Že­lio bih bi­ti no­vi mi­nis­tar obra­ne. Bra­ni­te­lji? Hva­la, ali to ni­kad vi­še

Đa­kić, De­čak i Glo­go­ški uda­ri­li su po vlas­ti­toj Vla­di s po­ru­kom da “sra­mot­no od­la­zi u po­vi­jest”, ali njih mo­že bi­ti sram, ka­že Ma­tić, jer su šu­tje­li dok se pro­da­vao Kon­čar i dok su vi­ri­li Ka­ra­mar­ku iz straž­nji­ce. Kad je pos­tao “po­koj­ni”, on­da udri po le­ši

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

SPre­dra­gom Ma­ti­ćem Fre­dom, biv­šim mi­nis­trom bra­ni­te­lja iz re­do­va SDP-a, raz­go­va­ra­mo o sr­bi­jan­skim op­tuž­ni­ca­ma ko­je su po­s­ljed­njih da­na uz­ne­mi­ri­le po­pu­la­ci­ju, per­cep­ci­ji bra­ni­te­lja u jav­nos­ti na­kon 555 da­na pro­s­vje­da is­pod pro­zo­ra mi­nis­tar­stva ko­je­mu je bio na če­lu te o pla­no­vi­ma za nje­go­vu po­li­tič­ku bu­duć­nost. Za po­če­tak, za­nim­lji­vo je doz­na­ti zbog če­ga je ove go­di­ne od­lu­čio za­obi­ći sre­diš­nju pros­la­vu Da­na po­bje­de i hr­vat­skih bra­ni­te­lja.

Ka­ko to da nis­te otiš­li u Knin?

Čim smo doš­li na vlast, fi­nan­ci­ra­li smo du­bi­ozu oko spo­me­ni­ka po­bje­de u Kni­nu s dva i pol mi­li­ju­na ku­na, na pros­la­vi je go­vo­ri­la gra­do­na­čel­ni­ca, uve­li smo go­vor bra­ni­te­lja, po­bolj­ša­li pro­to­kol, os­lu­ški­va­li že­lje bra­ni­te­lja i na kra­ju smo stvo­ri­li Fran­kens­te­ina: onaj cir­kus la­ni u re­ži­ji HDZ-a i Thom­p­so­nov kon­cert kao kre­šen­do. Ja u to­me vi­še ne že­lim su­dje­lo­va­ti. Tko me pr­vi vi­di u Kni­nu, ne­ka mi slo­bod­no pri­đe i do­bit će sto eura. Ne­ma šan­se. Dok su mno­gi go­vo­ri­li da Olu­ja ni­je sa­mo Knin ne­go i Ba­no­vi­na i Kor­dun, tvr­dio sam da taj grad ima još sa­mo že­ljez­nič­ku pos­ta­ju s dva vla­ka dnev­no i Olu­ju pa, ako im uz­me­mo Olu­ju, ne­će ima­ti ni­šta. Mno­gi su pi­ta­li za­što pros­la­va ne mo­že u Pe­tri­nju ili Gli­nu, a ja sam šti­tio Knin, i to je moj “is­toč­ni gri­jeh”. Is­to­dob­no, bra­ni­te­lji su me na­pa­li jer sam su­ge­ri­rao da ma­ji­ce ne bu­du cr­ne bo­je, su­ge- ri­rao da bu­du bi­je­le, da bi na kra­ju oni štam­pa­li ma­ji­ce “100 pos­to za Hr­vat­sku” u bi­je­loj bo­ji. Pos­ta­vi­li su mi ul­ti­ma­tum da u ma­nje od 24 sa­ta smis­lim vi­de­ozid za 45.000 ku­na, od­mah sam im ga ro­dio. Kao i grah. Voj­ska ne­ma nov­ca, po­li­ci­ja ne­ma nov­ca, tko će pla­ti­ti grah ne­go Mi­nis­tar­stvo bra­ni­te­lja. Kad je go­vo­rio Sa­na­der ili gos­po­đa Ko­sor, gra­do­na­čel­ni­ca ni­je smje­la pri­mi­ri­sa­ti mi­kro­fo­nu, ni bra­ni­te­lji­ma ni­su da­li go­vo­ri­ti od bo­jaz­ni da ne bi kri­ti­zi­ra­li vlast, a iako sam mo­gao odre­di­ti Ko­tro­ma­no­vi­ća ili se­be, mi­kro­fon sam pre­pus­tio nji­ma, da sa­mi odre­de tko će go­vo­ri­ti i ni­kad ni­sam cen­zu­ri­rao nji­ho­ve go­vo­re. I što sam do­bio na­kon sve­ga? Zvi­ždu­ke. Za­to smo ju­čer, SDP i ko­ali­cij­ski part­ne­ri, položili vijence u Za­gre­bu za sve po­gi­nu­le i stra­da­le. Ni­kad vi­še me­ne Knin vi­dje­ti ne­će, na ono der­ne­če­nje ne bih ni naj­go­reg ne­pri­ja­te­lja pos­lao.

