Ka­ko je Opa­ti­ja sjaj­na i baj­na pos­ta­la apa­tič­na „Opa­ti­ja baj baj“

Vecernji list - Hrvatska - - Kritika -

Mo­žda ho­te­li svo­je gos­te „iz­u­ju“za oz­bilj­ne ci­je­ne no­će­nja, pa ovi na­kon što su sku­ca­li lo­vu za GO vi­še ne­ma­ju vo­lju ni­za­što. Što je naj­go­re, či­ni se da je ne­za­in­te­re­si­ra­nost to­li­ka da lju­di ne bi nig­dje iz­aš­li ni­ti da je ba­da­va Opa­ti­ja baj­na, Opa­ti­ja sjaj­na, ne­ka­daš­nja je man­tra ko­ju svi vo­li­mo po­nav­lja­ti, no, ako že­li­te doz­na­ti što je os­ta­lo od tak­ve Opa­ti­je, naj­bo­lje vam je do­ći par da­na na li­ce mjes­ta i pro­vje­ri­ti uži­vo. Tu je na­rav­no i na­da da će­te na­ići na duh Ive Ro­bi­ća ko­ji je pos­tao si­no­nim za Opa­ti­ju iz naj­bo­ljih da­na, ali u što se pre­tvo­rio taj duh i ima li ga uop­će još, ta­ko­đer je pre­po­ruč­lji­vo pro­vje­ri­ti iz­rav­no.

Pus­te uli­ce, nig­dje ni­ko­ga

A on­da se uvje­ri­te da je pu­no to­ga otiš­lo k vra­gu; ne sa­mo da ne­ma du­ha Ive Ro­bi­ća ne­go na te­ra­si ho­te­la Kvar­ner, gdje ne­ki duo sa žen­skom pje­va­či­com na­ve­čer pro­fe­si­onal­no po­ku­ša­vao re­pli­ci­ra­ti duh te i tak­ve ar­ha­ič­ne i fi­ne Opa­ti­je, me­đu pe­de­se­tak sto­lo­va sje­di sa­mo de­se­tak, ako i to­li­ko, po­sje­ti­te­lja. Kre­ne­te li oko 23 sa­ta pre­ma svom ho­te­lu, vi­djet će­te dos­lov­no pus­te uli­ce, nig­dje ni­ko­ga. Mo­žda to i ni­je lo­še jer jam­či mi­ran i tih san gos­ti­ma Opa­ti­je, ako je tak­va bi­la na­mje­ra gra­da, grad­skog vod­stva, lo­kal­ne tu­ris­tič­ke za­jed­ni­ce ili već ko­ga. Ali, baš mi se ne či­ni da je ta­ko. Ako već ne us­pi­je­va re­vi­ta­li­za­ci­ja du­ha Ive Ro­bi­ća, mo­žda je u pi­ta- nju re­do­vi­ta po­ja­va da ne­što mo­der­no ot­me pros­tor sta­rin­sko­me? Pa mo­žda klin­ci uži­va­ju u ra­ve par­tyji­ma uz teh­no-glaz­bu? Ia­ko bi i to bi­la ne­ka pro­gre­si­ja, ni­ti ta op­ci­ja ne va­ži za Opa­ti­ju, jer na ne­ko­li­ko mjes­ta, po­put te­ra­se Li­da no­ću, gdje se pu­šta elek­tro­nič­ka glaz­ba, vla­da sta­bil­ni ma­njak po­sje­ti­te­lja, a teh­no par­ty pri­je dje­lu­je kao si­lent par­ty sa sje­na­ma ma­lo­broj­nih po­sje­ti­te­lja. Da­pa­če, kad je u sklo­pu So­lo Po­si­ti­vo Film Fes­ti­va­la svoj pro­gram imao Da­ni­el Mil­ler, bri­tan­ski pro­du­cent i vlas­nik di­sko­graf­ske ku­će Mu­te, ključ­ni su­rad­nik De­pec­he Mo­dea, iko­na elek­tro­nič­ke glaz­be, na po­lo­ža­ju Ljet­ne po­zor­ni­ce na­la­zi­lo se to­li­ko ma­lo pu­bli­ke da i za Da­ni­ela Mil­le­ra, vje­ro­jat­no naj­sjaj­ni­ju ino­zem­nu svjet­sku zvi­jez­du i naj­ve­će ime ko­je je ovog lje­ta po­sje­ti­lo Opa­ti­ju, po­mis­li­li da je ne­ki ne­bi­tan fra­jer. Ni to ni­je iz apa­ti­je iz­vuk­lo Opa­ti­ju i nje­nu kli­jen­te­lu ko­ja, či­ni se, vo­li zu­ri­ti u li­je­pe fa­sa­de, ali mi se is­to ta­ko či­ni da ni po da­nu ne ula­zi u tr­go­vi­ne is­pod tih fa­sa­da, i da je, osim ku­pa­nja i ho­tel­skog do­ruč­ka, ne za­ni­ma ni­šta dru­go. Bi­lo bi za­nim­lji­vo zna­ti sta­tis­ti­ku, broj­ku ko­li­ko je po­sje­ti­te­lja bi­lo ovog lje­ta, a ko­li­ki su pri­hod os­ta­vi­li iz­van ho­tel­ske po­troš­nje? Pro­blem je oči­to dub­lji, jer od­sus­tvo bi­lo ko­jeg dru­gog pro­gra­ma iz­ba­cu­je iz igre te­zu da su „lju­di neg­dje drug­dje“. Na­ime, u Opa­ti­ji se no­ću ne do­ga­đa baš ni­šta, pa je oči­to da su tu­ris­ti po svo­jim so­ba­ma umjes­to da ne­što po­tro­še na kul­tur­nu po­nu­du. Lju­di je no­ću to­li­ko ma­lo po gra­du da je upra­vo sra­mot­no za ovak­vu iko­nu tu­riz­ma, grad od ko­jeg se či­ni da su os­ta­le sa­mo li­je­pe fa­sa­de ku­ća, ho­te­la i vi­la, bez sadržaja unu­tra. Na­ve­čer vam se či­ni kao da je sve to sa­mo ku­li­sa u ko­ju net­ko tre­ba pus­ti­ti – ži­vot. Ali ka­kav, kad vi­di­mo da ni­ti ovo što se u Opa­ti­ji nu­di od kul­tu­re i za­ba­ve ni­je do­volj­no da za­in­te­re­si­ra oči­to ne­za­in­te­re­si­ra­ne po­sje­ti­oce. Jer, ako ne­ma lju­di ni na re­tro­te­ra­si ho­te­la Kvar­ner, ni na teh­no-te­ra­si, ni na film­skom fes­ti­va­lu, oči­to je da ne­što ne šti­ma. Lju­di ima je­di­no pred lo­kal­nim ke­ba­bom, ko­ji spa­ša­va glad­ne tu­ris­te do 2 sa­ta uju­tro.

