Mo­že li Hr­vat­ska re­for­mi­ra­ti ško­lu

Jes­te li za re­for­mu ili nis­te? Ko­ju re­for­mu? Ško­le? Škol­skog sus­ta­va? Če­ga? Ne zna­mo ni ko­li­ko go­di­na tra­je obve­zat­no obra­zo­va­nje - 8, 9 ili 10 go­di­na? Ili još vi­še, a mo­žda i ma­nje?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Pe­tar Mla­di­nić rav­na­telj V. gim­na­zi­je u Za­gre­bu

Objav­ljen je po­da­tak da 55,4% lju­di ne zna ni­šta o ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi, a 35,7% upoz­na­to je s njom do­nek­le. Njih 8,1% do­bro je upoz­na­to. Pos­to­je, gru­bo go­vo­re­ći, če­ti­ri vr­ste lju­di u sva­koj stru­ci. Oni ko­ji: a) ne zna­ju da ne zna­ju, b) ne zna­ju da zna­ju, c) zna­ju da ne zna­ju, d) zna­ju da zna­ju. Os­vr­ne­mo li se na naj­no­vi­je do­ga­đa­je i pri­je­po­re oko re­for­me ku­ri­ku­la la­ko je raz­vr­sta­ti su­di­oni­ke na­kon ana­li­ze nji­ho­vih ar­gu­me­na­ta. Na­ći će­te ve­li­ki broj “onih ko­ji ne zna­ju da ne zna­ju”. Nji­ho­va je ar­gu­men­ta­ci­ja ti­pa “pu­no nas je i/ili na­por­no smo ra­di­li”. Kao da broj lju­di od­lu­ču­je o to­me vr­ti li se Sun­ce oko Zem­lje ili Zem­lja oko Sun­ca. Ili, kao da broj lju­di od­lu­ču­je o to­me ko­li­ki je zbroj 3+2. Jed­ne go­di­ne po­ku­šao sam uče­ni­ci­ma objas­ni­ti raz­li­ku i ulo­gu de­mo­krat­ske pro­ce­du­re i poz­na­va­nja za­ko­ni­tos­ti na spo­me­nu­tom zbra­ja­nju. Je li de­mo­kra­ci­ja ako ve­ći­na uče­ni­ka ško­le od­lu­či da je 3+2=8 i tre­ba­ju li na­kon to­ga svi uče­ni­ci to po­šti­va­ti u svo­jem ra­ču­na­nju? Ako zna­de­te za­ko­ni­tost, on­da ne ras­prav­lja­te o njoj ne­go je po­štu­je­te. Što će se do­go­di­ti s gra­đe­vi­nom ako sta­ti­čar ne zna za­ko­ne sta­ti­ke i struč­nu prak­su ka­ko toč­no odre­di­ti sta­ti­ku gra­đe­vi­ne? Zgra­da će bi­ti sa­gra­đe­na ili će se sru­ši­ti! To će odre­di­ti u ko­ju vr­stu pro­fe­si­ona­la­ca on pri­pa­da. Je­di­no ne­će­te na­ći “one ko­ji zna­ju da ne zna­ju” jer oni ak­tiv­no u sve­mu ovo­me ne su­dje­lu­ju. Pro­ce­du­ra grad­nje obi­telj­ske ku­će poz­na­ta je svi­ma, a ne sa­mo pro­fe­si­onal­ci­ma. Pro­jekt ku­će na­ru­ču­je se od ar­hi­tek­ta. Sa­mu grad­nju (s ro­ko­vi­ma, ma­te­ri­ja­li­ma itd.) re­ali­zi­ra­ju gra­đe­vi­na­ri ko­je inves­ti­tor odre­đu­je na­kon što se svi ko­ra­ci i de­ta­lji fi­nan­cij­skim pla­nom obu­hva­te. Taj “pa­pir­na­ti” dio, ko­ji pro­fe­si­onal­ci ela­bo­ri­ra­ju, ras­prav­lja se kra­će ili du­lje u užoj ili ši­roj obi­te­lji dok se obi­telj­ski ne od­lu­či grad­nju re­ali­zi­ra­ti ili ne. Stva­ra­nje ku­ri­ku­la je vr­lo slič­no ovo­me! Ima­mo li mi u RH “ar­hi­tek­te” ku­ri­ku­lar­ne re­for­me? I ako ih ima­mo, tre­ba­ju li se oni ja­vi­ti na jav­ni po­ziv ili ne? Ili inves­ti­tor (u ovom slu­ča­ju RH) tre­ba na­ru­či­ti pri­jed­log pro­mje­na od ar­hi­te­ka­ta? Ne od nas­tav­ni­ka jer to oni ni­su! Za­mis­li­te da ste od čla­no­va Lu­dis­tič­kog po­kre­ta za­tra­ži­li da su­dje­lu­ju u od­lu­či­va­nju o upo­ra­bi par­nog stro­ja u tka­lač­koj