Je­su li in­ter­net, por­no­gra­fi­ja i vi­de­oigri­ce ubi­li spol­nost?

Ko­li­ko god za­tva­ra­li oči i ne­ra­do go­vo­ri­li o tim te­ma­ma, stru­ka odav­no po­ru­ču­je da sek­su­al­ni pro­ble­mi utje­ču na sve sfe­re ži­vo­ta po­je­din­ca od­nos­no bra­ka ili ve­ze

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Iva­na Ri­mac Le­sič­ki

“Ma­nje sek­sa, mi smo mi­le­ni­jal­ci” vri­šte nas­lo­vi svjet­skih me­di­ja na­kon no­vog is­tra­ži­va­nja iz Ar­c­hi­ves of Sexu­al Be­ha­vi­our Ro­đe­ni su de­ve­de­se­tih, odras­ta­li u teh­no­lo­ški na­pred­nom vre­me­nu, nji­ho­va su sva­kod­ne­vi­ca gad­ge­ti i onli­ne svi­jet, ali i eko­nom- ske kri­ze, iz­os­ta­nak iz­vjes­nos­ti i ma­te­ri­jal­ne si­gur­nos­ti. Oni su ta­ko­zva­na mi­le­nij­ska ge­ne­ra­ci­ja (ili ge­ne­ra­ci­ja Y) ko­ja je ovih da­na te­ma svjet­skih me­di­ja jer je rad ame­rič­kih znans­tve­ni­ka iz­nje­drio još jed­nu ka­rak­te­ris­ti­ku “mi­le­ni­ja­la­ca” – ma­nje se sek­sa­ju od svih pri­jaš­njih ge­ne­ra­ci­ja.

Hr­vat­ska ne­ma is­tra­ži­va­nja

Po­da­tak je to iz is­tra­ži­va­nja, ina­če objav­lje­nog u Ar­c­hi­ves of Sexu­al Be­ha­vi­our, na uzor­ku od go­to­vo 27 ti­su­ća is­pi­ta­ni­ka sta­rih od 20 do 24 go­di­ne ko­jih 15 pos­to ne­ma sek­su­al­nog part­ne­ra. U šez­de­se­ti­ma je tak­vih bi­lo sa­mo šest pos­to, što je do­ve­lo do za­ključ­ka i zvuč- nih nas­lo­va u stra­nim me­di­ji­ma po­put onog u bri­tan­skom Gu­ar­di­anu “Ma­nje sek­sa, mo­lim – mi smo mi­le­ni­jal­ci”. Go­to­vo is­to­dob­no na­do­ve­za­la se na to još i oba­vi­jest šved­skog Mi­nis­tar­stva zdrav­lja da po­kre­će op­sež­no is­tra­ži­va­nje sek­su­al­nih na­vi­ka na­ci­je. Ta­moš­nji je ta­blo­id Af­ton­bla­det, na­ime, još pri­je obja­vio an­ke­tu ko­ja je po­ka­za­la da u toj li­be­ral­noj zem­lji seks sve ma­nje pos­ta­je prak­sa. Sve sku­pa bi­lo je do­volj­no za spo­me­nu­tu naj­a­vu iz nji­ho­va Mi­nis­tar­stva zdrav­lja odak­le su, ka­ko pi­še CBC, naj­a­vi­li op­sež­no is­tra­ži­va­nje sek­su­al­nih na­vi­ka ka­ko bi ima­li smjer­ni­ce za po- li­ti­ku po­ve­za­nu sa sek­su­al­nim i re­pro­duk­tiv­nim zdrav­ljem na­po­mi­nju­ći da sek­su­al­ni od­no­si snaž­no utje­ču na zdravlje lju­di. I upra­vo po­to­nja tvrd­nja uni­ver­zal­no je pra­vi­lo oko ko­jeg ne­ma dvoj­be ma u ko­jem di­je­lu svi­je­ta i neo­vis­no o raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma, sta­vo­vi­ma, vri­jed­nos­ti­ma kad je u pi­ta­nju spol­nost. Kod nas se o sek­su i da­nas ne­ra­do go­vo­ri, a u jav­nos­ti se o sek­su­al­nim na­vi­ka­ma po­če­lo pri­ča­ti, pi­sa­ti i go­vo­ri­ti tek de­set­lje­će una­zad, a pri­je se na tak­ve te­me gle­da­lo kao na rub­ni sa­dr­žaj. No, ko­li­ko god za­tva­ra­li oči, stru­ka odav­no po­ru­ču­je da sek­su­al­ni pro­ble­mi utje­ču na sve sfe­re ži­vo­ta po­je­din­ca