Ovo je zov upo­moć

Naš glaz­be­nik Dra­žen Ša­je­ta Tu­ri­na, ko­jeg sam opet sreo u Opa­ti­ji, i ko­ji jest iz Opa­ti­je, sje­ća se bo­ljih vre­me­na kad je u Opa­ti­ji vla­da­la lud­ni­ca, a ci­je­la Ri­je­ka do­la­zi­la ta­mo na­ve­čer. O, to je dav­na pri­ča, na­kon če­ga je Ri­je­ča­ne iz la­ko­me Opa­ti­je otje­ra­la bez­o­braz­no viso­ka ci­je­na par­ki­ra­nja auto­mo­bi­la i po­li­ci­ja ko­ja je no­ću na iz­la­zu pre­ma Ri­je­ci rev­no za­us­tav­lja­la auto­mo­bi­le i na­pla­ći­va­la kaz­ne svi­ma ko­ji su ne­što po­pi­li, a zna­mo da se na­ve­čer i pi­je. Zna­mo li da go­vo­ri­mo o Opa­ti­ji – prem­da bi slič­no bi­lo za bi­lo ko­ji dru­gi grad – pi­ta­nje je ko­li­ko je tu pri­li­ke pro­pu­šte­no da za­ra­di lo­kal­na eko­no­mi­ja, da se pro­da­ju pi­ća i ića sa šan­ko­va na Ljet­noj po­zor­ni­ci, da „nes­ta­nu“sku­pe tor­bi­ce i zlat­ni­na po tr­go­vi­na­ma te da ma­la pri­vre­da, a ne sa­mo ve­li­ki ho­tel­ski lan­ci, za­ra­de ne­što od tih tu­ris­ta. Bru­tal­na sli­ka praz­ne noć­ne Opa­ti­je do­is­ta je zov upo­moć. Na­rav­no, ni drug­dje si­tu­aci­ja ni­je sjaj­na, ali Opa­ti­ja oči­to već du­go ni­je baj­na. Zna­mo da je i u Za­gre­bu od mi­li­jun sta­nov­ni­ka te­ško pro­da­ti ulaz­ni­ce za kon­cer­te i pri­vu­ći pu­bli­ku. No, lje­to je ipak do­ba kad gos­te ne­ki vrag valj­da i za­ni­ma, mo­žda za­ba­va? Sto­ga je u Opa­ti­ji naj­bo­lja za­ba­va pli­va­ti i iz mor­ske vi­zu­re pro­ma­tra­ti atrak­tiv­nu obal­nu ar­hi­tek­tu­ru i li­je­pe ho­te­le, ho­te­le ko­ji svo­je gos­te valj­da „iz­u­ju“do te mje­re da ovi na­kon što su je­dva sku­ca­li lo­vu za GO vi­še ne­ma­ju vo­lju za ni­šta. Ali, što je naj­go­re, či­ni mi se da je ne­za­in­te­re­si­ra­nost to­li­ka da lju­di ne bi nig­dje iz­aš­li ni­ti da je za­ba­da­va. Ne­što je oz­bilj­no čud­no u apa­tič­noj Opa­ti­ji. Mo­žda je is­prav­no prog­no­zi­rao Ar­sen De­dić ka­da je iro­nič­no znao naj­av­lji­va­ti „kul­tu­re ne­će bi­ti“.

D. Ša­je­ta Tu­ri­na, ko­ji je i sam iz Opa­ti­je, sje­ća se vre­me­na kad je ci­je­la Ri­je­ka do­la­zi­la u ovaj grad. Ali otje­ra­lo ih je sku­po par­ki­ra­nje i po­li­ci­ja

Ho­tel Kvar­ner Ako ne­ma lju­di na re­tro­te­ra­si ho­te­la Kvar­ner, na teh­no-te­ra­si, na film­skom fes­ti­va­lu, oči­to ne­što ne šti­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.