U sri­du: sti­že i na­s­ljed­nik!

Di­plo­mi­ra­ni kri­mi­na­list, su­prug je Omi­šan­ke Ane i ta­ta če­tve­ro­go­diš­nje La­ne, a svijet će u sinj­skom ro­di­li­štu usko­ro ugle­da­ti i sin – mo­gu­ći al­kar­ski na­s­ljed­nik

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Sla­vi­ca Vu­ko­vić

Ovo­go­diš­nji sla­vo­do­bit­nik po­bi­je­dio je i na Al­ki 2007. go­di­ne, a sa­da se, ka­že nje­gov otac, “opo­šte­nio na­kon du­gih de­vet glad­nih go­di­na” – Sre­tan sam i po­no­san! Sva­ki al­kar ži­vi za po­bje­du. Mo­je za­do­volj­stvo još je i ve­će zbog ko­nja Der­byja, na ko­jem tr­čim Al­ku već de­set go­di­na. On na­kon ove po­bje­de od­la­zi u mi­ro­vi­nu. Ovo mu je bi­la zad­nja Al­ka. Ni­sam mo­gao ni sa­nja­ti ve­li­čans­tve­ni­ji ras­ta­nak s njim! – ka­že Ti­no Ra­da­no­vić, sla­vo­do­bit­nik 301. sinj­ske Al­ke, ju­nak ko­je­ga će go­di­nu da­na sla­vi­ti ci­je­la Ce­tin­ska kra­ji­na, kao i nje­go­va mom­ka Marija Boš­nja­ka ko­je­mu je od sve­ga sr­ca za­hva­lio dan na­kon ve­li­ke po­bje­de, ka­da su se doj­mo­vi po­ma­lo sle­gli, dok se umor od tr­ke i slav­lja ko­je je us­li­je­di­lo i te ka­ko osje­ća.

Ru­ti­ner Der­by do­nio po­bje­du

Ra­da­no­vić je is­ku­san al­kar ia­ko mu je sa­mo 35 go­di­na. De­bi­ti­rao je dav­ne 2002. go­di­ne, ka­da je prim­ljen u po­vor­ku kao al­kar pra­ti­telj bar­ja­ka, a kao al­kar kop­lja­nik pr­vi je put nas­tu­pio 2006. Već do­go­di­ne, 2007. go­di­ne, oku­sio je slast po­bje­de na Al­ki i oki­tio se sla­vo­do­bit­nič­kim pla­men­cem. Ko­nač­no, na­kon de­vet “glad­nih go­di­na”, ka­ko ka­že nje­gov otac, ti­je­kom ko­jih je ipak osvo­jio jed­nu Ba­ru, Ti­no se “opo­šte­nio” i u ne­dje­lju se s al­kar­skog tr­ka­li­šta vra­tio ovjen­čan po­bje­dom. Ta ga je po­bje­da upi­sa­la u po­vi­jest kao pr­vog osva­ja­ča Al­ke u če­t­vr­tom sto­lje­ću nje­zi­na odr­ža­va­nja. – Ka­da sam do­bio pr­vu Al­ku, bio sam na sed­mom ne­bu. Sa­da sam ipak svjes­ni­ji po­bje­de. Ju­čer sam bio spre­man, kao i moj konj Der­by i us­pje­li smo os­tva­ri­ti san! – iz­ja­vio je Ra­da­no­vić na­kon što mu je voj­vo­da na sab­lju oka­čio po­bjed­nič­ki pla­me­nac s tro­boj­ni­com, a pred­sjed­ni­ca mu da­ro­va­la sab­lju i zlat­ni pr­sten s hr­vat­skim gr­bom. Ka­ko obi­ča­ji na­la­žu, na­kon ve­li­čans­tve­nog va­tro­me­ta nad Si­njem, Ra­da­no­vi­ću u čast po­la se gra­da sja­ti­lo u nje­go­voj obi­telj­skoj ku­ći, pro­ve­se­li­ti se, pros­la­vi­ti po­bje­du i stis­nu­ti des­ni­cu ju­na­ka. – Pros­la­vio je svo­ju obi­telj i se­be! – ka­žu Si­nja­ni. – Pri­je­ti­la je ki­ša, ali na kra­ju uop­će ni­je bi­lo loše. Ni­je bi­lo vru­će, kao što zna bi­ti, ki­ša je sta­la pred po­če­tak Al­ke, a ni sta­za ni­je bi­la lo­ša s ob­zi­rom na to kak­va je bi­la za Čo­ju. Uvje­ti na Al­ki bi­li su do­bri – pre­nio nam je doj­mo­ve s na­tje­ca­nja sla­vo­do­bit­nik na­kon fe­šte i ko­li­ko-to­li­ko pros­pa­va­ne no­ći. Ia­ko se iz gle­da­li­šta či­ni­lo da su na po­čet­ku ko­nji bi­li ne­mir­ni i ner­voz­ni te da ih je te­ško kon­tro­li­ra­ti, Ra­da­no­vić ka­že ka­ko je to nor­mal­no za Al­ku. – Ko­nji su za Al­ku sprem­ni i uvjež­ba­ni, ali ta­da su ma­lo na­bri­ja­ni­ji. Oni se ci­je­le go­di­ne spre­ma­ju za to i osje­te da je glav­ni dan do­šao. Za­pra­vo, ne mo­gu do­če­ka­ti ka­da će na­tje­ca­nje po­če­ti. Bi­li su od­lič­ni, sve je proš­lo u re­du – objas­nio je Ra­da­no­vić koji je od ma­lih no­gu sa­njao ka­ko će jed­no­ga da­na pos­ta­ti ve­li­ki al­kar. Pri­sje­ća se ka­ko se oko hi­po­dro­ma počeo mo­ta­ti još kao dje­čak, ka­da je imao sa­mo je­da­na­est go­di­na, a nje­go­va lju­bav pre­ma ko­nji­ma tra­je ot­ka­ko zna za se­be. – Ta­da smo mi dje­ca ču­va­li ko­nje al­ka­ri­ma, kao što da­nas na­ma ču­va­ju dje­ca iz Si­nja. Na­kon to­ga počeo sam se ba­vi­ti ko­njič­kim spor­tom, išao sam na utr­ke, ma­lo ska­kao pre­ko pre­po­na, a lo­gi­čan sli­jed bi­la je Al­ka. To je uobi­ča­jen put ja­ha­ča iz Si­nja, da se pre­ko spor­ta do­đe do Al­ke – opi­su­je svoj put Ra­da­no­vić i vra­ća se na omi­lje­nog ko­nja. – Moj Der­by baš je ru­tin­ski odra­dio do­bar po­sao i do­nio mi po­bje­du. Na­kon što je sa mnom nas­tu­pao 10 go­di­na, po­šte­no je zas­lu­žio svo­ju mi­ro­vi­nu u ko­joj je već od da­nas – pun je ri­je­či hva­le Ra­da­no­vić za Der­byja koji će umi­rov­lje­nič­ke da­ne pro­vo­di­ti u pri­vat­noj šta­li To­ni­je Ke­kez. – Zna­li smo da je ovo Der­byju zad­nja Al­ka i moj ga je otac još ra­ni­je ot­ku­pio od al­kar­ske er­ge­le i pok­lo­nio To­ni­ji u či­joj je šta­li i do sa­da bio. Ona ga je me­ni ču­va­la i bri­nu­la se za nje­ga, obo­ža­va ga. Bit će mu i da­lje su­per – do­bro je zbri­nuo svog če­tve­ro­nož­nog part­ne­ra To­ni Ra­da­no­vić pred ko­jim je te­žak za­da­tak – oda­bir no­vog ko­nja s ko­jim će se na­tje­ca­ti do­go­di­ne. Upa­lo mu je u oko, ka­že, ne­ko­li­ko mla­dih gr­la, ali još ni­je iz­a­brao Der­byje­va na­s­ljed­ni­ka. Ia­ko pri­pre­me za Al­ku služ­be­no po­či­nju u svib­nju, konj i al­kar pri­pre­ma­ju se ci­je­le go­di­ne. – Konj mora do­če­ka­ti po­če­tak pri­pre­ma već uvjež­ban da bi to bi­lo do­bro. Konj ci­je­le go­di­ne mora ići van da bi bio spre­man – ka­že Ti­no koji je po za­ni­ma­nju di­plo­mi­ra­ni kri­mi­na­list i za­pos­len je u Po­li­cij­skoj upra­vi split­sko-dal­ma­tin­skoj.

