Felj­ton

Me­la­nia Trump lje­to­va­la je na Pa­gu s ro­di­te­lji­ma i nji­ho­vim pri­ja­te­lji­ma iz Ko­mu­nis­tič­ke par­ti­je

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pi­še: SAN­DRA VELJ­KO­VIĆ

Fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma po­zi­ra na­ga snim­lje­ne su u New Yor­ku 1995., go­di­nu pri­je ne­go što je do­bi­la vi­zu, pa je na­pa­da­ju da je kr­ši­la imi­grant­ske pro­pi­se, na či­jem po­što­va­nju D. Trump in­zis­ti­ra

Usr­p­nju 2002., tri go­di­ne pri­je vjen­ča­nja s Me­la­ni­jom Kna­uss, Do­nald Trump, re­pu­bli­kan­ski kan­di­dat za Bi­je­lu ku­ću, pr­vi je i je­di­ni put bo­ra­vio u Slo­ve­ni­ji, i to pu­na tri sa­ta. Ni­je po­sje­tio Sev­ni­cu, rod­ni grad svo­je part­ne­ri­ce, već je tog po­ne­djelj­ka oko 20 sa­ti sle­tio Bo­ein­gom 727 u ljub­ljan­sku zrač­nu lu­ku s Me­la­ni­jom i svo­jom sa­vjet­ni­com Nor­mom Fo­er­de­rer. Če­ka­li su ih nje­zi­ni ro­di­te­lji, Ama­li­ja i Vik­tor Knavs, ka­ko je gla­si­lo i Me­la­ni­ji­no pre­zi­me pri­je ne­go što ga je pro­mi­je­ni­la u Kna­uss. Druš­tvo se ukr­ca­lo u dva cr­na Mer­ce­de­sa i upu­ti­lo na Bled u Grand ho­tel To­pli­ce. Do­bi­li su naj­bolji stol s po­gle­dom na je­ze­ro, s jed­ne su stra­ne sje­di­li Do­nald Trump i Me­la­nia Kna­uss, s dru­ge Ama­li­ja i Vik­tor Knavs. Pri­zor je pod­sje­ćao na re­ality show “Pri­prav­nik” i na sce­ne kad bi Trump po­sjeo kan­di­da­te s dru­ge stra­ne sto­la i ot­pu­štao one ko­ji ni­su za­do­vo­lji­li. Ni­je se pio al­ko­hol, je­li su odre­ske u uma­ku od lu­ka, pr­že­ni krum­pir i po­tom bo­rov­ni­ce. Trump je od­bio ka­vu. Na iz­la­sku je pi­tao bu­du­ćeg pun­ca je li taj ho­tel na pro­da­ju.

‘Bio sam u Slo­ve­ni­ji 13 mi­nu­ta’

