OLIM­PIJ­SKI POBJEDNICI Bron­ča­ne, od to­ga dvi­je u pa­ro­vi­ma

Iva­ni­še­vić An­či­ću i Lju­bi­či­ću: Iz­gu­bio sam sto go­di­na ži­vo­ta gle­da­ju­ći vas. Bra­vo, maj­sto­ri!

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - An­ton Fi­lić an­ton.fi­lic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Bron­ca Go­ra­na Iva­ni­še­vi­ća iz Bar­ce­lo­ne 1992. bi­la je i pr­va me­da­lja za Hr­vat­sku. Od­mah na­kon to­ga s Pr­pi­ćem je osvo­jio bron­cu u pa­ro­vi­ma

Hr­vat­ska u te­ni­su ima sa­mo tri olim­pij­ske me­da­lje, iako ih je po kva­li­te­ti igra­ča i igra­či­ca za­si­gur­no mo­gla ima­ti i vi­še. No, va­lja zna­ti da se te­nis, iako je je­dan od naj­sta­ri­jih olim­pij­skih spor­to­va (bio je zas­tup­ljen i na pr­vim Igrama 1896.), ni­je igrao na olim­pij­skim tur­ni­ri­ma od 1924. do 1980. go­di­ne. Če­ti­ri go­di­ne kas­ni­je, 1984. u Los An­ge­le­su, bio je de­mons­tra­cij­ski sport, a tek je 1988. u Se­ulu pu­no­prav­no vra­ćen u olim­pij­sku obi­telj. Već na slje­de­ćim igrama 1992. u Bar­ce­lo­ni, hr­vat­ski su te­ni­sa­či za no­vu neo­vis­nu dr­ža­vu osvo­ji­li dvi­je me­da­lje – obje bron­ča­ne. Poš­lo je to za ru­kom Go­ra­nu Iva­ni­še­vi­ću u po­je­di­nač­noj te Iva­ni­še­vi­ću i Go­ra­nu Pr­pi­ću u kon­ku­ren­ci­ji pa­ro­va.

