olu­ja u objek­ti­vu rat­nog sni­ma­te­lja

Vecernji list - Hrvatska - - News - Pi­še: Sla­vi­ca Vu­ko­vić

Svje­dok sam tog vre­me­na i mo­ram go­vo­ri­ti o ju­naš­tvu lju­di ko­ji su se bo­ri­li za na­šu do­mo­vi­nu, ka­že sni­ma­telj či­je su snim­ke obiš­le svi­jet Pe­tar Mal­ba­ša, rat­ni sni­ma­telj HTV-a, u Knin je ušao s hr­vat­skom voj­skom 5. ko­lo­vo­za i ka­me­rom za­bi­lje­žio po­vi­jest. Ne­na­oru­žan, u ma­skir­noj uni­for­mi i s ka­me­rom u ru­ci, 1800 rat­nih da­na, ko­li­ko u re­gis­tru hr­vat­skih bra­ni­te­lja pi­še da ima, ju­ri­šao je po pr­voj cr­ti, snim­ke slao u split­ski stu­dio HTV-a, odak­le su obi­la­zi­le svi­jet i ši­ri­le is­ti­nu o Do­mo­vin­skom ra­tu. – Ope­ra­ci­ja Olu­ja ni­je tra­ja­la če­ti­ri da­na, već de­set i pol mje­se­ci. Na­kon Split­skog spo­ra­zu­ma Fra­nje Tuđ­ma­na i Ali­je Izet­be­go­vi­ća voj­ska je ima­la pra­vo ući na te­ri­to­rij su­sjed­ne države i hr­vat­ske sna­ge doš­le su na po­dru­čje Li­vanj­skog po­lja. Pr­va ope­ra­ci­ja bi­la je Zi­ma ‘94., ko­ja se odi­gra­la 23. 12. 1994. Vo­dio ju je po­koj­ni An­dri­ja Ma­ti­jaš Pa­uk, na­čel­nik ok­lo­pa i za­mje­nik za­po­vjed­ni­ka 4. gar­dij­ske bri­ga­de Da­mi­ra Kr­sti­če­vi­ća, ka­da je 4. gar­dij­ska na Ma­lim i Ve­li­kim po­lja­ni­ca­ma raz­bi­la pr­vu cr­tu čet­ni­ka na 1770 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, s 80 cm sni­je­ga i na tem­pe­ra­tu­ri od mi­nus 20 – go­vo­ri Mal­ba­ša i do­da­je ka­ko na­ši voj­ni­ci ni­su bi­li svjes­ni što se na vr­hu Dinare pred nji­ma na­la­zi. Pod sni­je­gom su bi­la sil­na min­ska po­lja, što ne ču­di, ka­že on, jer je to bi­la naj­č­vr­š­ća ut­vr­da ko­ja je bra­ni­la Knin. – Odjed­nom 48 ci­vi­la tr­či pre­ma na­ma. Ni­je nam bi­lo jas­no što se do­ga­đa. Zbri­nu­li smo te lju­de, je­dan dio po­gi­nuo je u una­kr­s­noj va­tri, a dio je po­bje­gao na sr­p­sku stra­nu. Me­đu nji­ma je bio je­dan otac i taj nam je ne­sret­ni čo­vjek ka­zao da su čet­ni­ci­ma ko­pa­li ro­vo­ve i bi­li ži­vi štit. Bi­li su to Hr­va­ti iz ma­log se­la kod Ba­nje Lu­ke, mis­lim da se zo­ve Ši­mi­ći. U tom me­te­žu iz­gu­bio je si­na Mar­ka – pri­sje­ća se Mal­ba­ša ko­ji je pred­lo­žio ocu da se dži­pom vra­te na vrh Dinare i po­ku­ša­ju po­tra­ži­ti Mar­ka i ta­da je nas­ta­la jed­na od naj­po­tres­ni­jih fo­to­gra­fi­ja iz Do­mo­vin­skog ra­ta ko­ju je sni­mio.