od­nos­no bra­ka ili ve­ze. I tim vi­še je ame­rič­ka vi­jest o sma­nje­noj sek­su­al­nos­ti mla­dih ge­ne­ra­ci­ja va­žan sig­nal, po­se­bi­ce jer se mi­le­ni­jal­ce sma­tra teh­no­lo­škom ge­ne­ra­ci­jom ko­ja sva­kod­nev­no ko­ris­ti druš­tve­ne mre­že i raz­ne ser­vi­se za upoz­na­va­nje i neo­ba­vez­ne ve­ze. Ipak, po­ka­za­lo se da us­put­ni seks i ni­je ka­rak­te­ris­ti­ka te ge­ne­ra­ci­je. Bar ne u Ame­ri­ci, da bu­de­mo toč­ni­ji. Is­to je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo stal­no po­ve­ća­nje sek­su­al­ne ap­s­ti­nen­ci­je od šez­de­se­tih na­da­lje, što su još pri­je objav­lji­va­le i po­je­di­ne eu­rop­ske zem­lje, no ne i Hr­vat­ska jer is­tra­ži­va­nja sek­su­al­nih na­vi­ka kod nas jed­nos­tav­no ni­su ra­đe­na. Ta­ko da ne mo­že­mo us­po­re­đi­va­ti po­dat­ke ka­ko je u nas bi­lo ne­kad a ka­ko je sad. Na­po­mi­nje to i pro­fe­sor Alek­san­dar Štul­ho­fer sa za­gre­bač­kog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta ko­ji je i su­autor jed­nog od ra­do­va u su­rad­nji sa slo­ven­skim ko­le­ga­ma upra­vo na te­mu is­tra­ži­va­nja sek­su­al­nos­ti mla­dih u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji od 1971. do 2008. go­di­ne. U tom ra­du sto­ji ka­ko 1971. go­di­ne, ka­da je u Hr­vat­skoj ra­đe­no pr­vo is­tra­ži­va­nje o sek­su­al­nom po­na­ša­nju mla­dih, i to ka­ko bi se umi­ri­la jav­nost, so­ci­ja­lis­tič­ka omla­di­na ni­je bi­la pod utje­ca­jem de­ka­dent­nog Za­pa­da. Ta­da se na uzor­ku za­gre­bač­kih sred­njo­ško­la­ca doš­lo do po­dat­ka da je 16 pos­to uče­ni­ca i 30 pos­to uče­ni­ka sek­su­al­no is­kus­no. Njih 80 pos­to ta­da je, pri­mje­ri­ce, ne­pri­hvat­lji­vim sma­tra­lo ho­mo­sek­su­al­nost, a tre­ći­na žen­skih is­pi­ta­ni­ka ni­je mo­gla ili zna­la od­go­vo­ri­ti na pi­ta­nje o mas­tur­ba­ci­ji. Is­tra­ži­va­nja 80-ih bi­la su ori­jen­ti­ra­na na sma­nji­va­nje bro­ja po­ba­ča­ja, ali ubr­zo i na sek­su­al­no zdravlje zbog po­ja­ve si­de i pr­vog slu­ča­ja za­ra­ze u nas. Pot­kraj tog de­set­lje­ća is­tra­ži­va­nje me­đu sred­njo­škol­ci­ma po­ka­za­lo je bit­nu raz­li­ku – u pro­sje­ku je, me­đu oba spo­la, sek­su­al­no ak­tiv­no bi­lo njih 60 pos­to. A na­kon no­vog mi­le­ni­ja is­tra­ži­va­nje pro­fe­so­ra Štul­ho­fe­ra na vi­še od ti­su­ću is­pi­ta­ni­ka u do­bi od 18 do 24 go­di­ne, što je sli­čan uzo­rak ame­rič­kom is­tra­ži­va­nju s po­čet­ka pri­če, po­ka­za­lo je da je sek­su­al­no ak­tiv­no vi­še od 80 pos­to is­pi­ta­ni­ka kod oba spo­la. Sve to ide u pri­log te­zi da su ge­ne­ra­ci­je u Hr­vat­skoj za­pra­vo sek­su­al­no sve vi­še ak­tiv­ne, što se ipak ne mo­že de­ci­di­ra­no za­klju­či­ti zbog spo­me­nu­te či­nje­ni­ce da u nas ni­su ra­đe­na kon­kret­na i op­sež­na is­tra­ži­va­nja o sek­su­al­nim na­vi­ka­ma.