Mo­rao igra­ti po pet se­to­va

Iva­ni­še­vić je ti­je­kom ka­ri­je­re igrao s ne­vje­ro­jat­nim do­mo­ljub­nim ža­rom, no pot­hvat ko­ji je os­tva­rio u Bar­ce­lo­ni, u ko­joj je na otva­ra­nju Iga­ra ta­da kao 21-go­diš­njak po­nio hr­vat­sku zas­ta­vu, tra­žio je do­dat­ni fa­na­ti­zam. U čak če­ti­ri su­sre­ta u ni­zu mo­rao je igra­ti svih pet se­to­va, i to na zem­lji, ko­ja iz­i­sku­je naj­vi­še na­po­ra. U pr­vom je ko­lu po­bi­je­dio Por­tu­gal­ca Mo­tu sa 6:2, 6:2, 6:7, 4:6, 6:3, u dru­gom Ni­zo­zem­ca Ha­ar­hu­isa sa 6:7, 6:2, 1:6, 6:3, 6:2, u tre­ćem Švi­car­ca Hla­se­ka sa 3:6, 6:0, 4:6, 7:6, 9:7, u če­t­vr­t­fi­na­lu Fran­cu­za San­to­roa sa 6:7, 6:7, 6:4, 6:4, 8:6 (u dvo­bo­ju ko­ji je tra­jao če­ti­ri sa­ta i 22 mi­nu­te, pri tem­pe­ra­tu­ri ko­ja je pre­la­zi­la 40 Cel­zi­je­vih stup­nje­va), da bi u po­lu­fi­na­lu bio po­ra­žen od bu­du­ćeg olim­pij­skog po­bjed­ni­ka Švi­car­ca Mar­ca Ro­sse­ta sa 3:6, 5:7, 2:6. Umor je od­nio fi­na­le. Velika vru­ći­na, oso­bi­to spor te­ren te odi­gra­nih 36 se­to­va i 360 ge­mo­va (u obje kon­ku­ren­ci­je) uči­ni­li su svo­je. – Bio sam mr­tav čo­vjek, pot­pu­no pra­zan, bez sna­ge. Ni­sam mo­gao ni tr­ča­ti ni do­bro uda­ri­ti lop­tu – is­tak­nuo je Iva­ni­še­vić. Ra­zi­gra­va­nja za tre­će mjes­to ni­je bi­lo, ne­go su obo­ji­ca po­ra­že­nih po­lu­fi­na­lis­ta do­bi­la bron­ča­no od­li­čje. Go­ra­no­vo je ujed­no bi­lo i pr­va olim­pij­ska me­da­lja za neo­vis­nu Hr­vat­sku. – Još ga ni­sam vi­dio da se ta­ko bo­ri. Bio je sja­jan, po­ka­zao je ko­li­ko mu je sta­lo do us­pje­ha na OI – na­po­me­nuo je iz­bor­nik na­ših te­ni­sa­ča Bru­no Ore­šar. Is­to­dob­no je Iva­ni­še­vić s Pr­pi­ćem igrao i na tur­ni­ru pa­ro­va te su njih dvo­ji­ca pos­ti­gla tri po­bje­de (tre­ću pro­tiv u to vri­je­me ja­kih In­di­ja­ca Kri­sh­na­na i Pa­esa) te do­ži­vje­li po­raz u po­lu­fi­na­lu od Juž­no­afri­ka­na­ca Fer­re­ire i Nor­va­la sa 6:7, 6:3, 3:6, 6:2, 2:6. Dva Go­ra­na za­ma­lo su uš­li u fi­na­le, ali i bron­ca je bi­la ve­li­ki i po­ma­lo neo­če­ki­va­ni us­pjeh, iako su njih dvo­ji­ca kras­no su­ra­đi­va­la u na­šoj vr­sti i u na­tje­ca­nju za Da­vi­sov pe­har. – Mo­žda smo pre­la­ga­no iz­gu­bi­li taj pe­ti set, bi­lo je pe­ha u nje­mu, vri­je­me je bi­lo ne­ugod­no, te­ško smo se kre­ta­li, a i oni su igra­li ja­ko do­bro – priz­nao je Pr­pić. A Ni­ko­la Pi­lić, bu­du­ći iz­bor­nik hr­vat­ske re­pre­zen­ta­ci­je u Da­vi­so­vu ku­pu, ta­da tre­ner nje­mač­kih te­ni­sa­ča, kons­ta­ti­rao je: – Iva­ni­še­vić je već u dru­gom se­tu po­ka­zi­vao zna­ke umo­ra. Šte­ta, mo­glo se i ovo do­bi­ti, prem­da su dvi­je te­ni­ske me­da­lje sja­jan us­pjeh. Na tre­ću te­ni­sku me­da­lju če­ka­li smo čak 12 go­di­na. I opet je osvo­je­na bron­ca, a osvo­ji­li su je Ivan Lju­bi­čić i Ma­rio An­čić ko­ji će go­di­nu da­na kas­ni­je osvo­ji­ti i Da­vi­sov kup. Ivan i Ma­rio naj­pri­je su u pr­vom ko­lu bez igre do­bi­li Šve­đa­ne Björ­k­ma­na i Jo­han­sso­na, po­tom su u dru­gom ko­lu bi­li bo­lji od Če­ha Dam­ma i Su­ka sa 7:6 (6), 6:7 (2), 7:5, a u tre­ćem od Fran­cu­za Llo­dre i San­to­roa sa 4:6, 6:3, 9:7 (taj se meč pro­te­gao do du­bo­ko u noć), u po­lu­fi­na­lu su po­ra­že­ni od kas­ni­jih po­bjed­ni­ka Či­le­ana­ca Gon­za­le­za i Ma­ssua sa 5:7, 6:4, 4:6, da bi u ma­ra­ton­skom dvo­bo­ju za bron­cu, na­kon ve­li­ke bor­be i vi­še od če­ti­ri sa­ta igre, svla­da­li moć­ne In­dij­ce, je­dan od naj­bo­ljih pa­ro­va u po­vi­jes­ti te­ni­sa, Bhu­pat­hi­ja i Pa­esa sa 7:6 (5), 4:6, 16:14. Indijci su ima­li pu­no pri­li­ka za po­bje­du, ali naš je dvo­jac igrao naj­bo­lje kad je to bi­lo naj­po­treb­ni­je. Su­sret je od­lu­čen tek sat na­kon po­no­ći. Na­ši su igra­či propustili tri meč-lop­te, ali objek­tiv­no pra­vu pri­li­ku ni­su ima­li. Indijci su sva­ki put po­go­di­li pr­vi ser­vis (a i sa­mi su propustili če­ti­ri pri­li­ke za obrat). I pri če­t­vr­toj meč-lop­ti Pa­es je po­go­dio pr­vi ser­vis, ali Lju­bi­čić je sjajno vra­tio, a na kra­ju je An­čić po­en­ti­rao. Na­kon to­ga us­li­je­di­lo je ve­li­ko slav­lje, ba­ca­le su se lop­ti­ce, znoj­ni­ce i ma­ji­ce a re­ket je osvo­jio Bo­ško Čav­ka, tre­ner bron­ča­nog di­za­ča ute­ga Ni­ko­la­ja Pe­ša­lo­va. Me­đu broj­nim čes­tit­ka­ma ko­je su SMS-om sti­gle Lju­bi­či­ću i An­či­ću iz­dva­ja­la se ona Go­ra­no­va: “Vi ste u k...! Zna­te da sam čo­vjek u go­di­na­ma i još k to­me u pen­zi­ji. Iz­gu­bio sam sto go­di­na ži­vo­ta gle­da­ju­ći vas. Bra­vo, maj­sto­ri!”

