Ame­ri­kan­ci­ma je da­nas žao što nam ni­su do­pus­ti­li ula­zak u Ba­nju Lu­ku. Mi voj­ni­ci bi­li smo bi­jes­ni kad smo se mo­ra­li po­vu­ći

O raz­bi­ja­nju Voj­ske Re­pu­bli­ke Sr­p­ske pi­še biv­ši za­po­vjed­nik Ope­ra­tiv­ne gru­pe Sinj An­te Ko­tro­ma­no­vić

Vecernji list - Hrvatska - - News -

Da­nas mi je ja­ko žao što nit­ko u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni ne­ma in­te­re­sa dos­toj­no obi­lje­ži­ti po­raz Mla­di­ća i Ka­ra­dži­ća, po­raz zlo­či­nač­ke ide­olo­gi­je

Bi­lo je to ču­des­no vri­je­me. Uvi­jek se pi­tam pos­to­je li važ­ni­ji tre­nu­ci u stva­ra­nju hr­vat­ske države. Ko­je do­ga­đa­je iz no­vi­je po­vi­jes­ti mo­že­mo uzeti i us­po­re­di­ti s do­ga­đa­ji­ma 1991.–1995. go­di­ne, a ko­ji su do­ni­je­li ovak­ve re­zul­ta­te i dras­tič­no pro­mi­je­ni­li bu­duć­nost Hr­vat­ske. Kao je­dan od svje­do­ka to­ga vre­me­na i kao je­dan od za­po­vjed­ni­ka u Hr­vat­skoj voj­s­ci mo­žda sam pris­tran, ali ono što je os­tva­ri­la ta­daš­nja ge­ne­ra­ci­ja voj­ni­ka pod vod­stvom ta­daš­njeg pred­sjed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, uza sve ma­ne i pro­pus­te, jed­nos­tav­no se do­go­di je­dan­put i ni­ka­da vi­še. Za­to se uvi­jek po­seb­no osje­ćam u ovo do­ba go­di­ne, jer sje­ća­nja na­vi­ru jed­no za dru­gim kao du­go­me­traž­ni do­ku­men­tar­ni film.