in­dus­tri­ji! Tre­ba­ju li nas­tav­ni­ci bez zna­nja i is­kus­tva od­lu­či­va­ti o upo­ra­bi, pri­mje­ri­ce, ra­ču­nal­ne teh­no­lo­gi­je u nas­ta­vi? Jes­te li mo­žda uoči­li me­đu su­di­oni­ci­ma ne­kog od tak­vih vr­hun­skih i ško­lo­va­nih ar­hi­te­ka­ta? Ja ni­sam! Ba­če­na je udi­ca na ko­ju su se mno­gi ulo­vi­li: jes­te li za re­for­mu ili nis­te? Ko­ju re­for­mu? Ško­le? Škol­skog sus­ta­va? Če­ga? Pa naj­e­le­men­tar­ni­ji po­da­tak ni­je jav­no ob­z­na­njen: ko­li­ko go­di­na tra­je obve­zat­no obra­zo­va­nje - 8, 9 ili 10 go­di­na? Ili još vi­še, a mo­žda i ma­nje? Ni­je ni pre­do­čen kon­cept mo­der­ne ško­le ko­ji se za­go­va­ra, ni­su pre­do­če­ne sve “so­be po ka­to­vi­ma”, tj. svi pred­me­ti po go­di­na­ma i nji­ho­va sat­ni­ca, a or­ga­ni­zi­ra­li su ras­pra­vu ili sva­đu o na­mje­šta­ju tih so­ba, tj. o sadr- ža­ju pred­met­nih ku­ri­ku­la! I sve što su po­nu­di­li je za­be­to­ni­ra­no, tj. sta­tič­no. Kao što je i do­sad bi­lo! U če­mu je pro­mje­na? U ne­kim naz­na­ka­ma ne­ke iz­bor­nos­ti? Sva­šta! U svi­je­tu ko­ji se di­na­mič­no mi­je­nja za­go­va­ra se pri­jed­log sta­tič­no or­ga­ni­zi­ra­ne ško­le (fik­s­ni broj pred­me­ta i sat­ni­ca…). Dru­gim ri­je­či­ma, cje­lo­vi­ta ku­ri­ku­lar­na re­for­ma ko­ja je pre­zen­ti­ra­na ni­je ar­hi­tek­tur­no rje­še­nje mo­der­ne ško­le. Htje­li mi to priz­na­ti ili ne! Po­la­zi­šte svih kons­truk­ci­ja re­for­me škol­s­tva tre­ba bi­ti kon­sen­zu­al­na od­lu­ka je li ško­lo­va­nje tro­šak ili inves­ti­ci­ja. U sva­koj obi­te­lji ško­lo­va­nje dje­ce je obi­telj­ska inves­ti­ci­ja, a ne tro­šak. A na ra­zi­ni RH? To je sa­mo tro­šak, tro­šak i tro­šak! I još jav­no ka­žu da se taj tro­šak ne mo­že ni iz­ra­ču­na­ti/pro­ci­je­ni­ti. Jes­te li ika­da ču­li da net­ko tko je oz­bi­ljan i oz­bilj­no gra­di zgra­du, a da ne zna ko­li­ko i ka­ko to fi­nan­ci­ra­ti? Kad se svi ovi ele­men­ti ar­gu­men­ti­ra­no pre­do­če i obraz­lo­že, on­da se mo­že o to­me po­če­ti ras­prav­lja­ti, sva­đa­ti se, pred­la­ga­ti do­ra­de, pre­ra­de itd. I bez vre­men­skog li­mi­ti­ra­nja jav­ne ras­pra­ve. Jav­na i de­mo­krat­ska ras­pra­va tra­je dok se ne pos­tig­ne kon­sen­zus! Fin­ska je ras­prav­lja­la 20-30 go­di­na dok ni­je osmis­li­la sve de­ta­lje i pos­ti­gla kon­sen­zus. U nas je obr­nu­to: bez te­melj­nih stva­ri i kon­sen­zu­sa, a on­da će­mo 20-30 go­di­na ras­prav­lja­ti. Po­seb­no je za­nim­lji­va ras­pra­va ko­ja se vo­di­la ne­ka­da, ko­ja se odvi­ja sa­da, a valj­da će se vo­di­ti i u bu­duć­nos­ti o ras­te­re­će­nju uče­ni­ka, o gra­di­vu, tor­ba­ma… I uvi­jek s is­tom ar­gu­men­ta­ci­jom i pri­jed­lo­zi­ma ko­ji ni­ka­da ni­su oz­bilj­no za­ži­vje­li. Dok god je udž­be­nik ro­ba za tr­ži­šte, tor­ba ne­će bi­ti ma­nje te­ži­ne. U jed­nom smo tre­nut­ku ima­li na 12 go­di­na ško­lo­va­nja (od 1. raz­re­da os­nov­ne do 4. sred­nje ško­le) 196 služ­be­no odo­bre­nih udž­be­ni­ka iz ma­te­ma­ti­ke. Te udž­be­ni­ke iz­da­va­lo je ne­ko­li­ko iz­da­va­ča.

