Ci­je­ne pris­tu­pač­ne, a pre­ko pu­ta sku­pi tost

Vecernji list - Hrvatska - - Zdravlje -

An­na Tu­szyn­ska na polj­ski je pre­ve­la ko­me­di­ju Mi­re Ga­vra­na “Muž mo­je že­ne”, a kas­ni­je ju je taj hr­vat­ski knji­žev­nik za­mo­lio da mu bu­de služ­be­na pre­vo­di­te­lji­ca mu bu­de služ­be­na pre­vo­di­te­lji­ca. – Do­sad je, po mom pri­je­vo­du, iz­ve­de­no 15 pre­mi­je­ra Ga­vra­no­vih ko­me­di­ja u Polj­skoj, od Kra­ko­va, Var­ša­ve, Ka­towi­ca, Łódźa... Ne­dav­no sam pre­ve­la i nje­go­vu ko­me­di­ju “Pi­vo”. Eto sve se vr­ti u krug. Vra­ćam te­mu na “piv­ske tr­bu­he”, svi­dje­lo mi se to da pi­vo za njih ni­je kri­vo. O če­mu se ra­di? – Pi­ta­nje je ko­li­ko ćeš će­va­pa i čip­sa po­jes­ti uz pi­vo, a ne ko­li­ko ćeš pi­va po­pi­ti! Štos je i u kva­li­te­ti pi­va... Pa znaš li da Ba­var­ci mo­gu po­pi­ti pi­vo i na pos­lu! – go­vo­ri. Ime Vu­ne­to­vo no­si za­nim­lji­vu pri­ču. – Su­pru­gu je na­di­mak Vu­na, pa sam i ime pi­vu da­la po nje­mu. Moj dar mu­žu... – smi­je se. Ča­še s vo­dom već su praz­ne, a ona do­no­si na stol pi­vo “Hvar­ska me­di­ci­na”. Me­di­ci­na? – Da! Unu­tra je se­dam lje­ko­vi­tih tra­va ko­je na Hva­ru sa­mi skup­lja­mo. Ako po­go­diš tri, pi­vo je bes­plat­no, to je pra­vi­lo ku­će, za sva­kog gos­ta. Pri­hva­ćam po­nu­du. Poč­nem na­bra­ja­ti – la­van­da, ru­žma­rin... – Ni­je. Nit­ko do­sad ni­je po­go­dio – ve­se­lo se smi­je i plješ­će ru­ka­ma. Os­ta­je i da­lje taj­na.

Jah­ta­ši pi­ju Hvar­sku me­di­ci­nu

– Zbog pi­va “Hvar­ska me­di­ci­na” zna­li su sta­ti i jah­tom is­pred na­še ku­će, pa tra­ži­ti ne­ko­li­ko gaj­bi. Ali, kad mi ka­že­mo da ne­ma­mo, jer nam br­zo nes­ta­ne, on­da vi­di­mo u da­lji­ni ka­ko se si­dro di­že na jah­ti. Sje­di­mo na ma­loj te­ra­si, ko­ja mo­že pri­mi­ti sa­mo de­se­te­ro lju­di. – Že­lje­li smo ma­li, spe­ci­fi­čan tu­ri­zam. U ko­jem će svat­ko mo­ći vi­dje­ti ko­tao, po­pi­ti pi­će, raz­go­va­ra­ti s vlas­ni­kom. To se iz­gu­bi­lo, sve je pos­ta­lo ma­sov­no, pla­tiš i ideš da­lje. A ovo gos­ti za­pam­te – ka­že. Pri­mje­ću­jem da gost za­pam­ti i pi­vo na Ri­vi u Hva­ru. Kar­lo­vač­ko to­če­no 30 ku­na. Za šted­lji­vi­je je Ožuj­sko u bo­ci 29 ku­na. Ko­li­ko je ci­je­na kod nje? Oče­ku­jem da će re­ći 40, 50... – 25 ku­na! Ma­la to­če­na je 18 ku­na... Dak­le, naj­jef­ti­ni­je u gra­du, osim u du­ća­nu. A us­to i naj­bo­lje. Že­ne su ri­jet­ke u ovom piv­skom pos­lu, pi­tam. – Da. U Hr­vat­skoj nas je ne­ko­li­ko. Tre­ba bi­ti kre­ati­van. Ova na­ran­ča is­pod ko­je sje­diš, nje­zi­ne ko­ri­ce stav­lja­mo u pi­vo “Ame­ri­can Whe­at”. Ima­mo i pi­vo “Sa­ison De­kot”, što je po hvar­ski kom­pot. Ono po­ma­že kad bo­li gr­lo, kao i si­rup. Li­ječ­nik mi je jed­nom po­t­vr­dio, za­gri­ja­no pi­vo mo­že bi­ti li­jek za pre­hla­du! Imam i pi­vo “Alja­ški mr­gud” po na­šem alja­škom ma­la­mu­tu To­gu. To je cr­no pi­vo, iz­gle­da cr­no i gor­ko, ali kad pro­baš, vr­lo je pit­ko. Ta­kav je i naš pas, iz­gle­da kao vuk, svi us­tuk­nu kad ga vi­de, a on bje­ži i od mač­ke! Iz­gled va­ra... U Hva­ru sam pr­vi put na ovim pu­te­šes­tvi­ja­ma po Ja­dra­nu re­zer­vi­rao mjes­to u res­to­ra­nu. To­li­ka je gu­žva. – Ne bri­ni, če­kat će te mjes­to – ka­žu. Hra­na sjaj­na. Sa­la­ta od ho­bot­ni­ce (70 ku­na) bi­la bi do­volj­na sa­ma za obrok, a i dag­nje na bu­za­ru sa špa­ge­ti­ma (70 ku­na) bi­le su od­lič­ne. Ci­je­ne, za Hvar, vr­lo pris­tu­pač­ne, a pre­ko pu­ta u sen­dvič ba­ru, sa­mo tost i ve­li­ko pi­vo ko­šta­ju za­jed­no 77 ku­na. Jas­no je što se vi­še is­pla­ti... Bo­lje u res­to­ran ne­go u sen­dvič-bar. Po­šte­nom, po­šte­no.

‘Po­t­vr­dio je dok­tor: za­gri­ja­no pi­vo mo­že bi­ti li­jek za pre­hla­du. Ima­mo i – hvar­ski kom­pot’

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.