SANDA ČORAK

Tri mi­nis­tra tu­riz­ma u če­ti­ri go­di­ne zna­če da ni­je­dan ni­je sti­gao pu­no na­pra­vi­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Rad­mi­la Ko­va­če­vić rad­mi­la.ko­va­ce­vic@ve­cer­nji.net

Tu­ri­zam se ne do­ga­đa sam od se­be, ali još uvi­jek su ri­jet­ka po­dru­čja ko­ja pla­ni­ra­ju, nad­zi­ru pa i re­vi­di­ra­ju svoj tu­ris­tič­ki ra­zvoj

Ma­lo bi tko po­mis­lio da je oz­bilj­na, pe­dant­na, po­ma­lo sa­mo­za­taj­na rav­na­te­lji­ca Ins­ti­tu­ta za tu­ri­zam Sanda Čorak stras­tve­na džu­da­ši­ca iza ko­je su broj­ni sport­ski us­pje­si­ma i čak pet zlat­nih me­da­lja u biv­šoj dr­ža­vi. Po­s­ljed­njih 11 go­di­na je i pred­sjed­ni­ca Hr­vat­skog ju­do sa­ve­za, kao jed­na od sa­mo dvi­je že­ne na toj funk­ci­ji u Eu­ro­pi. U svo­joj obi­te­lji ni­je pr­va spor­ta­ši­ca, otac joj je bio poz­na­ti no­go­me­taš Tomislav Crn­ko­vić, koji se s Olim­pij­skih iga­ra u Hel­sin­ki­ju 1952. vra­tio sa sre­br­nom me­da­ljom. Za se­be sa­ma ka­že da ima dva ži­vo­ta, tu­ri­zam i sport, a u pos­lu je snaž­no an­ga­ži­ra­na da te dvi­je stva­ri što vi­še zbli­ži.

Upra­vo ste vra­ti­li s go­diš­njeg od­mo­ra, ka­ko Ja­dran s mi­li­jun tu­ris­ta dnev­no iz­gle­da ne­kom tko tu­ri­zam znans­tve­no pro­miš­lja?

Na go­diš­njem se ne op­te­re­ću­jem pre­vi­še znans­tve­nim pro­miš­lja­nji­ma, već se nas­to­jim što vi­še od­mo­ri­ti i opus­ti­ti. No uvi­jek mi je za­nim­lji­vo slu­ša­ti ko­men­ta­re lju­di koji se “ra­zu­mi­ju u tu­ri­zam”. Sad su gu­žve ne­mi­nov­ne, po­go­to­vo ti­je­kom pu­to­va­nja pre­ma mo­ru. No na odre­di­štu to ne mora bi­ti ta­ko. Gu­žvu se mora kon­tro­li­ra­ti. U ne­kim mjes­ti­ma, me­đu­tim, prev­la­da­va “ma­sov­ka”, ta mjes­ta ni­su us­pje­la oču­va­ti svo­ju pri­mor­sku auten­tič­nost. Na sre­ću nas koji na od­mo­ru tra­ži­mo vi­še mi­ra i lo­kal­nog ugo­đa­ja, i to je mo­gu­će pro­na­ći na Ja­dra­nu, po­naj­vi­še na oto­ci­ma. Za glaz­be­ne, kul­tur­ne fes­ti­va­le, sport­ska do­ga­đa­nja i na­pros­to za­ba­vu na uli­ca­ma uvi­jek ima pros­to­ra i po­tre­be. To­ga nam još manj­ka, kao i re­gi­onal­nih pro­izvo­da na je­lov­ni­ci­ma u res­to­ra­ni­ma, me­đu su­ve­ni­ri­ma i u tr­go­vi­na­ma. Ia­ko smo na­pre­do­va­li, još je pu­no uni­fi­ci­ra­nos­ti u po­nu­di, a to tu­ris­ti­ma ni­je priv­lač­no.

Ra­zvi­ja li se naš tu­ri­zam u do­brom smje­ru ili nam se on, ka­ko kri­ti­ča­ri vo­le re­ći, jed­nos­tav­no do­ga­đa sam od se­be?