Na aero­dro­mu su bi­li pri­je po­no­ći. Tri go­di­ne pos­li­je, kod Lar­ryja Kin­ga, Trump je na pi­ta­nje je li ika­da bio u Slo­ve­ni­ji od­go­vo­rio: “Jed­nom, na 13 mi­nu­ta. Bok, ma­ma, bok, ta­ta. I to je bi­lo to”. Bio je to i je­dan od po­s­ljed­njih po­sje­ta Me­la­ni­je svo­joj do­mo­vi- ni gdje je ro­đe­na 1970., a ko­ja je sa­da, u je­ku utr­ke za ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka, te­ma u kam­pa­nji. Sum­nje su iz­a­zva­le fo­to­gra­fi­je objav­lje­ne u New York Pos­tu na ko­ji­ma Me­la­nia K., ka­ko se pot­pi­sa­la, po­zi­ra na­ga. I dok sa­dr­žaj fo­to­gra­fi­ja ni­je os­ta­vio tra­ga na pu­ri­tan­sku Ameriku, ali ni na Me­la­ni­ju ko­ja je sle­gla ra­me­ni­ma i iz­go­vo­ri­la man­tru ko­ju me­ha­nič­ki po­nav­lja u sva­kom in­ter­v­juu 20 go­di­na o to­me da je bi­la vr­lo us­pješ­na ma­ne­ken­ka, da­tum fo­to­gra­fi­ja iz­a­zvao je bu­ru. Služ­be­na bi­ogra­fi­ja Me­la­ni­je go­vo­ri o to­me da je u SAD doš­la uz va­lja­nu vi­zu 1996. te da je, kao uzor­na imi­gran­ti­ca – što je još jed­na stal­na fra­za – sva­kih ne­ko­li­ko mje­se­ci od­la­zi­la u Slo­ve­ni­ju ka­ko bi je pro­du­ži­la. Fo­to­gra­fi­je su snim­lje­ne u New Yor­ku 1995., bi­la je pr­va pri­mjed­ba. Dru­ga se od­no­si­la na tip vi­ze ko­ju je po­sje­do­va­la – ako ju je pro­du­ži­va­la sva­kih ne­ko­li­ko mje­se­ci, on­da s tak­vom vi­zom ni­je ima­la pra­vo na rad. Je li Me­la­nia Kna­uss kr­ši­la imi­grant­ske pro­pi­se na ko­ji­ma in­zis­ti­ra nje­zin su­prug, što je jed­na od glav­nih te­ma nje­go­ve kam­pa­nje? Kao i Do­nald, i Me­la­ni­ja je pu­na kon­tra­dik­ci­ja. Trum­po­vo uvje­re­nje u ame­rič­ku po­seb­nost pa­ra­lel­no je s uvje­re­njem ka­ko je i on po­se­ban. Pra­vi­la, pa čak i kad ih on sam do­no­si, jed­nos­tav­no se ne od­no­se na nje­ga.

nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci >>

– Či­ni mi se da ima dos­ta slo­ven­skih oso­bi­na. Po­vu­če­na je i ne go­vo­ri pu­no – ka­že nam Bo­jan Po­žar, no­vi­nar i autor ne­auto­ri­zi­ra­ne bi­ogra­fi­je Me­la­ni­je Trump. Uz Po­ža­ra, ko­autor dva­ju po­glav­lja je Igor Omer­za. Knji­ga je po­čet­kom go­di­ne objav­lje­na na en­gle­skom, a po­tom na slo­ven­skom, a sa­da iz­la­zi i dru­go, do­pu­nje­no iz­da­nje. No vr­lo je te­ško ut­vr­di­ti ko­ji je Me­la­ni­jin od­nos sa Slo­ve­ni­jom. Ni­je ima­la ni­šta pro­tiv kad su je me­di­ji pred­stav­lja­li Aus­tri­jan­kom. A on­da, nje­zin i Do­nal­dov 10-go­diš­nji sin Bar­ron ima i slo­ven­sko dr­žav­ljans­tvo. – Sve je to u ta­daš­njem slo­ven­skom kon­zu­la­tu u New Yor­ku sre­di­la nje­zi­na ses­tra Ines. Me­la­ni­ja je doš­la ka­ko bi im za­hva­li­la – go­vo­ri Po­žar.