Mo­ra­mo osu­vre­me­ni­ti/re­for­mi­ra­ti ško­lu, a is­to­dob­no pro­vo­di­ti zas­ta­rje­li kon­cept! Pre­pu­šta­nje rje­še­nja ovog pro­ble­ma sa­mo nas­tav­ni­ci­ma, a ne prav­ni­ci­ma, do­ve­lo je do to­ga da u po­kre­nu­toj re­for­mi nit­ko ni­je uočio da tre­ba po­seb­no osmis­li­ti prav­ni ok­vir tih pro­mje­na U sva­koj obi­te­lji ško­lo­va­nje dje­ce je obi­telj­ska inves­ti­ci­ja, a ne tro­šak. A u Hr­vat­skoj? To je sa­mo tro­šak, tro­šak i tro­šak! I još jav­no ka­žu da se taj tro­šak ne mo­že ni iz­ra­ču­na­ti/pro­ci­je­ni­ti

Dak­le, ba­rem je­dan izdavač imao je pu­no udž­be­ni­ka za is­ti raz­red ko­ji­ma je kon­ku­ri­rao sam se­bi. I nit­ko od iz­da­va­ča ni­je ban­kro­ti­rao! Ka­ko su mo­gli us­pješ­no pos­lo­va­ti na ma­lom tr­ži­štu kao što je na­še? I on­da se ču­di­mo da su nam udž­be­ni­ci sku­pi? Je li it­ko u naz­na­ka­ma re­for­me na­tuk­nuo i te či­nje­ni­ce? Zna­ju li to “re­for­ma­to­ri”, ne zna­ju ili se ne usu­de iz­jas­ni­ti? Mi­nis­tar­stvo se na pot­pu­no po­g­rje­šan na­čin umi­je­ša­lo i u ovu pro­ble­ma­ti­ku ta­ko da pri­vat­nim i tr­žiš­no ori­jen­ti­ra­nim iz­da­va­či­ma dik­ti­ra ci­je­ne udž­be­ni­ka kao i pos­to­tak nas­tav­nič­kog oda­bi­ra nji­ho­vog udž­be­ni­ka. Mo­že­te li za­mis­li­ti etič­ka pi­ta­nja oda­bi­ra udž­be­ni­ka ko­ji mo­ra­te kao nas­tav­nik oda­bra­ti a da ga pri­je to­ga nis­te ni vi­dje­li a ka­mo­li is­pro­ba­li u nas­ta­vi. Osim to­ga, pro­ce­du­ra stva­ra­nja udž­be­ni­ka u RH ne­pri­rod­na je i su­prot­na prak­si i tra­di­ci­ji ka­ko u Li­je­poj Na­šoj ta­ko i svi­je­tu. Sve je ovo vi­še ili ma­nje jav­nos­ti poz­na­to! Uz na­po­me­nu da po­tre­ba osu­vre­me­nji­va­nja i/ili do­grad­nje zgra­de u ko­joj sta­nu­je­te i ži­vi­te do­no­si no­vu sku­pi­nu pro­ble­ma. Mo­ra­mo osu­vre­me­ni­ti/re­for­mi­ra­ti ško­lu, a is­to­dob­no pro­vo­di­ti zas­ta­rje­li kon­cept! Pre­pu­šta­nje rje­še­nja ovog pro­ble­ma sa­mo nas­tav­ni­ci­ma, a ne prav­ni­ci­ma, do­ve­lo je do to­ga da u po­kre­nu­toj re­for­mi nit­ko ni­je uočio da tre­ba po­seb­no osmis­li­ti prav­ni ok­vir tih pro­mje­na. I za kraj re­to­rič­ka pi­ta­nja: tko je za re­for­mu, a tko je pro­tiv nje? Oni pod a),b), c) ili d)? I mo­že li se u RH re­for­mi­ra­ti ško­la na na­čin na ko­ji je re­for­ma po­kre­nu­ta? Ja mis­lim da ne mo­že! Tko god i kad god “po­nu­di” svo­je rje­še­nje re­for­me ku­ri­ku­la/ško­le u ko­jem se eks­pli­cit­no ne vi­de svi ko­ra­ci i de­ta­lji za ras­pra­vu i bez pos­tig­nu­ća kon­sen­zu­sa osu­đe­ni su na pro­past od­mah ili ubr­zo! Ta­ko je već 25 go­di­na! Ta­ko je i u ovom tre­nut­ku! Ži­vi bi­li pa vi­dje­li!

Tko god i kad god “po­nu­di” svo­je rje­še­nje re­for­me ku­ri­ku­la/ško­le u ko­jem se eks­pli­cit­no ne vi­de svi ko­ra­ci i de­ta­lji za ras­pra­vu i bez pos­tig­nu­ća kon­sen­zu­sa osu­đe­ni su na pro­past od­mah ili ubr­zo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.