Ve­se­lio sam se toj kul­t­noj Ma­ra­ca­ni. Ali Pe­le ipak ni­je do­šao

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Braj­dić

Ia­ko po vo­ka­ci­ji ni­sam no­go­met­ni no­vi­nar, ipak mi se os­tva­ri­la že­lja da sje­dim na tri­bi­na­ma mit­ske Ma­ra­ca­ne. Do­go­di­lo se to za­hva­lju­ju­ći sve­ča­nos­ti otva­ra­nja Olim­pij­skih iga­ra, a ta je že­lja bi­la tim ve­ća jer sam zbog ve­li­kog pos­la oko ju­ri­ša hr­vat­skih va­ter­po­lis­ta na zla­to u Lon­do­nu, pro­pus­tio no­go­met­ni fi­na­le na jed­na­ko mit­skom Wem­bleyu. No, Ma­ra­ca­na da­nas ni­je is­to što i sta­di­on iz pri­ča na­ših oče­va i dje­do­va, ona le­gen­dar­na are­na na ko­joj je 1950. fi­na­le Svjet­skog pr­vens­tva pra­ti­lo 200 ti­su­ća lju­di. Ma­ra­ca­na da­nas pri­ma “sa­mo” 78 ti­su­ća lju­di, no i tak­va iz­a­zi­va uz­bu­đe­nje va­kogs pro­sječ­nog sport­skog pok­lo­ni­ka, pa ta­ko i me­ne, no­vi­na­ra ko­je­mu su ovo osme Olim­pij­ske igre. Da bih i šes­ti put bio na sta­di­onu na ko­jem se otva­ra­ju Ljet­ne olim­pij­ske igre, ni­je bi­lo do­volj­no ima­ti akre­di­ta­ci­ju ne­go i po­seb­nu ulaz­ni­cu. Osim to­ga, tre­ba­lo je i sat vre­me­na sta­ja­ti u pre­kr­ca­nom no­vi­nar­skom auto­bu­su, a po­tom još 45 mi­nu­ta u re­du za kon­tro­lu opre­me. A tre­ba­lo je i su­gla­si­ti se s ti­me da ću u no­vi­nar­sko se­lo sti­ći u dva sa­ta pos­li­je po­no­ći i da ću se mo­ra­ti di­ći već u šest ka­ko bih kre­nuo u pr­vi na­tje­ca­telj­ski dan Iga­ra. No, u tom smis­lu ne­mam se pra­vo ni na što ža­li­ti kad znam da su ko­le­ge fo­to­re­por­te­ri Igor Kralj i Da­mir Sen­čar, kao i na­kon sva­kog otva­ra­nja po­s­ljed­njih go­di­na, pres­pa­va­li u glav­nom press cen­tru ka­ko bi ra­no uju­tro na vri­je­me bi­li na bo­ri­li­šti­ma. Na­ža­lost, ovo otva­ra­nje ni­je bi­la pred­sta­va ko­ja bi bi­la rav­na svim onim otva­ra­nji­ma ko­ja sam pra­tio (Atlan­ta, Syd­ney, Ate­na, Pe­king, Lon­don), no re­ce­si­ja je uči­ni­la svo­je pa Bra­zil­ci­ma ne tre­ba za­mje­ri­ti. Bi­lo je to skrom­no otva­ra­nje u ko­jem ni­je bi­lo blje­šta­vi­la i spek­tak­la kao u Lon­do­nu ili po­se­bi­ce u Pe­kin­gu, no Bra­zil­ci su pri­re­di­li otva­ra­nje kak­vo su u ovom tre­nut­ku fi­nan­cij­ski mo­gli. Mo­žemo im mo­žda za­mje­ri­ti što ni­su us­pje­li pri­do­bi­ti Pe­lea (75), svo­ju naj­ve­ću sport­sku iko­nu, da otvo­ri Igre. No, on se is­pri­čao zdrav­s­tve­nim pro­ble­mi­ma, a imao ih je po­s­ljed­njih go­di­na, od ope­ra­ci­je ku­ka do ope­ra­ci­je pros­ta­te i raz­nih in­fek­ci­ja. No, i una­toč to­me mo­žda se mo­glo iz­ves­ti da se Pe­le ba­rem po­ja­vi, što bi za­ci­je­lo ras­pa­me­ti­lo Ma­ra­ca­nu, baš kao što je Mu­ham­mad Ali odu­še­vio sve na Olim­pij­skom sta­di­onu u Atlan­ti ka­da je ona­ko sav drh­tav od Par­kin­so­no­ve bo­les­ti ru­kom za­pa­lio olim­pij­ski pla­men. No, Pe­le oči­to vi­še ni­je ono što je bio još do pri­je ko­ju go­di­nu, am­ba­sa­dor spor­ta pun ener­gi­je, kao što ni Bra­zil ni­je is­ta zem­lja kao i 2009., ka­da mu je do­di­je­lje­no do­ma­ćins­tvo, pa mu je net­ko “ukrao šou”. Ta­da je to bi­la jed­na od naj­br­že ras­tu­ćih eko­no­mi­ja u svi­je­tu, a sa­da je zem­lja ko­ja po­sr­će u eko­nom­skom i po­li­tič­kom bla­tu. A sve to os­li­ka­va se i u ne­do­vr­še­nos­ti obje­ka­ta u sport­skom ali i na­šem no­vi­nar­skom se­lu. S ob­zi­rom na to da se iz cik­lu­sa u cik­lus stal­no po­ve­ća­va broj no­vi­na­ra ko­ji pra­te Igre, u Ri­ju su tri no­vi­nar­ska se­la, a u onom u ko­jem smo smje­šte­ni ko­le­ga Da­mir Mr­vec i ja pos­to­je čak i dva ba­ze­na, a bra­va apart­ma­na otva­ra se na oti­sak pr­sta. I to su no­vos­ti ko­je, uz be­žič­ni in­ter­net u no­vi­nar­skim auto­bu­si­ma, os­tav­lja­ju do­jam. No, na­ma no­vi­na­ri­ma ipak je važ­ni­ja funk­ci­onal­nost, a nju naš ka­nad­ski ci­mer, gos­po­din Li­vin­g­s­ton, baš i ni­je is­ku­sio. Na­ime, nje­mu se za­gla­vi­la oči­to ne­is­prav­na bra­va pa je os­tao u svo­joj so­bi na­šeg apart­ma­na tri sa­ta. S ob­zi­rom na to da mu je mo­bi­tel os­tao u dnev­nom bo­rav­ku, us­pio je po­mo­ću Fa­ce­bo­oka alar­mi­ra­ti svo­je pri­ja­te­lje da zo­vu or­ga­ni­za­to­re Iga­ra da ga do­đu iz­ba­vi­ti iz ne­vo­lje. No, ako je to naj­go­re što se gos­po­di­nu Li­vin­g­s­to­nu tre­ba na ovim Igra­ma do­go­di­ti, on će to si­gur­no pri­hva­ti­ti.

Te 2009. ka­da su saz­na­li da su do­ma­ći­ni ima­li su eko­no­mi­ju u us­po­nu. Sa­da su u ve­li­koj kri­zi Vra­ta so­be otva­ra­ju se na oti­sak pr­sta, no na­šem ci­me­ru to ni­je po­mo­glo jer su se

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.