Što je mu­ška­rac bez ves­pe

Bar­ron ni­ka­da ni­je bio u Slo­ve­ni­ji. Ni­ka­da ni­je ta­ko bio ni u Sev­ni­ci, a ni u Ra­ku, mjes­taš­cu od 350 sta­nov­ni­ka odak­le se vi­di Me­dved­ni­ca, poz­na­tom po lu­ku, ot­ku­da mu je ba­ka i gdje je nje­gov pra­djed ra­zvio no­vu sor­tu kri­ža­njem egi­pat­skog i do­ma­ćeg lu­ka. No Bar­ron iz­vr­s­no go­vo­ri slo­ven­ski, prem­da Do­nald in­zis­ti­ra u jav­nos­ti “da se u SAD-u go­vo­ri en­gle­ski”. Što­vi­še, kad je obi­telj gos­to­va­la kod Lar­ryja Kin­ga 2010., vo­di­telj je os­tao za­be­zek­nut kad je dje­čak pro­go­vo­rio – nje­gov je en­gle­ski imao sna­žan slo­ven­ski na­gla­sak, po­put en­gle­skog nje­go­ve ma­me. – S ma­mom ko­mu­ni­ci­ra na slo­ven­skom, ali i s ba­kom i dje­dom ko­ji pro­vo­de pu­no vre­me­na u Ame­ri­ci. A oni ne go­vo­re en­gle­ski – ka­za­la nam je Me­la­ni­ji­na pri­ja­te­lji­ca iz Sev­ni­ce Mir­ja­na Je­lan­čič. No Po­žar ka­že da nje­go­vi su­go­vor­ni­ci ima­ju druk­či­ju pri­ču: – Kad se naš­la s biv­šim deč­kom u New Yor­ku 2000. raz­go­va­ra­li su na en­gle­skom. Na jed­nom pri­je­mu sreo ju je Ja­nez Škra­bec, di­rek­tor kom­pa­ni­je Ri­ko. Obra­tio joj se na slo­ven­skom, no pre­ki­nu­la ga je ri­je­či­ma: En­glish, ple­ase. Lju­bav­ni ži­vot Me­la­ni­je Knavs ni­je bio ta­ko uz­bud­ljiv ka­kav je pri­mje­ri­ce bio Car­le Sar­kozy, još jed­ne ma­ne­ken­ke ko­ja je uš­la u pred­sjed­nič­ke dvo­re. Za­ču­do, bio je uz­bud­lji­vi­ji u Slo­ve­ni­ji ne­go u SAD-u. – Pr­vi joj je deč­ko bio Pe­ter Bu­toln, ne­ka­daš­nji no­vi­nar i glas­no­go­vor­nik u ka­bi­ne­tu vla­de. Oti­šao je u voj­sku, a kad se vra­tio, vi­še ni­je že­lje­la bi­ti s njim. No on je po­tom bio s nje­zi­nom ses­trom. Ni­je iz­la­zi­la s “obič­nim” deč­ki­ma, bi­li su to mla­di, tran­zi­cij­ski biz­ni­sme­ni. I svi su ima­li ves­pe – do­da­je Po­žar. U New Yor­ku je re­la­tiv­no ri­jet­ko iš­la na spo­je­ve, do­da­je. – Fo­to­graf s ko­jim je bi­la bli­ska ka­zao nam je da ni­je pu­no iz­la­zi­la, ali kad jest, da je to bi­lo s bo­ga­ti­ma. Či­ni se kao da je ima­la ne­ku svo­ju agen­du. I da, mis­lim da je ja­ko am­bi­ci­oz­na – ka­že autor knji­ge. Funk­ci­ja ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka do­no­si fi­zič­ku iz­o­la­ci­ju, sto­ga je ulo­ga pred­sjed­ni­ko­ve su­pru­ge ključ­na. Ako mo­že za­oku­pi­ti su­pru­go­vu po­zor­nost i re­ći mu kad se po­na­ša kao idi­ot, jer mu svi os­ta­li pov­la­đu­ju, či­ni us­lu­gu i na­ma. No sla­ba i pa­siv­na pr­va da­ma ne bi na­šte­ti­la sa­mo su­pru­gu ne­go i na­ro­du. Ta­ko pi­še Ka­ti Mar­ton u knji­zi Pred­sjed­nič­ki bra­ko­vi ko­ji su obli­ko­va­li na­šu po­vi­jest. Me­la­nia Trump, ka­že, bi­la bi naj­lo­ši­je pri­prem­lje­na i naj­ma­nje is­kus­na pr­va da­ma u ame­rič­koj po­vi­jes­ti. Bo­jim se da će ona bi­ti sa­mo mo­del, pu­ka vje­ša­li­ca za odje­ću. Ocje­nu Ka­ti Mar­ton di­je­li ne­ma­li broj Ame­ri­ka­na­ca i po­ma­lo je ne­pra­ve­dan pre­ma Me­la­ni­ji. Vje­ro­jat­no je taj ne­ga­ti­van do­jam amal­gam vi­še fak­to­ra: Trum­po­vu neo­mi­lje­nost pro­ji­ci­ra­ju i na su­pru­gu. Po­tom, sa­ma Me­la­nia pre­uze­la je ne­ke od nje­go­vih oso­bi­na, do­jam iz­dig­nu­tos­ti iz­nad dru­gih, kao i nje­go­vo ški­lje­nje, ali i pu­će­nje us­ni­ca.