Su­pru­ga Ana na po­šte­di

Obve­ze na pos­lu, Al­ki i u obi­te­lji ne­kad je te­že, a ne­kad lak­še us­kla­di­ti, ka­že, ali ipak se sve sti­že. – Ne­kad ma­lo vi­še pa­ti obi­telj, ne­kad konj, a ne­kad po­sao, ali na kra­ju se sve us­pi­je – po­ru­ču­je Ra­da­no­vić, otac če­tve­ro­go­diš­nje La­re, po­nos­ne na svo­ga ta­tu po­bjed­ni­ka. Po­nos­na je i su­pru­ga Ana, ina­če Omi­šan­ka ko­ja se iz­vr­s­no sna­la­zi u ulo­zi že­ne al­ka­ra na ko­joj su oz­bilj­ne obve­ze, od odr­ža­va­nja opre­me pre­ko mo­ral­ne po­dr­ške sva­kog da­na na tr­ka­li­štu za vri­je­me pri­pre­ma pa do ku­ha­nja ruč­ka za uzva­ni­ke. Ipak, ove su je go­di­ne ro­đa­ci i pri­ja­te­lji po­šte­dje­li ko­li­ko su mo­gli jer je u dru­gom sta­nju, a sla­vo­do­bit­nik nam ot­kri­va ka­ko bi, s Bož­jom po­mo­ću, usko­ro tre­ba­li pos­ta­ti ro­di­te­lji i jed­no­ga dje­ča­ka. – Dok­tor ka­že da je mu­ško, ali ne­ka bu­de što ho­će, nek’ je ži­vo i zdra­vo – ka­že nam po­nos­ni ta­ta Ti­no, sre­tan što na svijet do­la­zi i mo­gu­ći na­s­ljed­nik na al­kar­skom tr­ka­li­štu. Obi­te­lji Ra­da­no­vić za­is­ta će ima­ti po če­mu pam­ti­ti ovu go­di­nu.

Još ni­sam iz­a­brao no­vog ko­nja, ali ba­cio sam oko na ne­ko­li­ko mla­dih, ka­že Ti­no

Ka­da sam osvo­jio pr­vu Al­ku, bio sam na sed­mom ne­bu, ali sa­da sam ipak svjes­ni­ji po­bje­de i sve­ga što ona zna­či, ka­že Ti­no Ra­da­no­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.