VI­ŠE NAS NE OT­KRI­VA­JU, SAD DO­LA­ZE VI­DJE­TI ŠTO IMA NO­VO­GA

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb -

Una­toč po­li­ti­ci, raz­mje­na­ma i do­dje­la­ma zem­lji­šta, ha­sh­ta­go­vi­ma na pla­ka­ti­ma, tu­ri­zam u gra­du funk­ci­oni­ra. I ma­lo bo­lje ne­go u juž­nim kra­je­vi­ma, usu­dio bih se re­ći. Mis­lim da to mo­gu tvr­di­ti jer za­gre­bač­ko je ugos­ti­telj­stvo sjaj­no re­agi­ra­lo na lje­ta sve bo­ga­ti­ja stra­nim gos­ti­ma ko­ji vi­še Za­greb ne ot­kri­va­ju. Oni sa­da u Za­greb do­la­ze jer im je do­bra is­kus­tva pre­nio net­ko od nji­ho­vih pri­ja­te­lja ili su ne­što o nje­mu pro­či­ta­li u sa­da već broj­nim član­ci­ma ko­ji ga po­pu­la­ri­zi­ra­ju. Ne mo­že se o Za­gre­bu vi­še go­vo­ri­ti kao o sred­njo­europ­skoj metropoli u ko­joj se spret­no sta­pa ar­ha­ič­no i mo­der­no, gdje je grad­ska vi­zu­ra svje­dok vre­me­na u ko­je­mu se u jed­nom sto­lje­ću pro­mi­je­ni­lo ne­ko­li­ko sus­ta­va. O Za­gre­bu se mo­že go­vo­ri­ti kao o gra­du ko­ji va­bi no­va tu­ris­tič­ka li­ca zo­vu­ći ih da pro­vje­re što sve no­vo­ga ima po­nu­di­ti. A to­ga ima na­pre­tek. Ulič­na umjet­nost sva­ka­ko je ne­što što je bi­lo po­treb­no, mu­ze­ji za ko­je je već ne­ko­li­ko go­di­na ipak uobi­ča­je­no da lje­ti ra­de, grad­ska su dvo­ri-

Me­tro­po­la je da­nas je­dan ve­li­ki fo­od co­urt u ko­je­mu je je­di­ni pro­blem ko­je je­lo i pi­će iz­a­bra­ti

šta oži­vje­la, da ne spo­mi­nje­mo i bri­jač­ni­ce. Ali do­go­di­lo se i još ne­što. Me­tro­po­la je pos­ta­la je­dan ve­li­ki fo­od co­urt u ko­je­mu da­nas mo­že­te ku­ša­ti hra­nu go­to­vo 30 na­ci­onal­nih ku­hi­nja, ali i pro­ba­ti naj­bo­lja pi­ća, pri če­mu je po­nu­da do­pu­nje­na i do­ma­ćim pro­izvo­di­ma ko­ji su ne­ri­jet­ko sa­svim rav­ni po­naj­bo­ljim svjet­ski­ma. Ia­ko mo­že­mo po­ma­lo ža­li­ti za kla­sič­nom će­vab­dži­ni­com iza ugla, ko­jih je ipak sve ma­nje, u Za­greb je sti­glo no­vo po­ima­nje stre­et fo­oda. Po­nu­da je ham­bur­ge­ra, pri­mje­ri­ce, iz­nim­na, iz­ras­la je na ra­zi­ne da­le­ko vi­še od kak­vog McDo­nald’sa ili Bur­ger Kin­ga. Ne­ki su sas­toj­ci do­is­ta pos­ta­li go­to­vo pa kul­t­ni, lju­te pa­pri­či­ce vi­še ni­su pri­či­ca iz us­klič­ni­ka sa zad­nje stra­ni­ce, već su stek­le ve­lik broj pok­lo­ni­ka i pos­ta­le je­dan od za­štit­nih zna­ko­va za­gre­bač­ke “cu­isi­ne”. A u sve­mu je to­me sre­ća što se ne odus­ta­je od tra­di­ci­onal­ne, pra­ve do­ma­će hra­ne, pa ne­ma pro­ble­ma pro­na­ći kak­ve štruk­le ili pak cu­špajz, za­jed­no s čo­ban­cem ili fi­šem za ko­ji­ma ne tre­ba čez­nu­ti jer su Sla­vo­ni­ja i Ba­ra­nja da­le­ko. Sve­ga u Za­gre­bu da­nas ima.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.