Po­s­ljed­njih da­na jav­nost je zgro­že­na sr­bi­jan­skim op­tuž­ni­ca­ma na ko­ji­ma se na­la­ze ime­na vu­ko­var­skih bra­ni­te­lja. Jes­te li vi bi­li upoz­na­ti s tim op­tuž­ni­ca­ma?

Kao i sva­ki drugi gra­đa­nin, mo­žda ma­lo vi­še jer se ba­vim tom pro­ble­ma­ti­kom. Ja o to­me ne­mam saz­na­nja, osim iz me­di­ja i raz­go­vo­ra s bra­ni­te­lji­ma. Sad ka­žu da su sti­gle 2011., a bu­du­ći da sam Mi­nis­tar­stvo pre­uzeo kra­jem pro­sin­ca te go­di­ne i odra­dio toč­no šest rad­nih da­na, to pi­ta­nje tre­ba­lo bi pos­ta­vi­ti biv­šem mi­nis­tru To­mis­la­vu Ivi­ću. Taj po­pis ni­sam ni­ka­da vi­dio, a ti­je­kom če­ti­ri go­di­ne nit­ko ga ni­je ni­ti spo­mi­njao. Proš­le je­se­ni Bran­ko Bor­ko­vić že­lio je ići u Kra­gu­je­vac i ja sam ga upu­tio u Mi­nis­tar­stvo pra­vo­su­đa da pro­vje­ri i ta­da su mu rek­li da mu se od­la­zak pre­ko gra­ni­ce ne pre­po­ru­ču­je.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te naj­a­vu sr­bi­jan­skog tu­ži­te­lja da će se po­pis ši­ri­ti?

Što se ti­če vu­ko­var­skih bra­ni­te­lja i lo­go­ra­ša, taj po­pis tre­ba str­pa­ti u kon­tej­ner i za­pa­li­ti jer to je bez­vri­je­dan materijal. Op­će je poz­na­to da smo mi on­dje ubi­ja­ni i pre­mla­ći­va­ni, a is­ka­zi su da­ni pod pri­si­lom i bez od­vjet­ni­ka. Znam o če­mu go­vo­rim, te su op­tuž­ni­ce to­tal­no sme­će. U lo­go­ru su nas tje­ra­li da pot­pi­še­mo da smo ne­kog ubi­li, zak­la­li i ba­ci­li u Du­nav, a ne­ki su mi rek­li da su pot­pi­sa­li pra­zan pa­pir na ko­ji je kas­ni­je tko zna što na­ku­ca­no. Za­mis­li­te, i dok­to­ri­ca Bo­sa­nac je me­đu op­tu­že­ni­ma, to je de­gu­tant­no, ona ko­ja u bol­ni­ci ni­je ra­di­la raz­li­ke iz­me­đu bra­ni­te­lja i agre­so­ra. I bra­ća Jo­sić sa­vr­šen su pri­mjer glu­pe op­tuž­ni­ce. Na ža­lost, ni 25 go­di­na na­kon ra­ta Sr­bi­ja još ne vje­ru­je u pos­to­ja­nje lo­go­ra, ni pred­sjed­nik Bo­ris Ta­dić, ko­je­mu sam iz­nio svo­je osob­no is­kus­tvo, pa ni pre­mi­jer Vu­čić, ko­je­ga su ne­dav­no po­sje­ti­li vu­ko­var­ski prav­ni­ci.

