Po­drav­ski blu­zer pot­pi­sao za Uni­ver­sal i sni­ma no­vi al­bum

Al­bum Čar­daš blu­es bio je uvr­šten me­đu de­set naj­bo­ljih na svi­je­tu, pu­šta­li su ga i na BBC-ju

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - KOPRIVNICA Hr­vo­je Šla­bek

Kad je os­no­vao svoj pr­vi sas­tav, na­zvao ga je Šču­kin be­rek, spo­jiv­ši blu­es i rock s tra­di­ci­onal­nom po­drav­skom glaz­bom, što će ga pros­la­vi­ti “Šču­kin be­rek” na stan­dard­ni bi se hr­vat­ski pre­ve­lo kao “štu­kin ru­ka­vac”, a tko je gle­dao se­ri­jal Grun­tov­ča­ni, zna da se ta­ko zvao fi­clek zem­lje uz ri­je­ku Dra­vu na ko­je­mu je Draž Ka­ta­le­nić Du­dek “brao” tr­sti­ku že­le­ći se obo­ga­ti­ti. Ne­us­pješ­no, na­rav­no. Kad je Mi­ros­lav Eva­čić kao 16-go­diš­njak pri­je 27 go­di­na os­no­vao svoj pr­vi sas­tav, na­zvao ga je Šču­kin be­rek, oči­to in­tu­itiv­no odre­div­ši ono što će ga kas­ni­je pros­la­vi­ti u glaz­be­no­me svi­je­tu – spoj blu­esa i roc­ka s tra­di­ci­onal­nom po­drav­skom i me­đi­mur­skom glaz­bom. Pr­vim sa­mos­tal­nim al­bu­mom Čar­daš blu­es iz 2003. go­di­ne dao je i ime glaz­be­nom prav­cu ko­ji je iz­mis­lio.

Fas­ci­ni­ran In­di­jom

– Ni­sam za­vr­šio mu­zič­ku ško­lu i re­la­tiv­no sam kas­no po­čeo svi­ra­ti, i to bu­ga­ri­ju u tam­bu­ra­škom or­kes­tru KUD-a Koprivnica. No, odu­vi­jek sam slu­šao pu­no glaz­be i priv­la­čio me ko­li­ko sta­ri blu­es i rock, to­li­ko i fu­zi­ja s tra­di­ci­onal­nom glaz­bom. Slu­ša­lo se Leb i sol, Yu-gru­pu, Smak, tu je bio Bo­ško Pe­tro­vić, ko­ji je unio pu­no fol­k­lo­ra u džez. To je bi­lo pri­je ne­go što je it­ko znao za ter­min wor­ld mu­sic. Ta­ko smo i mi po­če­li svi­ra­ti po­drav­ske na­rod­ne te­me – pri­sje­ća se Ko­priv­ni­ča­nac ko­ji iz­gle­da po­put kak­vog in­dij­skog gu­rua, što vje­ro­jat­no ne­ma ve­ze s nje­go­vom fas­ci­na­ci­jom In­di­jom, ko­ju je po­sje­tio tri­put, i in­dij­skom tra­di­ci­onal­nom glaz­bom. Kra­jem 90-ih Šču­kin be­rek se ras­pao jer je čla­no­ve sas­ta­va ži­vot ras­pr­šio na raz­ne stra­ne. Eva­čić se za­pos­lio kao sni­ma­telj u lo­kal­noj pro­duk­cij­skoj ku­ći i ni­je imao glaz­be­nih pla­no­va. – Go­to­vo če­ti­ri go­di­ne ni­sam oz­bilj­no ra­dio na svo­joj mu­zi­ci, a on­da se do­go­di­lo to da se stu­dio u ko­je­mu sam ra­dio za­tvo­rio. Os­tao sam bez pos­la, ro­dio mi se kli­nac, raz­miš­ljao sam što da ra­dim i sku­žio da znam svi­ra­ti, pa sam sni­mio de­mo al­bum. Že­lio sam ga na­zva­ti Čar­daš blu­es i rock’n’roll, ali mi je Kru­no Ja­je­tić iz Ša­re­nog du­ća­na, ko­ji ga je iz­dao, re­kao ne­ka os­ta­vim sa­mo Čar­daš blu­es. Ono, kao jazz-rock ili rock-blu­es. I ta­ko je po­če­lo, al­bum je za­vr­šio u Lon­do­nu i nas­tao je svjet­ski bo­om – ka­že Eva­čić, ko­ji je pos­tao poz­nat po upo­tre­bi tra­di­ci­onal­nih ins­tru­me­na­ta po­put tam­bu­re bi­ser­ni­ce i cim­bu­la. Pri­sje­ća se da je u ko­priv­nič­kom du­ća­nu s glaz­ba­li­ma za­pa­zio jed­nu bi­ser­ni­cu, a gaz­da mu je re­kao da je ne mo­že pro­da­ti jer je ima­la ja­ko zvo­nak ton, bi­la je glas­na. Od­mah se za­lju­bio i ku­pio je. – Kad sam do­šao do­ma, su­pru­ga me pi­ta­la za­što opet dov­la­čim ins­tru­men­te jer kao što ću s tim... Pam­tim još da­nas da sam joj re­kao da ću s tom bi­ser­ni­com obi­ći po­la svi­je­ta. Ta­ko je i bi­lo – smi­je se Eva­čić. Ove je go­di­ne pot­pi­sao za ve­li­ku di­sko­graf­sku ku­ću Uni­ver­sal i upra­vo sni­ma no­vi al­bum, ko­ji će se dis­tri­bu­ira­ti na in­ter­na­ci­onal­nom tr­ži­štu. – Wor­ld mu­sic, et­no ili ro­ots, ka­ko god to zva­li, na umo­ru je u ko­mer­ci­jal­nom smis­lu i to ne sa­mo kod nas. Svi tren­do­vi, a wor­ld mu­sic bio je to od 90-ih, do­đu pa nes­ta­nu, od kla­sič­nog rock’n’rol­la, pa sim­fo roc­ka, pa pun­ka, dis­co-mu­zi­ke... Po­če­lo je sa Si­mo­no­vim al­bu­mom Gra­ce­land, Pe­te­rom Ga­bri­elom, Yo­usso­uom N’do­urom, oni su bi­li okos­ni­ca u ma­ins­tre­amu. Tra­ja­lo je ja­ko du­go, ali in­te­res je po­la­ko po­čeo sla­bje­ti – ka­že Eva­čić, ko­ji je usko­čio u taj vlak i na­kon al­bu­ma Čar­daš blu­es po­bu­dio in­te­res naj­pri­je bri­tan­skog i ame­rič­kog ti­ska.