Lju­bi­čić i An­čić smi­ja­li su se dok su to či­ta­li, a Ivan je do­dao: – Ba­rem smo mu ma­lo vra­ti­li, kao da je na­ma s njim bi­lo lak­še... Ma­rio An­čić je ova­ko raz­miš­ljao: – Odras­tao sam uz OI, ni­sam se mi­cao od te­le­vi­zo­ra dok sam ih gle­dao i za me­ne je me­da­lja na Igrama uvi­jek bi­la cilj. Sada je tu, vra­ća­mo se s njom do­ma i po­nos­ni smo. Mi smo ma­la zem­lja, lju­di u nas ne za­bo­rav­lja­ju one ko­ji su se s OI vra­ti­li s ko­laj­na­ma. Na do­če­ku u za­gre­bač­koj zrač­noj lu­ci i Lju­bi­čić je s pu­no ponosa us­t­vr­dio: – Ne mo­žda, ovo mi je si­gur­no naj­ve­ći us­pjeh u do­sa­daš­njoj ka­ri­je­ri. Baš sam sada u Be­ču raz­go­va­rao s Iva­ni­še­vi­ćem i re­kao sam mu da bez ob­zi­ra na to što sva­ko ma­lo po­bi­je­dim ne­kog ja­kog te­ni­sa­ča, osim osvo­je­nog tur­ni­ra u Lyo­nu ni­sam imao ek­s­tra­re­zul­ta­ta. Sad sam i to os­tva­rio, na­po­kon je sve do­bi­lo smi­sao, sve što sam ra­dio to­li­ke go­di­ne. Na ova­kav us­pjeh če­kao sam pet go­di­na, a ste­kao sam i pu­no is­kus­tva u ovih tje­dan da­na.

Fi­na­le sa Stef­fi Graf

Iva­ni­še­vić na­kon 36 se­to­va na Igrama: Bio sam mr­tav čo­vjek, pot­pu­no pra­zan, bez sna­ge. Ni­sam mo­gao ni tr­ča­ti ni do­bro uda­ri­ti lop­tu

Lju­bo će pos­li­je pos­ti­ći i dru­ge us­pje­he, ali bron­cu iz Ate­ne uvi­jek će na­vo­di­ti kao je­dan od naj­ve­ćih. U ču­ve­nom raz­go­vo­ru ko­ji je s njim vo­dio No­vak Đo­ko­vić kad se Ivan opra­štao od te­ni­sa u trav­nju 2012. (i da­nas se mo­že vi­dje­ti na Yo­uTu­beu), Lju­bi­čić je is­tak­nuo če­ti­ri svo­ja pos­tig­nu­ća: – To su olim­pij­ska bron­ca s An­či­ćem u pa­ru u Ate­ni 2004., Da­vi­sov kup 2005., tre­će mjes­to na ATP lis­ti 2006. i osva­ja­nje In­di­an Wel­l­sa 2010. go­di­ne. Ovi us­pje­si za re­pre­zen­ta­ci­ju, olim­pij­ska bron­ca i Da­vi­sov pe­har, da­li su mi injek­ci­ju sa­mo­po­uz­da­nja i adre­na­li­na ko­ja me pos­li­je go­di­na­ma gu­ra­la u vrh – na­po­me­nuo je Lju­bi­čić. Ne smi­je se za­obi­ći ni 1984. ka­da je u Los An­ge­le­su te­nis bio de­mons­tra­cij­ski sport. I upra­vo smo tu otiš­li naj­da­lje – Sa­bri­na Go­leš igra­la je u fi­na­lu sa Stef­fi Graf i – iz­gu­bi­la. Na Olim­pij­skim igrama u Ri­ju (te­ni­ski tur­nir po­či­nje 5. ko­lo­vo­za) Hr­vat­sku će pred­stav­lja­ti Ma­rin Či­lić i Bor­na Ćo­rić u po­je­di­nač­noj te Či­lić i Ma­rin Dra­ga­nja u kon­ku­ren­ci­ji pa­ro­va. Šes­ta na lis­ti pri­ču­va je Ana Ko­njuh pa pos­to­ji ma­la mo­guć­nost (do­dat­no sma­nje­na nje­zi­nom oz­lje­dom u Wim­ble­do­nu) da i ona nas­tu­pi.

HOO

Iva­ni­še­vić je s Pr­pi­ćem igrao i na tur­ni­ru pa­ro­va te su pos­ti­gli tri po­bje­de i do­ži­vje­li po­raz u po­lu­fi­na­lu od Juž­no­afri­ka­na­ca Fer­re­ire i Nor­va­la

Ma­rio An­čić: Odras­tao sam uz OI, ni­sam se mi­cao od TV-a dok sam ih gle­dao i za me­ne je me­da­lja na Igrama uvi­jek bi­la cilj (na fo­to­gra­fi­ji s Iva­nom Lju­bi­či­ćem)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.