Ni­ti se ško­lu­ju ni­ti ra­de – 59.000 mla­dih do 24 go­di­ne ni­je nig­dje

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - di­ja­na.ju­ra­sic@ve­cer­nji.net Di­ja­na Ju­ra­sić ZA­GREB

“Mje­re za za­poš­lja­va­nje mla­dih tre­ba­ju bi­ti us­mje­re­ni­je na te­ško za­poš­lji­ve sku­pi­ne mla­dih, a ne na naj­bo­lje s fa­kul­te­ti­ma” Hr­vat­ska se ubra­ja me­đu tri zem­lje EU, ko­je su re­kor­de­ri po udje­lu mla­dih u do­bi od 20 do 24 go­di­ne ko­ji ni­su nig­dje – ne ra­de, ne ško­lu­ju se i ni­su na os­po­sob­lja­va­nju, po­ka­zu­ju ju­čer objav­lje­ni po­da­ci Eu­ros­ta­ta. Tak­vih mla­dih ko­je se na­zi­va NEET po­pu­la­ci­jom u Hr­vat­skoj je 24,2%, a od nas su lo­ši­je još sa­mo Grč­ka i Ita­li­ja. Ia­ko su se vla­de hva­li­le mje­ra­ma za za­poš­lja­va­nje mla­dih, po­s­ljed­njih de­se­tak go­di­na u Hr­vat­skoj se si­tu­aci­ja po­gor­ša­la pa da­nas ima­mo go­to­vo če­t­vr­ti­nu mla­dih u do­bi od 20 do 24 go­di­ne, ili njih oko 59.000, ko­ji ni­su za­pos­le­ni, ne ško­lu­ju se i ni­su na obu­ci, dok smo ih 2006. ima­li 18,8%.

Nor­ve­ška prak­sa

U EU je ukup­no 5 mi­li­ju­na mla­dih (17,3%) u do­bi od 20 do 24 go­di­ne ko­ji se ne ško­lu­ju, ne ra­de i ni­su na oso­po­sb­lja­va­nju. Pre­ma Eu­ros­ta­tu, naj­ma­nji udio mla­dih ko­ji su iz­van tr­ži­šta ra­da, os­po­sob­lja­va­nja i obra­zo­va­nja ima­ju Ni­zo­zem­ska, Luk­sem­burg, Dan­ska, Njemačka i Šved­ska. Iva To­mić sa za­gre­bač­kog Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta is­ti­če da pre­ma pro­cje­na­ma u nas naj­ve­ći udio NEET mla­dih ot­pa­da na ne­za­pos­le­ne, ali pro­blem je što mi za raz­li­ku od dru­gih ze­ma­lja EU nemamo evi­den­ci­ju tko su na­ši NEET mla­di, osim ako ni­su evi­den­ti­ra­ni na bur­zi. – Prem­da Eu­rop­ska ko­mi­si­ja na­gla­ša­va da fo­kus tre­ba bi­ti na NEET mla­di­ma, ko­je tre­ba ak­ti­vi­ra­ti na tr­ži­šte ra­da ili ih vra­ti­ti u obra­zov­ni sus­tav, mi još ni­smo fo­ku­si­ra­ni na NEET po­pu­la­ci­ju ia­ko se dos­ta go­vo­ri o ne­za­pos­le­nim mla­di­ma. Sa­da HDZ is­ti­če da će im bi­ti u fo­ku­su mla­di do 35 go­di­na, ko­ji­ma će osi­gu­ra­ti ne­po­vrat­na sred­stva i po­volj­ne kre­di­te za po­kre­ta­nje posla, što ni­je lo­ša mje­ra, no tre­ba ima­ti na umu da ni­su svi mla­di po­du­zet­ni­ci ni­ti će to pos­ta­ti pa te­že za­poš­lji­vim mla­di­ma tre­ba pris­tu­pi­ti na dru­ga­či­ji na­čin. Po­ti­caj­ne mje­re za za­poš­lja­va­nje mla­dih tre­ba­ju bi­ti us­mje­re­ni­je na te­ško za­poš­lji­ve sku­pi­ne mla­dih, ko­ji ima­ju fi­nan­cij­skih, zdrav­s­tve­nih i obi­telj­skih te­ško­ća, a ne na one naj­bo­lje ko­ji su za­vr­ši­li fa­kul­te­te i ko­ji će lak­še sna­ći – ka­že To­mić.

Go­re sta­nje ne­go 2006.

Nor­ve­ška, ko­ja u Eu­ro­pi ima jed­nu od naj­ni­žih NEET sto­pa, pri­mje­ri­ce, is­ti­če, ima umre­že­ne po­dat­ke o NEET mla­di­ma i in­di­vi­du­ali­zi­ran pris­tup pa mla­di­ma po­ma­že u za­poš­lja­va­nju ili ih vra­ća u sus­tav obra­zo­va­nja. A Polj­ska, ka­že, ima mo­bil­ni za­vod za za­poš­lja­va­nje ko­ji obi­la­zi mla­de u ru­ral­nim sre­di­na­ma i sa­vje­tu­je ih o za­poš­lja­va­nju, dok su na­ši mla­di po se­li­ma pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi. U Hr­vat­skoj se si­tu­aci­ja znat­no po­gor­ša­la od 2006. jer, osim što da­nas ima­mo vi­še NEET mla­dih u do­bi od 20 do 24 go­di­ne, ima­mo i ma­nje mla­dih ko­ji su za­pos­le­ni, a po­zi­tiv­no je što se da­nas vi­še mla­dih ško­lu­je u do­bi do 24 go­di­ne ne­go 2006.

“HDZ is­ti­če da će im bi­ti u fo­ku­su mla­di do 35 go­di­na, ali ni­su svi mla­di po­du­zet­ni­ci”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.