Ži­vot u sti­lu Lu­ja XVI.

No či­nje­ni­ca jest da je ne poz­na­ju. Ona je go­di­na­ma ži­vje­la u sta­nu na tri eta­že Trum­po­va tor­nja u New Yor­ku na 2800 če­tvor­nih me­ta­ra, ure­đe­ne u zla­tu i mra­mo­ru u sti­lu Lu­ja XVI. Di­zaj­ni­ra­la je na­kit, što je lju­bav iz dje­tinj­stva kad se ba­vi­la ru­ko­tvo­ri­na­ma i štri­ka­njem, a po­tom i po­ha­đa­la ško­lu za di­zajn, no ve­ći­nu vre­me­na ba­vi­la se si­nom, zbog če­ga je, ka­že, i bi­la od­sut­na iz kam­pa­nje gdje ju je za- mi­je­ni­la Trum­po­va kći Ivan­ka. Ma­lo go­vo­ri, a kad da­je in­ter­v­jue po­nav­lja is­te fra­ze. “Ne­ovis­na sam, ne že­lim mi­je­nja­ti su­pru­ga, on je odras­tao čo­vjek, ima­la sam us­pješ­nu ka­ri­je­ru i za­ra­di­la mno­go nov­ca”, re­če­ni­ce su ko­je po­nav­lja od 2000. No sa­da do­da­je da zna re­ći su­pru­gu ka­da se ne sla­že s njim, kao što je, pri­mje­ri­ce, bio iz­bor ri­je­či u od­no­su na že­ne. No oni ko­ji je poz­na­ju ka­žu da je vr­lo ugod­na, lju­baz­na i bla­ga že­na. Do­nald i Me­la­nia upoz­na­li su se 1998. u klu­bu Kit Kat, gla­si služ­be­na pri­ča u ko­ju Po­žar ne vje­ru­je. Sma­tra da je nji­ho­va ve­za po­če­la ba­rem dvi­je go­di­ne ra­ni­je. – U ruj­nu 1999. de­se­tak no­vi­na­ra do­bi­lo je poziv jed­ne agen­ci­je s po­nu­dom da ih odve­du u Pa­riz gdje će pro­ves­ti dan s Me­la­ni­jom Knavs. Svi tro­ško­vi pla­će­ni. Nit­ko u Slo­ve­ni­ji ni­je znao tko je ona. Otiš­li su, pro­ve­li su ih kroz grad, ona je go­vo­ri­la da usko­ro sni­ma film s Mic­keyem Ro­ur­ke­om, ko­ji ni­kad ni­je sni­mi­la. Tri tjed­na kas­ni­je sti­že vi­jest da je upoz­na­la Trum­pa. Ma­lo pre­vi­še ko­in­ci­den­ci­ja. Mis­lim da se zna­ju od ra­ni­je i da joj je po­mo­gao u ka­ri­je­ri. Ka­ko ni­ka­da ni­je sni­mi­la film, ni­je ni za­vr­ši­la fa­kul­tet, ka­ko na­vo­di u služ­be­noj bi­ogra­fi­ji, ka­že autor knji­ge. No ne­ma sa­mo Me­la­ni­ja taj­ne – imao ih je i nje­zin otac. – Me­la­ni­ja ima po­lu­bra­ta ro­đe­nog 1965. Ni Me­la­ni­ji­na maj­ka ni­je du­go zna­la za to di­je­te, ni­je ni zna­la da je ne­ko­li­ko pu­ta od­la­zio na sud zbog očins­tva. Otac je imao lju­bav­ni­ce, a jed­na od njih je is­pri­ča­la ka­ko ju je na­go­vo­rio na po­ba­čaj. No, Me­la­ni­ji i nje­zi­noj dvi­je go­di­ne sta­ri­joj ses­tri, za ko­ju obi­telj ka­že da ima psi­hič­kih pro­ble­ma, ne­ki oblik shi­zo­fre­ni­je, i ko­ju je Trump za­pos­lio kod se­be kao di­zaj­ne­ri­cu in­te­ri­je­ra, to ni­su rek­li sve do­ne­dav­no – ka­že Po­žar. Me­la­ni­ja je o to­me pro­go­vo­ri­la i jav­no, na­kon što se is­po­vi­jest po­lu­bra­ta naš­la u me­di­ji­ma. – Moj je otac pri­vat­na osoba – ka­za­la je i pre­ki­nu­la tu te­mu. No otac je u jed­nom tre­nu Trum­po­ve kam­pa­nje bio uteg kad je objav­lje­no da je bio član Ko­mu­nis­tič­ke par­ti­je. – Os­tao je do sa­mog kra­ja. Pri­vat­no se obi­telj Knavs dru­ži­la s obitelji po­koj­nog Ma­tja­ža Ha­na, jed­nog iz te sta­re par­tij­ske gar­de. Za­jed­no su lje­to­va­li na Pa­gu. Po­tom, kad je Bo­rut Pa­hor že­lio na­ba­vi­ti sta­ri Mer­cedes, oti­šao je do Me­la­ni­ji­na oca. Os­ta­la je ta ve­za s po­li­ti­kom i so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ma – go­vo­ri Po­žar.

