon tri­na­est mje­se­ci to pre­diz­bor­no obe­ća­nje pre­su­di­lo je nje­go­voj po­li­tič­koj ka­ri­je­ri. Ca­me­ron je za­pra­vo pro­mi­je­šao ža­bo­kre­či­nu ia­ko je po­li­ti­ča­ru po­put nje­ga tre­ba­lo bi­ti jas­no da bi­rač­ko ti­je­lo tre­ba “vr­bo­va­ti” no­vim, kre­ativ­nim i ori­gi­nal­nim po­li­tič­kim ide­ja­ma ko­je će nu­di­ti po­gled u bu­duć­nost, a ne u proš­lost, ma kak­va ona bi­la. Brexit je od­li­čan primjer za to što se do­go­di ka­da se bu­de du­ho­vi proš­los­ti i ka­da proš­lost po­či­nje ro­va­ri­ti po sa­daš­njos­ti, stva­ra­ti po­dje­le i ta­ko uni­šta­va­ti ili us­po­ra­va­ti bu­duć­nost.

Brexit po­ka­zu­je što se do­go­di ka­da se bu­de du­ho­vi proš­los­ti i ka­da proš­lost po­či­nje ro­var­ti po sa­daš­njos­ti, stva­ra­ti po­dje­le i uni­šta­va­ti ili us­po­ra­va­ti bu­duć­nost

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.