Plen­ko­vić se mo­ra pro­mi­je­ni­ti že­li li vo­di­ti HDZ

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

to zna­mo o An­dre­ju Plen­ko­vi­ću? To pi­ta­nje o za­sad još uvi­jek je­di­nom kan­di­da­tu za upraž­nje­no mjes­to pred­sjed­ni­ka Hr­vat­ske de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce čes­to se pos­tav­lja ovih da­na. Red je da na nje­ga od­go­vo­re i do­pis­ni­ci iz Bruxel­le­sa ko­ji tog hr­vat­skog euro­par­la­men­tar­ca poz­na­ju iz ove per­s­pek­ti­ve. A pos­to­ji i još je­dan ma­li, iz­ra­van po­vod: pred­sjed­nik HHO-a Ivan Zvo­ni­mir Či­čak u in­ter­v­juu za Slo­bod­nu Dal­ma­ci­ju opi­sao je osob­no is­kus­tvo na te­me­lju ko­jeg za­klju­ču­je da je Plen­ko­vić “auto­ri­tar­na i ne­de­mo­krat­ska oso­ba”. Mo­je pak osob­no is­kus­tvo go­vo­ri da bi Či­čak ovaj put mo­gao bi­ti u pra­vu. Či­čak u tom in­ter­v­juu opi­su­je ka­ko je bio u do­brim od­no­si­ma s Plen­ko­vi­ćem, ko­je­mu je HHO 2014. do­di­je­lio na­gra­du “Mi­ko Tri­pa­lo” za do­pri­nos u za­šti­ti i pro­mi­ca­nju ljud­skih pra­va. U svib­nju 2015. bio je i Plen­ko­vi­ćev gost na kon­fe­ren­ci­ji sku­pi­ne pod na­zi­vom “Po­mir­ba eu­rop­ske po­vi­jes­ti” u Eu­rop­skom par­la­men­tu. Ali kad je Či­čak u jed­noj TV emi­si­ji ne­dav­no kri­ti­zi­rao pi­smo HDZ- ovih euro­par­la­men­ta­ra­ca upu­će­no sa­bor­skim zas­tup­ni­ci­ma uoči od­lu­ke o iz­gla­sa­va­nju ne­po­vje­re­nja pre­mi­je­ru Ti­ho­mi-

Oso­bi­na ko­ju je kod Plen­ko­vi­ća uočio Či­čak, za­klju­čiv­ši da oda­je auto­ri­tar­nu i ne­de­mo­krat­sku oso­bu, po­nav­lja­la se, na­ža­lost, i u dru­gim si­tu­aci­ja­ma