Naš se tu­ri­zam ra­zvi­ja u do­brom smje­ru, pi­ta­nje je jedino je­smo li za­do­volj­ni tem­pom. Tu­ri­zam je

“Kraj­nje je vri­je­me da se po­za­ba­vi­mo gu­žva­ma, ako se usko­ro ne ogra­ni­či broj gos­ti­ju s kru­ze­ra i posjet na­ci­onal­nim par­ko­vi­ma, od tu­riz­ma bi u bu­duć­nos­ti mo­glo bi­ti vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti”

je­dan od ri­jet­kih sek­to­ra koji već ne­ko­li­ko go­di­na ima stra­te­gi­ju ra­zvo­ja na ko­ju se os­la­nja­ju mno­ge ak­tiv­nos­ti s na­ci­onal­ne ra­zi­ne. S ob­zi­rom na to da ne pos­to­ji re­gu­la­tiv­ni sus­tav koji bi us­pos­ta­vio ve­zu iz­me­đu pla­no­va vi­še i ni­že ra­zi­ne u zem­lji, pi­ta­nje je ko­li­ko se ta stra­te­gi­ja ope­ra­ci­ona­li­zi­ra u žu­pa­ni­ja­ma i na des­ti­na­ci­ja­ma. Ge­ne­ral­no su tu­ris­tič­ki dje­lat­ni­ci svjes­ni tr­žiš­ne po­zi­ci­je na­šeg tu­riz­ma i po­tre­be dalj­njeg po­di­za­nja kva­li­te­te kao i po­tre­be da se us­pos­ta­vi učin­ko­vi­ti­ji sus­tav uprav­lja­nja tu­riz­mom na des­ti­na­ci­ja­ma. To se, is­ti­na, tek dje­lo­mič­no pro­vo­di u prak­si. No ne bih bi­la to­li­ko kri­tič­na i rek­la da nam se tu­ri­zam do­ga­đa “sam od se­be”, ali još uvi­jek su ri­jet­ka po­dru­čja ko­ja pla­ni­ra­ju, nad­zi­ru i, ako tre­ba, re­vi­di­ra­ju svoj tu­ris­tič­ki ra­zvoj.

Jes­te li do­ži­vje­li ne­što zbog če­ga ja­dran­ske do­ma­ći­ne va­lja po­seb­no po­hva­li­ti ili po­ku­di­ti?

Na dva su po­dru­čja na­prav­lje­ni zna­čaj­ni po­ma­ci, u po­ve­ća­nju kva­li­te­te ho­tel­ske us­lu­ge i u ure­đe­nju jav­nih po­vr­ši­na. No sva­ka­ko se tre­ba po­za­ba­vi­ti gu­žva­ma zbog broj­nih gos­ti­ju s kru­ze­ra i pre­tje­ra­nim po­sje­tom na­ci­onal­nim par­ko­vi­ma ka­ko ne bi­smo u bu­duć­nos­ti ima­li vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti. Kraj­nje je vri­je­me za odre­đi­va­nje no­si­vog ka­pa­ci­te­ta, od­nos­no bro­ja gos­ti­ju koji du­go­roč­no ne­će šte­ti­ti re­sur­si­ma.

Kriza u Tur­skoj, pro­ble­mi Egip­ta i Tu­ni­sa Hr­vat­skoj u pred­se­zo­ni ni­su do­ni­je­li osjet­ni­ji rast bro­ja gos­ti­ju. Špa­njol­ska is­to­dob­no od po­traž­nje “pu­ca po ša­vo­vi­ma” – za­što do­ma­ći tu­ri­zam ni­je vi­še pro­fi­ti­rao?

To je, pri­je sve­ga, pi­ta­nje kre­ira­nja pro­izvo­da koji će po­tak­nu­ti gos­te na do­la­zak. Glav­ni pro­blem hr­vat­skog tu­riz­ma od­no­si se na ma­njak tu­ris­tič­kih do­živ­lja­ja u pred i po­se­zo­ni. Sun­ce i mo­re os­tat će naš glav­ni pro­izvod, i tu ne­ma ni­šta loše, ali pra­va kon­ku­rent­nost oči­tu­je se upra­vo u mo­guć­nos­ti­ma pro­du­lje­nja se­zo­ne. Po­ten­ci­jal­no europ­sko tr­ži­šte ko­je nam je ge­ograf­ski bli­zu i sklo­no kra­ćim od­mo­ri­ma ti­je­kom go­di­ne je ve­li­ko, me­đu­tim po­treb­ni su ino­va­tiv­ni sa­dr­ža­ji koji bi pri­vuk­li gos­te. S ob­zi­rom na ge­ne­ral­ne po­tro­šač­ke tren­do­ve – zdra­vo, ze­le­no, eko – na­ši su po­ten­ci­ja­li još uvi­jek u ve­li­koj mje­ri ne­isko­ri­šte­ni, a tu­ris­tič­ki gi­gan­ti kao što je Špa­njol­ska u to­me se ja­ko do­bro sna­la­ze.

