Pa što “ako Per­ko­vić pro­pje­va”

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bo­ris­lav Ris­tić

Naj­ve­ći pro­blem ko­mu­niz­ma uvi­jek je bi­la proš­lost, a nje­gov naj­ve­ći ne­pri­ja­telj neo­krz­nu­ti frag­men­ti sje­ća­nja na tu proš­lost. Ko­mu­ni­zam je po­ku­šaj or­ga­ni­zi­ra­ne am­ne­zi­je druš­tva. Za­bo­ra­vi­ti proš­lost, za­bo­ra­vi­ti i taj za­bo­rav, i okre­nu­ti se bu­duć­nos­ti – to je bi­la kri­la­ti­ca ko­mu­niz­ma. Bu­duć­nost uvi­jek po­či­nje za­bo­ra­vom. Me­đu­tim, za­bo­rav je i ono što proš­los­ti omo­gu­ću­je ži­vot u sa­daš­njos­ti. Sje­ća­nje je ono ko­je nas di­je­li od proš­los­ti, ne za­bo­rav. Ove di­ja­lek­ti­ke za­bo­ra­va ni­je po­šte­đen ni sam ko­mu­ni­zam, jed­nom kad pro­đe. To je pro­blem s ko­jim se su­oča­va­ju sva pos­t­ko­mu­nis­tič­ka druš­tva – ona ja­ko te­ško us­pos­tav­lja­ju od­nos pre­ma svo­joj ko­mu­nis­tič­koj proš­los­ti. To je sje­ća­nje am­bi­va­lent­no, uvi­jek po­ma­lo is­kriv­lje­no i nak­nad­no kons­tru­ira­no. Ako se ne­što i pam­ti, pam­te se ne­ko­mu­nis­tič­ki frag­men­ti ko­mu­nis­tič­ke proš­los­ti. Sje­ća­nje na ko­mu­nis­tič­ku proš­lost tra­uma je, sli­je­pa mr­lja, svih pos­t­ko­mu­nis­tič­kih dru­šta­va. Je­di­ni li­jek ko­ji je do da­nas iz­um­ljen pro­tiv ko­lek­tiv­ne am­ne­zi­je ko­mu­nis­tič­ke proš­los­ti zo­ve se lus­tra­ci­ja. Ona je po­put li­je­ka za si­du – ne nu­di iz­lje­če­nje, ali

Bo­lja bu­duć­nost je kod nas, iz­gle­da, sa­mo u funk­ci­ja za­bo­ra­va ka­ko bi­smo lo­šoj proš­los­ti osi­gu­ra­li udob­nost neo­me­ta­no­ga tra­ja­nja Za­la­ga­njem za otva­ra­nje ar­hi­va CK SKH i ini­ci­ra­nje po­li­tič­kog pro­ce­sa ko­ji bi do­veo do do­no­še­nja za­ko­na o lus­tra­ci­ji Milanović bi svo­me iz­ne­na­đe­nju min­hen­skom pre­su­dom mo­gao bar nak­nad­no da­ti pri­vid vje­ro­dos­toj­nos­ti. Za­pra­vo, tre­ba oče­ki­va­ti da će des­ni­ca odi­gra­ti ključ­nu ulo­gu u anes­te­zi­ra­nju hr­vat­skog druš­tva na­kon šo­ka zbog osu­đu­ju­će pre­su­de Per­ko­vi­ću i Mus­ta­ču

