Mo­gu li UK i EU kri­zu pre­tvo­ri­ti u pri­li­ku?

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis -

Ia­ko se u ovom tre­nut­ku či­ni kao da će se obis­ti­ni­ti ono za­fr­kant­sko pro­ro­čans­tvo ot­pri­je ne­što vi­še od tri go­di­ne pre­ma ko­jem EU ne­će pre­ži­vje­ti ula­zak Hr­vat­ske u člans­tvo, stva­ri će vje­ro­jat­no kre­nu­ti u smje­ro­vi­ma ko­ji nam se tre­nu­tač­no ne či­ne pre­tje­ra­no re­al­ni­ma. Opet, pri­lič­no je iro­nič­no da je Hr­vat­ska ma­nje od tri go­di­ne čla­ni­ca EU, a iz­las­ci su po­če­li… Eu­rop­ska uni­ja je bez ikak­ve sum­nje in­te­res­na za­jed­ni­ca dr­ža­va čla­ni­ca, a to sa­mo po se­bi po­dra­zu­mi­je­va da su dr­ža­ve čla­ni­ce u toj za­jed­ni­ci jer od nje ima­ju vi­šes­tru­ke ko­ris­ti. Po­li­tič­ku ko­rist – ve­ću po­li­tič­ku sna­gu u sva­kim da­nom sve glo­ba­li­zi­ra­ni­jem svi­je­tu. Eko­nom­sku ko­rist – ne sa­mo lak­ši pris­tup tr­ži­štu od go­to­vo 500 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ne­go i lak­ši pris­tup glo­bal­nom tr­ži­štu, ali i ko­ri­šte­nje nov­ca iz fon­do­va EU ko­ji eko­nom­ski ma­nje ra­zvi­je­nim čla­ni­ca­ma tre­ba osi­gu­ra­ti gos­po­dar­ski ra­zvoj us­kla­đen s ra­zvo­jem eko­nom­ski ra­zvi­je­ni­jih čla­ni­ca Uni­je. Druš­tve­nu ko­rist – de­mo­krat­ske i ci­vi­li­za­cij­ske stan­dar­de, vi­šu ra­zi­nu po­što­va­nja ljud­skih pra­va i rav­no­prav­nost svih gra­đa­na. Eko­lo­šku ili toč­ni­je oko­liš­nu ko­rist – vi­še stan­dar­de za­šti­te oko­li­ša u svim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. Ko­li­ko ko­ris­ti će od člans­tva u Eu­rop­skoj uni­ji ima­ti ne­ka dr­ža­va čla­ni­ca ovi­si o sva­koj dr­ža­vi čla­ni­ci po­seb­no. Sva­ka dr­ža­va od EU mo­že ima­ti ko­ris­ti ili šte­tu. To ne ovi­si o pra­vi­li­ma i bi­ro­kra­ci­ji EU, već o spo­sob­nos­ti do­ma­ćih političkih struk­tu­ra da svo­je člans­tvo u EU pre­tvo­re u ko­rist. No, da bi tak­vo što bi­lo mo­gu­će te struk­tu­re tre­ba­ju zna­ti što že­le i ka­ko to pos­ti­ći. I tre­ba­ju bi­ti svjes­ne da od­no­si me­đu dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma ne po­či­va­ju na lju­ba­vi, pri­ja­telj­stvu ili oda­nom po­što­va­nju, već na in­te­re­su. Vlas­ti­tom, bi­la­te­ral­nom ili vi­še­la­te­ral­nom, ali uvi­jek na in­te­re­su. Ne na pri­ja­telj­stvu, emo­ci­ja­ma ili oda­nos­ti. Na in­te­re­su. Struk­tu­ra EU je pos­lo­že­na ta­ko da naj­vi­še ko­ris­ti od člans­tva ima­ju naj­ja­če dr­ža­ve čla­ni­ce. Uje­di­nje­no Kra­ljev­s­tvo je pe­ta po sna­zi eko­no­mi­ja svi­je­ta. Sa 65 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, dak­le sed­mi­nom sta­nov­niš­tva EU i šes­ti­nom eko­no­mi­je EU, bez ikak­ve je sum­nje iz­nim­no ja­ka čla­ni­ca EU. Pa za­što su on­da dr­žav­lja­ni Uje­di­nje­nog Kra­ljev­s­tva od­lu­či­li da je u nji­ho­vu i/ili in­te­re­su Uje­di­nje­nog Kra­ljev­s­tva da vi­še ne bu­de čla­ni­com EU? Od­go­vor je jed­nos­ta­van. Za­to što sma­tra­ju da člans­tvo u EU Uje­di­nje­nom Kra­ljev­s­tvu do­no­si vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti i sto­ga ni­je u in­te­re­su dr­žav­lja­na Uje­di­nje­nog Kra­ljev­s­tva. Me­di­ji i druš­tve­ne mre­že u pro­tek­lih par da­na do­no­se apo­ka­lip­tič­ne naj­a­ve o po­čet­ku kra­ja EU, o si­gur­nom ras­pa­du UK, od­cjep­lje­nju Škot­ske i Sje­ver­ne Ir­ske. O go­le­mim fi­nan­cij­skim šte­ta­ma ko­je će bri­tan­sko gos­po­dar­stvo ima­ti zbog iz­la­ska iz EU, gos­po­dar­skom slab­lje­nju EU, fi­nan­cij­skoj apo­ka­lip­si. Vje­ro­jat­no je da će se ne­što od to­ga i obis­ti­ni­ti, no iz­la­zak UK iz EU (ko­ji ni­ko­ga tko je pra­tio si­tu­aci­ju ni­je pre­tje­ra­no iz­ne­na­dio) ne mo­ra nuž­no ima­ti ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce ni na Europ­sku uni­ju, ni na Uje­di­nje­no Kra­ljev­s­tvo. Či­nje­ni­ca jest da je Eu­rop­ska uni­ja pos­ta­la iz­nim­no bi­ro­kra­ti­zi­ra­na, za­tvo­re­na, kom­pli­ci­ra­na te sli­je­dom to­ga i ne­učin­ko­vi­ta. U tom smis­lu Brexit mo­že bi­ti po­zi­ti­van ini­ci­ja­tor nuž­nih pro­mje­na. (Ci­je­li čla­nak pro­či­taj­te na www. ba­ro­me­tar.hr)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.