U po­s­ljed­nje če­ti­ri go­di­ne ima­li smo tri mi­nis­tra tu­riz­ma, je­su li te br­ze iz­mje­ne ško­di­le sek­to­ru?

Ško­di­le su u ne­či­nje­nju – sva­kom ministru po­treb­no je ne­ko­li­ko mje­se­ci da ut­vr­di ono što je po­treb­no ra­di­ti, a tak­vih je mje­se­ci po­s­ljed­njih go­di­na bi­lo i su­vi­še. Tu­ri­zam, na­rav­no, funk­ci­oni­ra jer se odvi­ja na lo­kal­noj ra­zi­ni, ali ogra­ni­če­nja ko­ja do­la­ze s na­ci­onal­ne ra­zi­ne ni­je mo­gu­će ri­je­ši­ti bez učin­ko­vi­tog Mi­nis­tar­stva. Kad je, pri­mje­ri­ce, ri­ječ o po­treb­nim iz­mje­na­ma, do­pu­na­ma ili no­vim za­ko­ni­ma, tu­ri­zam mora ra­di­ti s dru­gim re­so­ri­ma, a upra­vo za kva­li­tet­nu me­đu­re­sor­nu su­rad­nju tre­ba vri­je­me ko­je zad­nji mi­nis­tri ni­su ima­li.

Pri­vat­ni smje­štaj ove se­zo­ne na­ras­tao je za ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ti­su­ća kre­ve­ta pre­ma la­ni, je li pre­vi­še ima­ti vi­še od po­la mi­li­ju­na tu­ris­tič­kih pos­te­lja u zim­mer fre­iju, dok ih ho­te­li ima­ju tek 130.000?

U slu­ča­ju gos­po­dar­ske kri­ze mo­glo se oče­ki­va­ti da će do­ći do po­ras­ta re­gis­tri­ra­nog pri­vat­nog smje­šta­ja. Da­ka­ko da bi bi­lo bo­lje da ima­mo vi­še ho­te­la, me­đu­tim te­ško će­mo pro­mi­je­ni­ti omje­re i mis­lim da je po­treb­na hit­na na­ci­onal­na ak­ci­ja u ci­lju po­ti­ca­nja ve­će kva­li­te­te i jas­ni­je seg­men­ta­ci­je iz­najm­lji­va­či­ma. Tre­ba im po­mo­ći da se edu­ci­ra­ju, da pro­na­đu spe­ci­fič­nos­ti, kre­ira­ju bren­do­ve. To ni­je mo­gu­će u krat­kom ro­ku, ali ta­ko bi pri­vat­ni smje­štaj pos­tao sna­ga na­šeg tu­riz­ma, a ne sla­bost.

Što mis­li­te o prak­si da sva­ki ki­lo­gram vo­ća, me­sa, dru­gih na­mir­ni­ca i po­trep­šti­na, ka­ko na tr­ž­ni­ca­ma, ta­ko i u tr­go­vač­kim lan­ci­ma na mo­ru sto­ji osjet­no vi­še na kon­ti­nen­tu?

To je ja­ko loše. Vje­ru­jem da bi npr. ja­ča­njem po­ljo­pri­vred­ne pro­izvod­nje i ponude ci­je­ne na tr­ž­ni­ca­ma bi­le ni­že. U zem­lji u ko­joj kriza tra­je vi­še go­di­na ne tre­ba se ču­di­ti da po­je­din­ci, ali i tr­go­vač­ki lan­ci nas­to­je za­ra­di­ti na ono­me tr­ži­štu ko­je ras­te, a to je tu­ris­tič­ko. Na ža­lost, tu­rist koji se osje­ća okra­de­no na­kon od­la­ska u trgovinu ili na tr­ž­ni­cu ne­će nas vi­še pro­mo­vi­ra­ti i pi­ta­nje je ho­će li se vra­ti­ti.

Pri­je tu­ris­tič­ke ima­li ste za­vid­nu sport­sku ka­ri­je­ru u džu­du, ka­ko ste uop­će za­vr­ši­li u tu­riz­mu?