sva­ka­ko olak­ša­va ži­vot s bo­leš­ću. Pr­vos­tu­panj­ska pre­su­da Vi­so­kog ze­malj­skog su­da u Mün­c­he­nu pro­tiv Jo­si­pa Per­ko­vi­ća i Zdrav­ka Mus­ta­ča u slu­ča­ju uboj­stva Stje­pa­na Đu­re­ko­vi­ća je­dan je od tak­vih frag­me­na­ta ko­mu­nis­tič­ke proš­los­ti ko­ji se us­pio pro­bi­ti u na­še sje­ća­nje neo­krz­nut is­kriv­lja­va­nji­ma i re­la­ti­vi­za­ci­ja­ma. Otu­da je i uči­nak te pre­su­de prem­da je ova­kav is­hod bio oče­ki­van i iz­vjes­tan, prim­ljen s pri­mjet­nim nes­na­la­že­njem i nes­kri­ve­nom zbu­nje­noš­ću. Ne mis­lim tu to­li­ko ni na ču­đe­nje i iz­ne­na­đe­nost Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća ni na mla­ku re­ak­ci­ju An­dre­ja Plen­ko­vi­ća na pre­su­du. Oni su sa­mo simp­tom sta­nja du­ha na­ci­je. Ve­ći­na me­di­ja uop­će ni­je zna­la ka­ko se pos­ta­vi­ti i što re­ći pa su pr­ve ana­li­ze pre­su­de do­la­zi­le iz Slo­ve­ni­je. Ko­li­ko je na­še druš­tvo bi­lo nes­prem­no za ova­kav pro­ces pro­tiv biv­ših še­fo­va Ud­be, do­volj­no go­vo­ri ne sa­mo to što je na­še pra­vo­su­đe pret­hod­no od­ba­ci­lo tuž­bu pro­tiv Per­ko­vi­ća već i okol­nost da su­đe­nje ni­je obav­lje­no pred hr­vat­skim, već pred nje­mač­kim su­dom. Ko­li­ko smo da­le­ko od bi­lo kak­vog su­oča­va­nja s proš­loš­ću svje­do­či i to da ni­smo ima­li do­volj­no kva­li­fi­ci­ra­nog po­vjes­ni­ča­ra ko­ji bi mo­gao od­go­vo­ri­ti zah­tje­vi­ma nje­mač­kog su­da, ne­go su kao vje­šta­ci na su­đe­nje po­zva­ni po­vjes­ni­ča­ri iz Dan­ske i Nje­mač­ke. Mo­gu­će je pre­dvi­dje­ti dvi­je vr­ste re­ak­ci­ja na ovu pre­su­du u služ­bi is­kriv­lja­va­nja sje­ća­nja i za­bo­ra­va zlo­či­na ko­mu­nis­tič­kog re­ži­ma. Jed­na, ko­ja će po­ku­ša­ti re­la­ti­vi­zi­ra­ti ci­je­lu stvar, i dru­ga, ko­ja će je po­ku­ša­ti his­te­ri­zi­ra­ti. No­tor­ni pri­mjer re­la­ti­vi­zi­ra­nja pre­su­de Per­ko­vi­ću i Mus­ta­ču s vid­nim ele­men­ti­ma his­te­ri­zi­ra­nja jest iz­ja­va biv­šeg pred­sjed­ni­ka Ive Jo­si­po­vi­ća (ko­ji još nji­ho­vu kriv­nju stav­lja pod znak upit­ni­ka) da bi mo­glo do­ći do des­ta­bi­li­za­ci­je druš­tva “ako Per­ko­vić pro­pje­va”. Kao da bi nam is­ti­na o proš­los­ti ne­ka­ko mo­gla na­šte­ti­ti? Mo­gla bi na­šte­ti­ti na­šoj kons­tru­ira­noj sli­ci o na­ma sa­mi­ma, sva­ka­ko, ali to i ni­je ne­što što je vri­jed­no oču­va­nja. To je za­bo­rav pro­tiv ko­ga se tre­ba bo­ri­ti, a ne sje­ća­nje. Re­ak­ci­ja iz­ne­na­đe­nos­ti pre­su­dom biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la­no­vi­ća ta­ko­đer je zna­ko­vi­ta – on je ci­je­lu stvar od­mah pre­mjes­tio na ra­zi­nu po­li­ti­ke, op­tu­žu­ju­ći HDZ da su Per­ko­vić i Mus­tač bi­li nji­ho­vi os­ni­va­či. No, on­da se pos­tav­lja pi­ta­nje zbog če­ga ih je on šti­tio od iz­ru­če­nja nje­mač­kom su­du? To što je šti­tio sa­da osu­đe­ne ubo­ji­ce mo­glo bi ga sta­ja­ti po­li­tič­ke ka­ri­je­re ako ne bu­de dao od­go­vor na to pi­ta­nje. Od­go­vor da su oni ima­li zas­lu­ga u Do­mo­vin­skom ra­tu, pa čak ni po­zi­va­nje na Tuđ­ma­na, sva­ka­ko ne mo­že bi­ti za­do­vo­lja­va­ju­će. Je­di­ni pri­mje­ren od­go­vor u ovoj si­tu­aci­ji bi­lo bi za­la­ga­nje za otva­ra­nje ar­hi­va CK SKH, či­ji je SDP prav­ni sljed­nik, i ini­ci­ra­nje po­li­tič­kog pro­ce­sa ko­ji bi do­veo do do­no­še­nja za­ko­na o lus­tra­ci­ji. Sa­mo ta­ko bi svo­me iz­ne­na­đe­nju pre­su­dom mo­gao bar nak­nad­no da­ti pri­vid vje­ro­dos­toj­nos­ti. S dru­ge stra­ne, ne tre­ba pu­no oče­ki­va­ti ni od des­ni­ce. Te­ma lus­tra­ci­je ni­je te­ma iza ko­je bi mo­gao sta­ti An­drej Plen­ko­vić. To je te­ma ko­ju je ini­ci­rao To­mis­lav Ka­ra­mar­ko, ko­ja ga je na kra­ju po­li­tič­ki i sta­ja­la gla­ve, jer je bio ogla­šen za ne­ko­ga tko ti­me uno­si raz­dor i su­ko­be u hr­vat­sko druš­tvo. U stva­ri, tre­ba oče­ki­va­ti da će des­ni­ca sa­da odi­gra­ti ključ­nu ulo­gu u ubla­ža­va­nju po­s­lje­di­ca šo­ka i anes­te­zi­ra­nju hr­vat­skog druš­tva osu­đu­ju­ćom pre­su­dom Per­ko­vi­ću i Mus­ta­ču. Kri­la­ti­ca će opet bi­ti da se ne tre­ba ba­vi­ti proš­loš­ću, već se okre­nu­ti bu­duć­nos­ti. Bo­lja bu­duć­nost je kod nas iz­gle­da sa­mo funk­ci­ja za­bo­ra­va, ka­ko bi­smo lo­šoj proš­los­ti osi­gu­ra­li udob­nost neo­me­ta­no­ga tra­ja­nja.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.