Su­prug je pres­li­ka oca

Me­la­ni­jin otac je u do­ba An­te Mar­ko­vi­ća otvo­rio u Ljub­lja­ni du­ćan s auto­mo­bi­li­ma. Obi­telj je os­ta­la u Sev­ni­ci, a on bi ku­ći od­la­zio vi­ken­di­ma. Tad su se i pre­se­li­li iz sta­na u ti­pič­no so­ci­ja­lis­tič­kom rad­nič­kom Na­se­lju he­ro­ja Ma­re­ka u li­je­pu ku­ću u no­vom di­je­lu tog in­dus­trij­skog gra­da uz Sa­vu. – Oče­va fir­ma ra­di­la je do 2006., s ti­me da je zad­nje dvi­je go­di­ne kao vlas­ni­ca upi­sa­na Me­la­ni­ja. U to vri­je­me je ži­vje­la u SAD-u i zva­la se Me­la­nia Trump, a u Slo­ve­ni­ji je bi­la vlas­ni­ca pod ime­nom Me­la­ni­ja Knavs – do­da­je Po­žar. Me­la­ni­jin otac, sla­žu se i nje­zi­ne pri­ja­te­lji­ce iz dje­tinj­stva, pres­li­ka je nje­zi­na su­pru­ga. Ne sa­mo po po­sve­će­nos­ti pos­lu, već i fi­zič­ki. Ipak, Trump je ma­lo snaž­ni­je gra­đe. Pos­lao je pun­cu dva sa­koa, ka­že Po­žar, a on ih je od­nio u Ptuj, kro­ja­či­ci ko­ja je ra­di­la za Me­la­ni­ju, da ih su­zi. Vr­lo sim­bo­lič­ki – Do­nald je pre­di­men­zi­oni­ra­na i go­to­vo ka­ri­ka­tu­ral­na ver­zi­ja obič­nog čo­vje­ka.

Me­la­nia je tek ne­dav­no doz­na­la da ima po­lu­bra­ta po ocu ro­đe­nog pet go­di­na pri­je nje

Pr­va da­ma Osvo­ji li Do­nald Trump iz­bo­re, Me­la­nia će bi­ti tek dru­ga su­pru­ga pred­sjed­ni­ka u po­vi­jes­ti ro­đe­na iz­van SAD-a

Bi­ogra­fi­ja u do­pu­nje­nom obli­ku Autor je no­vi­nar Bo­jan Po­žar, dok je ko­autor dva­ju po­glav­lja Igor Omer­za

Sa­mos­tal­na i ja­ka Za svoj od­nos s Trum­pom ka­že da je rav­no­pra­van, da ima svo­je ja i da se ne li­bi upu­ti­ti kri­ti­ku

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.