Stu­di­ra­la sam i pa­ra­lel­no se ak­tiv­no ba­vi­la spor­tom. Moj di­plom­ski rad slu­čaj­no se od­no­sio na tu­ri­zam pa sam pos­li­je ne­ko­li­ko go­di­na vo­lon­ti­ra­nja i ra­da u pr­voj is­tra­ži­vač­koj i mar­ke­tin­škoj agen­ci­ji u Hr­vat­skoj (CEMA) shva­ti­la da se že­lim us­mje­ri­ti na is­tra­ži­va­nja u jed­nom po­dru­čju, a u to vri­je­me je Ins­ti­tut za tu­ri­zam tra­žio dje­lat­ni­ka s is­kus­tvom u is­tra­ži­va­nju i mar­ke­tin­gu.

Os­ta­li ste ak­tiv­ni u tom spor­tu, ko­li­ko je džu­do po­pu­la­ran me­đu mla­di­ma?

Nas­ta­vi­la sam i sa spor­tom, ali u funk­ci­ji sport­ske ad­mi­nis­tra­ci­je, pr­vo u klu­bu, a za­tim i u Hr­vat­skom ju­do sa­ve­zu. In­ten­ziv­nim tim­skim ra­dom na­šeg sa­ve­za, na koji sam ja­ko po­nos­na, us­pje­li smo znat­no po­di­ći po­pu­lar­nost džu­da. To­me su pri­do­ni­je­li pro­jek­ti kao što je “Džu­do u ško­le”, or­ga­ni­za­ci­ja Europ­skih ku­po­va i se­ni­or­skih Grand Prix na­tje­ca­nja, ali i me­da­lje na­ših mla­dih na­tje­ca­te­lja. Džu­do je za­nim­ljiv jer po­di­že i fi­zič­ku i in­te­lek­tu­al­ne sna­ge, a na­ši tre­ne­ri, koji su ja­ko pre­da­ni svo­me pos­lu, utje­ču na mo­ral­ne vri­jed­nos­ti mla­dih, na nji­ho­vo sa­mo­po­uz­da­nje i sa­mo­kon­tro­lu, što im po­ma­že i u ško­li i kas­ni­je u ži­vo­tu.

Za­la­že­te se za snaž­ni­je ve­ze tu­riz­ma i spor­ta, ka­ko bi to tre­ba­lo iz­gle­da­ti u prak­si?

Sport i tu­ri­zam ima­ju za­jed­nič­ke ko­ri­je­ne koji se­žu da­le­ko u po­vi­jest, a Hr­vat­ska ima ve­li­ku tra­di­ci­ju i u jed­nom i u dru­gom pa to sva­ka­ko tre­ba is­ko­ris­ti­ti bo­lje ne­go do­sad. Sport i kul­tu­ra u tu­riz­mu pro­du­lju­ju se­zo­nu, či­ne sva­ki tu­ris­tič­ki pro­izvod bo­ga­ti­jim, a i tr­ži­šte to tra­ži. Za us­pje­šan ra­zvoj sport­skog tu­riz­ma po­treb­na je bo­lja ko­mu­ni­ka­ci­ja i su­rad­nja iz­me­đu na­ci­onal­nih sport­skih sa­ve­za i tu­ris­tič­kih ku­ća i agen­ci­ja. Pri­pre­me spor­ta­ša uz raz­li­či­te sport­ske i sport­sko-za­bav­ne ma­ni­fes­ta­ci­je su pro­izvod koji tre­ba ra­zvi­ja­ti, a hr­vat­ski spor­ta­ši koji go­to­vo sva­kod­nev­no pro­no­se glas na­še zem­lje u svi­je­tu naj­bo­lji su pro­mo­to­ri na­šeg tu­riz­ma i po­treb­no je da tu­ri­zam to shva­ti i priz­na.

Hr­vat­ski spor­ta­ši pro­no­se glas na­še zem­lje u svi­je­tu i naj­bo­lji su pro­mo­to­ri tu­riz­ma

Sun­ce i mo­re os­tat će naš glav­ni pro­izvod, ali na­ši su po­ten­ci­ja­li još uvi­jek ne­isko­ri­šte­ni

Na če­lu sa­ve­za Osva­ja­či­ca pet zlat­nih me­da­lja već 11 go­di­na pred­sjed­ni­ca je Hr­vat­skog ju­do sa­ve­za, jed­na je od sa­mo dvi­je že­ne na toj funk­ci­ji u Eu­ro­pi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.