KA­KO JE GLAUK, LOVEĆI RIBU, POS­TAO BESMRTNO BIĆE

Sva mor­ska bi­ća mo­gu pos­ta­ti be­s­mrt­na pod uvje­tom da ih do­tak­ne vlat ča­rob­nog div­ljeg ko­ro­ma­ča. Haj­de, sko­či u mo­re, rek­la mu je ri­ba

Vecernji list - Hrvatska - - Gastrokutak -

Pri­je ne­go li je Ze­us svo­ga bra­ta Po­sej­do­na pos­ta­vio za vla­da­ra svih mo­ra i vo­da, mo­rem je vla­dao sta­ri Oce­an, pr­vi gos­po­dar pu­či­ne. Na nje­go­vim su oba­la­ma sta­no­va­li lju­di i hra­ni­li se da­ro­vi­ma iz pod­mor­ja, štu­ju­ći svo­ga Oce­ana ko­ji ih je hra­nio, ču­vao i šti­tio kad bi kre­nu­li bro­di­ći­ma u ri­bo­lov, ali i kaž­nja­vao iz­ne­nad­nim mor­skim olu­ja­ma, pli­ma­ma i go­le­mim va­lo­vi­ma. Ma ko­li­ko svi nje­go­vi ljud­ski po­da­ni­ci bi­li ri­ba­ri, ni­je bi­lo bo­lje­ga od Gla­uka, naj­vje­šti­jeg od svih. A pri­ča o Gla­uko­voj vje­šti­ni i be­s­mrt­nos­ti do­is­ta je pra­va ri­bar­ska pri­ča. Do­go­di­lo se, na­ime, da je jed­nog da­na ka­da mu Oce­an ni­je do­pu­štao da bar­či­com is­plo­vi na mo­re, bu­du­ći da je na­va­ljao po pu­či­ni ve­li­ke va­lo­ve kao pje­nu­ša­ve konj­ske gri­ve, Glauk lo­vio udi­com u ne­koj skro­vi­toj uva­li. Is­pred nje­ga se pros­ti­ra­la bla­go na­mre­ška­na po­vr­ši­na, a iza nje­ga gaj po­rub­ljen mi­ris­nom tra­ti­nom. I dok je na otvo­re­nom bjes­ni­lo mo­re, u za­vje­tri­ni za­lje­va bi­lo je mir­no. I udi­ca je vi­sje­la iz Gla­uko­vih pr­sti­ju sa­svim be­ži­vot­no ovje­še­na. No, odjed­nom is­pod po­vr­ši­ne po ri­bar­skom kon­cu zas­tru­ji tr­zaj, pa naj­bolji od ri­ba­ra po­teg­ne udi­cu i zak­va­či ve­li­ku ribu ko­ju je po­te­zao pre­ma oba­li, dok se ona okre­ta­la oko se­be sve do pli­ća­ka po­ka­zu­ju­ći svo­ju tam­no­sre­br­nu stra­nu, a on­da blje­ska­ju­ći bje­li­nom svog tr­bu­ha. Iz­vu­če Glauk vje­što ribu na oba­lu i kao da se ni­je odi­gra­lo ni­šta važ­no ba­ci je iza svo­jih le­đa na tra­ti­nu. Lo­vio je on ta­ko sve do su­mra­ka, a kad se htio upu­ti­ti svo­me do­mu, vi­dje da je ri­ba ko­ju je ulo­vio pr­vu još ži­va. Uto ga, pres­trav­lje­nog, ri­ba za­zo­ve nje­go­vim ime­nom: – Hej, Gla­uče, ču­diš se što sam još ži­va? Ali to ni­je ni­ma­lo čud­no, jer sva mor­ska bi­ća kad ih iz­vu­ku na kop­no mo­gu pos­ta­ti be­s­mrt­na, ali sa­mo pod uvje­tom da ih do­tak­ne vlat ča­rob­nog div­ljeg ko­ro­ma­ča. Ta­ko naš otac Oce­an na­gra­đu­je svo­ju dje­cu. Pa ako ti, ko­ji si oku­sio svu ra­dost ze­malj­skog ži­vo­ta, že­liš pos­ta­ti nje­gov sin, sko­či u mo­re i ta­mo os­ta­ni za­uvi­jek! Kad se pri­brao od iz­ne­na­đe­nja, Gla­uka obuz­me ne­ka čud­na žud­nja i uz­me bla­go ribu sa tla i ba­ci je na­trag u mo­re, a on­da, on ne­pli­vač, i sam sko­či i uto­pi se u du­bi­na­ma. No tog tre­na do­go­di se ču­do. Iz du­bi­na us­ta­ne go­le­mi bog Oce­an, da­ru­je Gla­uku be­s­mrt­nost i pro­gla­si ga svo­jim po­boč­ni­kom ko­jeg je pri to­me još ob­da­rio pro­roč­kim mo­ći­ma. Ta­ko je Glauk, naj­vje­šti­ji me­đu ri­ba­ri­ma, pos­tao be­s­mr­tan. Nje­go­va je no­va za­da­ća bi­la da šti­ti ri­ba­re i pr­ve mo­re­plov­ce, ali i da či­ni ve­li­ka dje­la. Sa­vje­to­vao je ta­ko Ja­zo­na da os­lo­bo­di He­rak­la nje­go­va za­vje­ta, te da će Ar­go­na­ute pra­ti­ti sve dok ne ot­mu Zlat­no ru­no, bez ob­zi­ra na to što još ni­je iz­vr­šio sve svo­je za­da­će. Kas­ni­je je Glauk po­mo­gao i sa­mom He­rak­lu ta­ko što je Oce­ana na­go­vo­rio da u sun­ča­nog Ti­ta­na He­li­osa iz­mo­li nje­gov zlat­ni pe­har u ko­je­mu je ju­nak on­da ot­plo­vio na kraj­nji za­pad i ta­mo se su­ko­bio sa straš­nim di­vom Ge­ri­onom. Ve­li­ka je do­bro­čins­tva po­či­nio be­s­mrt­ni Glauk, i to sve za­hva­lju­ju­ći sa­vje­tu one oživ­lje­ne ribe ko­ja ga je pra­ti­la u svim nje­go­vim pus­to­lo­vi­na­ma, čak i ka­da je mo­rem zav­la­dao Olimp­lja­nin Po­sej­don, a Glauk i Oce­an pos­ta­li sa­mo sta­ri za­bo­rav­lje­ni bo­go­vi.

Gla­uko­va je no­va za­da­ća bi­la da šti­ti ri­ba­re i pr­ve po­mor­ce, ali i da či­ni ve­li­ka dje­la. I či­nio ih je, sve za­hva­lju­ju­ći sa­vje­tu ribe ko­ja ga je kas­ni­je pra­ti­la u svim nje­go­vim pus­to­lo­vi­na­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.