Bi­li smo kao glad­ni vu­ko­vi

Ne­ma ni­kak­ve dvoj­be o ve­li­či­ni, a ja ću re­ći i čis­to­ći na­še po­bje­de u ope­ra­ci­ji Olu­ja. Če­ti­ri voj­nič­ki bri­ljant­na da­na i no­ći či­ne se da­nas kao san i pot­pu­no ra­zu­mi­jem frus­tra­ci­ju Be­ogra­da ko­ji je to­li­ko ulo­žio, a ta­ko br­zo iz­gu­bio u Hr­vat­skoj i pos­li­je u BiH, da to mo­ra ra­za­ra­ju­će dje­lo­va­ti na psi­hu da­nas vo­de­ćih lju­di Sr­bi­je, ko­ji su bi­li kre­ato­ri ili su­kre­ato­ri ve­li­ko­sr­p­ske ju­nač­ke ide­olo­gi­je. Po­seb­no že­lim is­tak­nu­ti stra­te­šku ulo­gu HV-a u zdru­že­nim ope­ra­ci­ja­ma sa sna­ga­ma HVO-a i Ar­mi­je BiH u po­ni­ža­va­ju­ćem raz­bi­ja­nju Voj­ske Re­pu­bli­ke Sr­p­ske. Od­mah na­kon Olu­je kon­cen­tra­ci­ja po­li­tič­kog i voj­nog vr­ha Hr­vat­ske pre­ba­ci­la se na BiH. Split­ski spo­ra­zum, ko­ji su pot­pi­sa­li Tuđ­man i Izet­be­go­vić, omo­gu­ćio je za­jed­nič­ko bor­be­no dje­lo­va­nje do ju­čer ne­pri­ja­te­lja HVO-a i Ar­mi­je BiH. De­fi­ni­tiv­no, to je bio klju­čan po­li­tič­ki po­tez pod pa­tro­na­tom SAD-a i nje­go­vim stu­pa­njem na sna­gu mo­gao se pre­dvi­dje­ti ko­nač­ni ras­plet do­ga­đa­ja. HV, to­li­ko os­na­žen i mo­ra­lom po­dig­nut u pri­jaš­njim po­bje­da­ma, da­vao je pot­pu­nu sta­bil­nost i si­gur­nost iz­vr­še­nju za­da­ća na te­re­nu. Bi­li smo kao glad­ni vu­ko­vi. Na­kon Olu­je Voj­ska Re­pu­bli­ke Sr­p­ske po­ku­ša­la je pro­tu­na­pa­dom po­vra­ti­ti iz­gub­lje­ne po­lo­ža­je oko Bo­san­skog Gra­ho­va, ali i čast, no pot­pu­no bez­us­pješ­no. Mo­gu samo re­ći da je to po­zi­tiv­no dje­lo­va­lo na sve nas. Bit ću is­kren, to nas je raz­bjes­ni­lo do kra­ja. Tak­vu od­luč­nost voj­ni­ka, do­čas­ni­ka, čas­ni­ka, da to jed­nom vi­še ri­je­ši­mo i okon­ča­mo rat u Bos­ni, e to tre­ba do­ži­vje­ti. Bi­li smo rat­ni­ci! U ope­ra­ci­ji Ma­es­tral, na ši­ro­koj fron­ti od Dr­va­ra do Ku­pre­sa i u te­škim uvje­ti­ma, po­ra­že­ne su naj­bo­lje Mla­di­će­ve sna­ge ko­je je imao na ras­po­la­ga­nju. Osva­ja­njem Dr­va­ra, Bo­san­skog Pe­trov­ca, Ši­po­va, Mr­ko­njić Gra­da na­še su sna­ge za­bi­le oš­tri­cu du­bo­ko u me­so Re­pu­bli­ke Sr­p­ske. Sve pri­če o po­mo­ći ame­rič­kih sna­ga obič­ne su la­ži. Ni­je­dan me­tak iz SAD-a ni­smo pri­mi­li kao po­moć. Ko­or­di­na­ci­ju svih sna­ga na te­re­nu vo­dio je Go­to­vi­na. Da­nas mi je ja­ko žao što nit­ko u BiH, a u pr­vom re­du mis­lim na hr­vat­sku i boš­njač­ku stra­nu, ne­ma in­te­re­sa dos­toj­no obi­lje­ži­ti po­raz Rat­ka Mla­di­ća, Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća, po­raz zlo­či­nač­ke ide­olo­gi­je. Na­ža­lost, ni me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, ko­ja je go­di­na­ma po­ku­ša­va­la za­us­ta­vi­ti rat u BiH, ne vred­nu­je ulo­gu Hr­vat­ske voj­ske u za­us­tav­lja­nju ra­ta, vjerojatno da se ne za­mje­ri sr­p­skoj stra­ni. Da je vi­še pa­me­ti u po­li­tič­kom vod­stvu Hr­va­ta i Boš­nja­ka, Ma­es­tral i Juž­ni po­tez bi­li bi tre­ti­ra­ni kao ve­li­ke po­bje­de. Juž­ni po­tez po­s­ljed­nja je ope­ra­ci­ja Hr­vat­ske voj­ske u BiH. Za­mi­sao An­te Go­to­vi­ne i Ra­hi­ma Ade­mi­ja za na­pad bi­la je sjaj­na. Na­pa­da­li smo na fron­ti od Klju­ča s ci­ljem de­blo­ka­de gra­da Klju­ča i po­ma­ga­nja Ar­mi­ji BiH, gdje je mo­ja 126. bri­ga­da iz­vo­di­la na­pad, i des­no uz ri­je­ku Bo­čac, gdje je na­pad iz­vo­di­la 2. gbr. HVO-a. Ide­ja je bi­la da 126. bri­ga­da na­pad­ne dan ra­ni­je, pri­je glav­ni­ne sna­ga, i ta­ko pri­vu­če po­zor­nost na li­je­vi bok. Sr­p­ska stra­na mis­li­la je da je glav­ni cilj na­pa­da pre­ma Klju­ču, ali na­še te­ži­šte

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.