Et­no vi­še ni­je ‘in’

Ma­ga­zin fRo­ots uvr­stio je al­bum me­đu de­set naj­bo­ljih u svi­je­tu, po­je­di­ne stva­ri naš­le su se na kom­pi­la­ci­ja­ma, da­vao je in­ter­v­jue, a po­čeo je i kon­cer­ti­ra­ti po Eu­ro­pi. Us­li­je­di­li su al­bu­mi Esen­ci­jal­no, Blu­es re­ke Dra­ve i Ful­mi­na­ti­on, a pri­mi­ri­sao je i do­ma­ću es­tra­du nas­tu­pom na Do­ri 2007., ka­da je nje­go­va pje­sma Vo­lim ja do­bi­la naj­vi­še gla­so­va ži­ri­ja. Ta­da je do­bio i Po­ri­na za naj­bo­lji et­no­al­bum, je­dan od dva tak­va ki­pi­ća u ka­ri­je­ri.

Pam­tim još da­nas da sam su­pru­zi re­kao da ću s bi­ser­ni­com obi­ći po­la svi­je­ta. Ta­ko je i bi­lo Slu­ša­lo se Leb i sol, Yu­gru­pu, Smak, tu je bio Bo­ško Pe­tro­vić. To je bi­lo pri­je ‘wor­ld mu­si­ca’

– Ja­ko sam osje­tio na autor­skim pra­vi­ma kad je mo­je stva­ri pu­štao ra­dio BBC-ja. Pu­no se to­ga ta­da do­ga­đa­lo, bio sam i u ma­ga­zi­nu Sing Out!, upoz­nao sam ame­rič­kog no­vi­na­ra i glaz­be­ni­ka Joh­na Krut­ha, ko­ji je uglaz­bio pje­sme Ti­na Uje­vi­ća, a s njim sam sni­mio i al­bum. Bi­lo je to do­bro raz­dob­lje, ma­kar se ni­sam du­go za­dr­žao me­đu sred­njes­tru­ja­ši­ma. Do­šao je i ugo­vor s Cro­atia Re­cor­d­som i sni­mio sam avan­gar­dan al­bum Ful­mi­na­ti­on te se svo­je­volj­no mak­nuo od es­tra­de – pri­sje­ća se po­drav­ski blu­zer. U to do­ba et­no je bio “in”, svi­ra­lo se svug­dje. Li­di­ja Ba­juk, Le­gen, Cin­ku­ši, bi­lo je nor­mal­no da Bo­dan Ar­sov­ski svi­ra na fes­ti­va­lu u Ne­umu. S jed­ne stra­ne pu­bli­ka se za­si­ti­la et­no­glaz­be, a s dru­ge te se špran­ce za­si­tio i Eva­čić. No­vi ura­dak za­to će, ka­že, bi­ti bli­ži tra­di­ci­onal­nom co­un­tryju, blu­esu, po­pu i roc­ku. Nje­go­va ži­vot­na i pos­lov­na su­put­ni­ca Gor­da­na pje­vat će na en­gle­sko­me. Sas­tav ko­ji či­ne još Ma­ti­ja Eva­čić na gi­ta­ri, Ivan Gro­ben­ski na ba­su i Go­ran Vdo­vić na bub­nje­vi­ma vjež­ba u Eva­či­će­vu kuć­nom stu­di­ju u Ko­priv­ni­ci, u ko­je­mu je sni­mio svih svo­jih se­dam al­bu­ma. – Ovaj za­okret u sti­lu ni­je do­šao ni­ot­kud ili iz ne­kak­vog ra­zo­ča­ra­nja. To je nor­ma­lan sli­jed mog glaz­be­nog ra­zvo­ja. Za­pra­vo, i ovo što sa­da ra­dim ima ro­ots di­men­zi­ju, sa­mo to vi­še ni­je čar­daš blu­es. S ben­dom ra­dim na pje­sma­ma i al­bum iz­la­zi kra­jem go­di­ne – naj­av­lju­je Eva­čić.

Kom­ple­tan sas­tav Ma­ti­ja Eva­čić na gi­ta­ri, Ivan Gro­ben­ski na ba­su, Go­ran Vdo­vić na bub­nje­vi­ma i Eva­či­će­va ži­vot­na su­put­ni­ca Gor­da­na, ko­ja pje­va na en­gle­skom

Glaz­be­ni za­okret Eva­čić u vr­tu svog do­ma u Ko­priv­ni­ci gdje nas­ta­je i nje­gov no­vi, osmi al­bum u ko­jem se okre­će co­utryju i roc­ku

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.