ru Ore­ško­vi­ću, kad je Či­čak iz­nio svo­je (po me­ni, po­greš­no) miš­lje­nje da su Plen­ko­vić i os­ta­li ti­me “na­pa­li svo­ju stran­ku i za­bi­li joj nož u leđa”, Plen­ko­vić je na­zvao Čič­ka i pi­tao ga za­što ga na­pa­da kad su pri­ja­te­lji. Či­čak tvr­di da mu je od­go­vo­rio da ni­je pro­pit­ki­vao nji­ho­vo pri­ja­telj­stvo, ne­go Plen­ko­vi­će­ve jav­ne po­li­tič­ke po­te­ze. Plen­ko­vić je, ka­že Či­čak, za­vr­šio raz­go­vor tvrd­njom da on za Čič­ka vi­še ne­ma vre­me­na i da se ne­ma­ju što da­lje na­la­zi­ti. “Kad netko ta­ko re­agi­ra, zna­či da je ne­de­mo­krat, da je ne­to­le­ran­tan, da je auto­ri­tar­na oso­ba te da je vr­lo opa­san za de­mo­kra­ci­ju”, za­klju­ču­je Či­čak. To bi bi­la ne­bit­na epi­zo­da da ni­je ri­ječ o ne­če­mu što se kod Plen­ko­vi­ća po­nav­lja pre­ma vi­še oso­ba ko­je su, obav­lja­ju­ći svo­je pro­fe­si­onal­ne duž­nos­ti, doš­le u po­zi­ci­ju da kri­ti­zi­ra­ju nje­gov rad. Mo­je is­kus­tvo je ovak­vo. Čim sam kao do­pis­nik iz Bruxel­le­sa na­pi­sao pr­vih ne­ko­li­ko kri­tič­ni­je in­to­ni­ra­nih tek­s­to­va o Plen­ko­vi­će­vu ra­du, pre­ki­nuo je ko­mu­ni­ka­ci­ju (ko­ja bi iz­me­đu po­li­ti­ča­ra i no­vi­na­ra ipak tre­ba­la pos­to­ja­ti u in­te­re­su jav­nos­ti). Kad su ga ne­ki dru­gi hr­vat­ski do­pis­ni­ci jed­nom pri­li­kom pred ka­me­ra­ma pi­ta­li ho­će li se kan­di­di­ra­ti za pred­sjed- ni­ka HDZ-a, a to je bi­lo upra­vo u vri­je­me kad ga je Vla­di­mir Šeks jav­no “gu­rao” u bit­ku pro­tiv To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, ali se Plen­ko­vić pr­vo ni­je iz­jaš­nja­vao i on­da obja­vio da ne ula­zi u tu bit­ku, Plen­ko­vić im je pred­ba­ci­vao ka­ko ga to mo­gu pi­ta­ti. U vri­je­me po­s­ljed­njih iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka HDZ-a Plen­ko­vić, dak­le, ne sa­mo da se ni­je kan­di­di­rao pro­tiv Ka­ra­mar­ka ne­go ni­je že­lio ni da ga no­vi­na­ri pi­ta­ju o to­me bez nje­go­ve pret­hod­ne do­zvo­le. No­vi­na­ri su u nje­go­vim oči­ma bi­li kri­vi što ga pi­ta­ju ne­što što jav­nost že­li zna­ti, ali što on ne že­li da ga se pi­ta pred uklju­če­nim ka­me­ra­ma. To je nav­las iden­tič­na si­tu­aci­ja onoj ko­ju opi­su­je Či­čak. Ako je, dak­le, či­nje­ni­ca da Plen­ko­vić oče­ku­je od dru­gih lju­di da pres­ta­nu obav­lja­ti svo­je pro­fe­si­onal­ne duž­nos­ti kad nje­mu to iz ne­kih raz­lo­ga ne od­go­va­ra, on­da za­is­ta ima cr­tu ko­ja ni­je spo­ji­va sa zdra­vim po­ima­njem de­mo­kra­ci­je. Po­li­ti­čar mo­ra bi­ti spre­man na kri­tič­ka pi­ta­nja i pi­sa­nja no­vi­na­ra. Plen­ko­vić ne mo­že bi­ti (do­bar) pred­sjed­nik HDZ-a ako ne pro­mi­je­ni ovu svo­ju oso­bi­nu. Da bi se pro­mi­je­nio, pr­vo tre­ba pos­ta­ti svjes­tan to­ga što ra­di kri­vo. Sto­ga ne­ka i ovaj tekst shva­ti kao dio os­vje­šta­va­nja ono­ga što tre­ba pro­mi­je­ni­ti. U su­prot­nom, bit će kao Ivo Sa­na­der, ko­ji je ta­ko­đer sko­ro svu svo­ju ener­gi­ju tro­šio na stva­ra­nje sli­ke o se­bi, a ne stvar­nog sa­dr­ža­ja u se­bi. Sa­na­der je ta­ko­đer imao po­tre­bu kon­tro­li­ra­ti kak­va će mu pi­ta­nja no­vi­na­ri pos­ta­vi­ti i toliko je po­ku­ša­vao mi­kro­me­na­dže­ri­ra­ti svo­je jav­ne nas­tu­pe da je, sje­ćam se, jed­nom pos­lao svog tje­lo­hra­ni­te­lja na me­ne u New Yor­ku jer ni­je že­lio da ga fo­to­gra­fi­ram ka­ko ho­da obič­nom po­kraj­njom uli­com, ne­go je valj­da oče­ki­vao da se u me­di­ji­ma smi­ju po­ja­vi­ti sa­mo fo­to­gra­fi­je nje­ga za go­vor­ni­com UN-a. Ima još jed­na zgo­da oko Plen­ko­vi­ća: nas­tup na ne­kim pa­nel-di­sku­si­ja­ma uvje­tu­je ti­me da ga no­vi­na­ri-mo­de­ra­to­ri ne na­zi­va­ju euro­par­la­men­tar­cem, ne­go, mo­lim li­je­po, pot­pred­sjed­ni­kom Od­bo­ra za vanj­sku po­li­ti­ku Europ­skog par­la­men­ta. U iz­bor­nu utr­ku u HDZ-u Plen­ko­vić ula­zi s aurom ne­ko­ga tko je To­mis­la­vu Ka­ra­mar­ku re­kao ne­što što Ka­ra­mar­ko u tom tre­nu ni­je že­lio čuti. Da bi Plen­ko­vić s tak­vom aurom bio uvjer­ljiv, on sam mo­ra pres­ta­ti bi­ti oso­ba ko­ja ne vo­li i gru­bo re­agi­ra kad nje­mu netko ka­že ne­što što ne že­li čuti. Zbog to­ga je Čič­ko­vo upo­zo­re­nje re­le­vant­no i sa­svim na mjes­tu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.