Je li na­ša di­plo­ma­ci­ja tre­ba­la ja­če lo­bi­ra­ti da se Sr­bi­ji one­mo­gu­ći otva­ra­nje tog po­glav­lja za EU?

Ako net­ko mis­li da se po­glav­lje ne smi­je otvo­ri­ti da se ne bi su­di­lo rat­nim zlo­čin­ci­ma iz Hr­vat­ske, on­da je to ap­so­lut­no po­greš­no, kao što je po­greš­no da su svi bra­ni­te­lji s Tr­pinj­ske ces­te zlo­čin­ci. Valj­da smo i mi na­kon 25 go­di­na svjes­ni da se ku­će na­kon Olu­je ni­su za­pa­li­le od vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra, ne­go da ih je net­ko za­pa­lio. Ili će od­go­va­ra­ti svi ili nit­ko. I, da bi bi­lo pro­ce­su­irao 50 zlo­či­na­ca ko­ji še­ta­ju po Vu­ko­va­ru, mo­raš bi­ti spre­man pro­ce­su­ira­ti i pe­to­ri­cu iz na­ših re­do­va. Ne mo­že se­lek­tiv­no, sva­ka maj­ka jed­na­ko pla­če. Hr­vat­ska i Sr­bi­ja tre­ba­le bi raz­mi­je­ni­ti te do­ku­men­te i objek­tiv­no su­di­ti jer rat­ni zlo­čin ne zas­ta­ri­je­va i sve što se do­go­di­lo u Hr­vat­skoj, u če­mu su su­dje­lo­va­li hr­vat­ski dr­žav­lja­ni, tre­ba bi­ti pro­ce­su­ira­no na hr­vat­skim su­do­vi­ma. Sa­mo bez fi­ge u dže­pu, is­kre­no, i to je je­di­ni put. Ova­ko, Sr­bi­ja je pro­gla­si­la tu uni­ver­zal­nu nad­lež­nost jer Hr­vat­ska ne­ke na­še za­igra­ne deč­ke ni­je pro­ce­su­ira­la. Ali Mi­ro Ko­vač ni­je tre­bao do­ći i la­ga­ti bra­ni­te­lji­ma, ali HDZ ta­ko funk­ci­oni­ra.

Što se mo­že uči­ni­ti do za­tva­ra­nja po­glav­lja? Ka­ko bi li­je­va ko­ali­ci­ja pos­tu­pi­la?

Ako bi­smo do­bi­li is­kre­nu su­rad­nju iz Sr­bi­je i po­nu­di­li na­šu is­kre­nu su­rad­nju, to bi za go­di­nu da­na bi­lo ri­je­še­no. Na taj na­čin Sr­bi­ja vi­še ne bi­la nad­lež­na za nas.

Bis­te li vi su­tra preš­li gra­ni­cu?

Bio sam u Sr­bi­ji i služ­be­no i pri­vat­no i mo­gu ići još pet sto­ti­na pu­ta i nit­ko ne mo­že jam­či­ti da ne mo­gu bi­ti za­us­tav­ljen na gra­ni­ci, ali od svih su­do­va svi­je­ta ja naj­bo­lje znam što sam ra­dio u ra­tu i ne­mam ap­so­lut­no ni­kak­vih pro­ble­ma. Sva­ki bra­ni­telj uju­tro kad se bri­je i po­gle­da se u ogle­da­lo zna smi­je li pri­je­ći gra­ni­cu ili ne smi­je.

Je li Re­gis­tar bra­ni­te­lja po­mo­gao sr­bi­jan­skom tu­ži­telj­stvu?