Pog­nu­ta Pa­uko­va gla­va

– Otac pa­da po­kraj mr­tvog si­na, gr­li ga, ru­kom pre­la­zi pre­ko nje­go­ve smrz­nu­te gla­ve, okre­će se pre­ma ka­me­ri, za­hva­lju­je nam se što smo mu omo­gu­ći­li da ga pro­na­đe i go­vo­ri: „Si­ne moj, po­gi­nuo si za svoj hr­vat­ski na­rod.” Mar­ka smo po­ko­pa­li, a za 10. ob­ljet­ni­cu Olu­je ek­shu­mi­ran je i po­ko­pan u To­pu­skom, ka­mo mu se otac pre­se­lio – su­ze na­vi­ru Mal­ba­ši i na­kon to­li­ko go­di­na. – To je bio po­če­tak Olu­je. Us­li­je­di­li su Skok 1 i Skok 2, Lje­to ‘95. i na kra­ju do­la­zi Olu­ja. Pr­ve su, za­jed­no, u Knin uš­le 4. i 7. gar­dij­ska bri­ga­da. U sa­mom star­tu, mo­žda čak i pri­je ope­ra­ci­je Zi­ma ‘94., 9. boj­na HOS-a pro­bi­la je cr­tu is­pod Dinare. Bi­li su tu mom­ci iz 81. vi­ro­vi­tič­ke pro­fe­si­onal­ne boj­ne ko­ji su odra­di­li vr­hun­sku za­da­ću kad su pro­bi­li cr­tu od Ma­log Ša­to­ra pre­ma Gla­mo­ču. Tu smo ima­li sil­ne pro­ble­me jer su čet­ni­ci pre­ko Li­vanj­skog po­lja tuk­li za­po­vjed­niš­tvo 4. bri­ga­de. Bi­li su tu i Ti­gro­vi, za­uzi­ma­li su vrh Ša­to­ra. Pa mom­ci iz 3. i 5. gar­dij­ske bri­ga­de, Spe­ci­jal­na po­li­ci­ja Her­ceg-Bos­ne, 1. i 2. gar­dij­ska bri­ga­da HVO-a, 126. do­mo­bran­ska pu­kov­ni­ja. Kad smo mis­li­li da smo sve za­vr­ši­li, na Ve­li­ku Gos­pu po­gi­nu­li su pre­ma Bo­san­skom Gra­ho­vu mom­ci iz 141. bri­ga­de. Mis­li­mo da je Olu­ja samo 4. i 5. ko­lo­vo­za, a vi­di­te da ni­je – svje­do­či Mal­ba­ša. – Svje­dok sam tog vre­me­na i mo­ram pri­ča­ti o ju­naš­tvu tih lju­di ko­ji su se bo­ri­li za na­šu do­mo­vi­nu – ka­že rat­ni sni­ma­telj. – Kad smo os­lo­bo­di­li Li­vanj­sko po­lje, Di­na­ru s li­je­ve stra­ne, a Ša­tor pla­ni­nu s des­ne, us­li­je­di­la je ak­ci­ja Lje­to ‘95. ko­jom os­lo­ba­đa­mo Bo­san­sko Gra­ho­vo. Oni su bi­li dav­no raz­bi­je­ni, a bi­li su ve­li­ki ne­rad­ni­ci. U sa­mom fi­ni­šu Olu­je ni­su ima­li ni pra­vu cr­tu obra­ne ni re­zerv­ne po­lo­ža­je. Po­koj­ni Jo­ško Mar­ti­no­vić, no­vi­nar HTV-a, i ja smo se u no­ći 4. ko­lo­vo­za pro­bi­li do za­po­vjed­niš­tva 4. gar­dij­ske sa stra­ne Bo­san­skog Gra­ho­va. S in­že­nje­ri­jom. Na­čel­nik je bio Ivan Či­ka­ra i pro­bi­jao je pu­te­ve za ok­lop pre­ma Kni­nu ta­mo gdje nikad ni­je pos­to­jao put. Ka­da je sva­nu­lo, 5. ko­lo­vo­za mi s Plje­ši­vi­ce vi­di­mo Knin u iz­ma­gli­ci. Ka­kav je to osje­ćaj bio: zo­ra pu­ca, a pred na­ma kra­ljev­ski grad! – zas­ta­je Mal­ba­ša. – Gle­dao sam kroz da­le­ko­zor ka­ko bje­že i čuo na mo­to­ro­li ge­ne­ra­la Go­to­vi­nu ka­ko go­vo­ri da ih pus­ti­mo pre­ko Sta­re stra­že da bu­de što ma­nje žr­ta­va. Znao je da će nam htje­ti pri­pi­sa­ti sve i sva­šta, a to je pos­li­je na svo­joj ko­ži naj­vi­še osje­tio, i pa­zio je na po­na­ša­nje voj­ni­ka – ka­že Mal­ba­ša. Oko 8.20 sa­ti čuo je ka­ko ge­ne­ral Kr­sti­če­vić

Svi­ta­nje 5. ko­lo­vo­za. Knin u iz­ma­gli­ci. Kroz da­le­ko­zor gle­dam ka­ko čet­ni­ci bje­že i ču­jem na mo­to­ro­li ge­ne­ra­la Go­to­vi­nu ka­ko go­vo­ri da ih pus­ti­mo pre­ko Sta­re stra­že da bu­de što ma­nje žr­ta­va, sje­ća se Mal­ba­ša Olu­ja ni­je tra­ja­la če­ti­ri da­na, ne­go de­set i pol mje­se­ci. Pr­va ope­ra­ci­ja bi­la je Zi­ma ‘94. ko­ju je vo­dio An­dri­ja Ma­ti­jaš Pa­uk. Drama se odvi­ja­la na vr­hu Dinare, na mi­nus 20 stup­nje­va

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.