Sas­ta­nak s Tuđ­ma­nom i Šu­škom ni­je se ni do­go­dio, a za Pa­ra­dži­ka je od­go­vo­ran Ma­no­lić

“Sva ta pa­pa­zja­ni­ja o sas­tan­ku je ud­ba­ški pod­met­nu­ta po­lu­in­for­ma­ci­ja ko­ja ne­ma ve­ze ni s čim. Zo­vem ga da po­das­tre do­ka­ze”

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - ZAGREB Re­na­ta Ra­šo­vić re­na­ta.ra­so­vic@ve­cer­nji.net

Uboj­stvu do­pred­sjed­ni­ka HSP-a An­te Pa­ra­dži­ka rat­ne 1991. pret­hod­nio je sas­ta­nak pred­sjed­ni­ka Tuđ­ma­na, An­te Đa­pi­ća i Goj­ka Šu­ška, na ko­jem je po­to­nji, mi­nis­tar obra­ne, iz­go­vo­rio: “Tko se ma­ča la­ća, od ma­ča i po­gi­ba”. A po­tom je aten­tat i iz­vr­šen – op­tuž­be su ko­je je Jo­sip Ma­no­lić iz­nio u in­ter­v­juu Ve­čer­njem lis­tu. Đa­pić je od­ba­cio nje­go­ve tvrd­nje. – Za­is­ta ne znam zbog če­ga me Ma­no­lić do­vo­di u kon­tekst urot­nič­kog sas­tan­ka ka­da tak­vog sas­tan­ka ni­je bi­lo. Me­ni je jas­no da smo Ma­no­lić i ja dva raz­li­či­ta svje­to­na­zo­ra, ali nje­go­ve iz­ja­ve idu u smje­ru po­ku­ša­ja dis­kre­di­ta­ci­je ne sa­mo me­ne kao svje­do­ka tog vre­me­na ne­go i pred­sjed­ni­ka i mi­nis­tra, ko­ji se ne mo­gu bra­ni­ti za­to što su mr­tvi. Ka­da u taj kon­tekst još stav­lja i po­koj­nog An­tu Pa­ra­dži­ka on­da je to čak i per­verz­no – ka­že Đa­pić, do­da­ju­ći da je pr­vi kon­takt s Tuđ­ma­nom, kao član HSP-a, imao tek u ožuj­ku 1994., go­to­vo tri go­di­ne na­kon uboj­stva. – Sva ta pa­pa­zja­ni­ja o troj­nom sas­tan­ku je ud­ba­ški pod­met­nu­ta po­lu­in­for­ma­ci­ja ko­ja ne­ma ve­ze ni sa čim i po­zi­vam ga da po­das­tre do­ka­ze. Ti­je­kom su­đe­nja me­ni i Pa­ra­gi za ru­še­nje us­tav­nog po­ret­ka, su­dac Vi­do­vić vi­še i ni­je bio pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da, i Ma­no­lić na­mjer­no is­pu­šta tu či­nje­ni­cu – nas­tav­lja Anto Đa­pić, do­da­ju­ći da Ma­no­lić ba­rem “zna­ko­vi­to priz­na­je da je na Pa­ra­dži­ka iz­vr­šen aten­tat”. – Pos­tav­ljam pi­ta­nje Ma­no­li­ću: ako je on od 1991. do 1993. bio šef svih taj­nih služ­bi u Hr­vat­skoj, tko on­da sno­si od­go­vor­nost za ne­raš­čiš­ća­va­nje okol­nos­ti Pa­ra­dži­ko­va uboj­stva? I tvr­dim da je Ma­no­lić u naj­ma­nju ru­ku od­go­vo­ran za za­ta­ška­va­nje aten­ta­ta na Pa­ra­dži­ka – ka­že Đa­pić, do­da­ju­ći da je pra­va­ški čel­nik ubi­jen 21. ruj­na 1991. – Upra­vo iz te or­ga­ni­za­ci­je iz­la­zi iz­miš­lje­na in­for­ma­ci­ja da je pu­ca­no iz Pa­ra­dži­ko­va auta i da su u autu mar­ti­ćev­ci. I ka­da je do­go­di­ne ubi­jen Blaž Kra­lje­vić, Ma­no­lić je bio na vr­hun­cu svo­je mo­ći, bio je pr­vi ope­ra­ti­vac re­pre­siv­nog apa­ra­ta. Na­kon smr­ti ge­ne­ra­la Kra­lje­vi­ća i for­mi­ra­nja no­vog sa­zi­va Sa­bo­ra, Ma­no­lić se ru­gao sa stra­ni­ca Ne­djelj­ne Dal­ma­ci­je i go­vo­rio “što ima­ju pra­va­ši, pet zas­tup­ni­ka i mr­tvog ge­ne­ra­la u hlad­nja­či”. Upra­vo iz tih ci­nič­nih ri­je­či imam pra­vo za­klju­či­ti da je i on invol­vi­ran u uboj­stvo, iako su za Ma­no­li­ća od­go­vor­ni svi osim nje­ga. A bio je je­dan od naj­moć­ni­jih lju­di HDZ-a i taj­nih služ­bi, a ne sno­si od­go­vor­nost – ka­že i do­da­je da je upra­vo Ma­no­lić tih go­di­na “imao u ru­ka­ma Še­še­lja, Ar­ka­na i Ha­dži­ća i sve ih je pus­tio”. A ka­ko je sa­mo on mo­gao da­ti na­log, na ta pi­ta­nja tre­ba da­ti od­go­vo­re, a ne pod­me­ta­ti o sas­tan­ku ko­ji se ni­je do­go­dio, za­klju­ču­je Anto Đa­pić.

Od 1991. do 1993. bio je šef svih taj­nih služ­bi. Ma­no­lić je u naj­ma­nju ru­ku od­go­vo­ran za za­ta­ška­va­nje aten­ta­ta ANTO ĐA­PIĆ neg­daš­nji čel­nik HSP-a

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.