Ni­je, a ima­mo i ma­te­ma­ti­ku pro­tiv ko­je ni HDZ ne mo­že ni­šta. Re­gis­tar je objav­ljen 2012., a op­tuž­ni­ce su sti­gle pri­je i u od­no­su na obja­vu Re­gis­tra ni­su se po­ve­ća­le ni za jed­nu je­di­nu. Nit­ko se ni­je ubio, nit­ko ni­je uhi­ćen na gra­ni­ci, nit­ko ni­je do­bio op­tuž­ni­cu kao što su pre­dvi­đa­li zlo­gu­ki pro­ro­ci. A njih ne za­ni­ma da za mog man­da­ta ni je­dan stan, ni je­dan stam­be­ni kre­dit, ni jed­na sti­pen­di­ja ni­su odo­bre­ni na mu­lja­nje, a to­me je po­mo­gao Re­gis­tar jer ja ne poz­na­jem sva­kog bra­ni­te­lja s po­pi­sa, ali za­to bi­lo ko­ji gra­đa­nin mo­že re­ći da net­ko ni­je zas­lu­žio stan. Dak­le, nit­ko zbog Re­gis­tra ni­je nas­tra­dao, osim po­ne­što laž­nja­ka i me­ni je žao da ih ni­je pu­no vi­še. Ali ima da­na.

Je li vas iz­ne­na­di­la mla­ka re­ak­ci­ja bra­ni­telj­skih udru­ga na kriz­nu si­tu­aci­ju s op­tuž­ni­ca­ma?

Ne, ni­je, ra­dim već 25 go­di­na s tom po­pu­la­ci­jom. To je ta is­ta eki­pa ko­ja je pro­izve­la pro­s­vjed, ko­ja stal­no ra­di pro­ble­me, osim kad je HDZ na vlas­ti, on­da su kuš, ne smi­ju ni­šta re­ći. I pri­je 10 go­di­na sam go­vo­rio da su ge­ne­ra­to­ri svih pro­ble­ma pred­sjed­ni­ci udru­ga, uz čas­ne iz­nim­ke, ali ve­ći­na je onih ko­ji is­i­sa­va­ju ovu dr­ža­vu. Op­tuž­ni­ce su, za­pra­vo, opet na­pu­ha­ni pro­blem ko­ji se ko­ris­ti za ne­ke po­li­tič­ke bo­do­ve, ali da je to mo­ra­la Ves­na Pu­sić objaš­nja­va­ti udru­ga­ma, to bi bi­lo zlo i na­opa­ko, ša­to­ra kao glji­va, blo­ka­da gra­ni­ca. Ako mi do­đe­mo na vlast, nas­ta­vit će se niz: split­ska ri­va, Be­štek, vu­ko­var­ske ko­lo­ne, Knin, ša­tor. Smis­lit će oni ne­što dru­go, od­nos­no, nji­ho­vi na­lo­go­dav­ci. Pro­s­vjed je za­vr­šio na­kon 555 da­na uz obraz­lo­že­nje: pri­mi­je­ti­li smo do­bru vo­lju. Stvar­no, ona dva glum­ca iz Glup i glup­lji ne bi pro­gu­ta­li tu fo­ru, a Mi­ro Ko­vač im je slo­žio pri­ču za dje­čji vr­tić. I dje­ca bi ga is­mi­ja­la, ali to je proš­lo. A da su to Ves­na i Fred objaš­nja­va­li, Za­greb bi go­rio.

Je li vas iz­ne­na­di­lo što su tih da­na HDZ- ovi bra­ni­te­lji Jo­sip Đa­kić i Đu­ro De­čak, s nji­ma i Đu­ro Glo­go­ški, uda­ri­li po vlas­ti­toj Vla­di s po­ru­kom da “Vla­da sra­mot­no od­la­zi u po­vi­jest”?

I to ih mo­že bi­ti sram, šu­tje­li su dok se Kon­čar pro­da­vao, šu­tje­li su dok se ni­je ni­šta ra­di­lo, šu­tje­li su dok su vi­ri­li iz straž­nji­ce Ka­ra­mar­ku, a kad je pos­tao “po­koj­ni”, on­da udri po le­ši­ni. Is­to

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.