Eko­no­mi­ja i ma­njak sek­sa

– Re­kao bih da je to ame­rič­ka pri­ča ko­ja ne mo­ra vri­je­di­ti za dru­ge, jer ne za­bo­ra­vi­mo da su šez­de­se­te go­di­ne, s ko­ji­ma oni us­po­re­đu­ju mi­le­ni­jal­ce, on­dje bi­le vri­je­me slo­bod­ne lju­ba­vi. U Eu­ro­pi to ni­je bi­lo ta­ko pri­sut­no kao u Ame­ri­ci. Bri­tan­ski ra­do­vi, na­ime, po­ka­zu­ju da na ci­je­lom Oto­ku ne­ma po­ve­ća­nja bro­ja onih ko­ji ap­s­ti­ni­ra­ju – po­jaš­nja­va dr. Go­ran Ar­ba­nas, psi­hi­ja­tar i sek­su­al­ni te­ra­pe­ut. Ino­zem­ni struč­nja­ci, ana­li­zi­ra­ju­ći re­zul­ta­te ame­rič­kog is­tra­ži­va­nja, kao mo­gu­će uz­ro­ke ma­njoj sek­su­al­noj aktivnosti mla­dih spo­mi­nju la­ku dos­tup­nost por­no­gra­fi­je, do­mi­na­ci­ju vi­de­oiga­ra i in­ter­ne­ta uz ko­je mla­di pro­vo­de pu­no vre­me­na, ali s dru­ge stra­ne i sek­su­al­nu osvi­je­šte­nost te od­go­vor­nost. Mla­di da­nas bi­ra­ju s kim će se upus­ti­ti u sek­su­al­ne od­no­se, ar­gu­ment je na po­zi­tiv­noj stra­ni ana­li­ze po­da­ta­ka tog is­tra­ži­va­nja. Ipak, vi­še ih je na onoj dru­goj, pa mno­gi struč­nja­ci iz­jav­lju­ju i ka­ko u sek­su­al­noj ne­za­in­te­re­si­ra­nos­ti svo­je pr­ste ima i eko­nom­ska ne­iz­vjes­nost. Mi­le­ni­jal­ci su ge­ne­ra­ci­ja ko­ja pro­živ­lja­va eko­nom­ske kri­ze, su­oča­va se s te­škim i ne­iz­vjes­nim ma­te­ri­jal­nim uvje­ti­ma, ne­ma mo­guć­nost osa­mos­ta­lji­va­nja itd. Sve na­bro­je­no na­vo­di i Na­ta­ša Ba­ro­lin Be­lić, ges­talt psi­ho­te­ra­pe­ut­ki­nja i sek­su­al­na te­ra­pe­ut­ki­nja, ko­ja pr­vens­tve­no po­ru­ču­je da se na te­me­lju jed­ne stu­di­je ne mo­že do­ni­je­ti op­ći za­lju­čak. – Je­di­no je si­gur­no da se u da­naš­nje vri­je­me mla­dim lju­di­ma nu­di pu­no vi­še sa­dr­ža­ja ne­go pri­jaš­njim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Ne­ka­da, u vri­je­me re­duk­ci­ja stru­je, sje­ti­mo se, ra­đa­lo se pu­no vi­še dje­ce. Sto­ga bih na te­me­lju ovih po­da­ta­ka za­klju­či­la sa­mo da mla­di lju­di da­nas ži­ve druk­či­je, a ne da im je sma­nje­na sek­su­al­na že­lja – po­jaš­nja­va Ba­ro­lin Be­lić is­ti­ču­ći ka­ko se mo­ra uze­ti u ob­zir da je ovo ame­rič­ki rad i da vri­je­di sa­mo za za­pad­ni svi­jet. A u tom su za­pad­nom svi­je­tu ubr­zan tem­po ži­vo­ta i po­ve­ća­ne eg­zis­ten­ci­jal­ne bri­ge či­nje­ni­ce ko­je, ka­ko ka­že ta te­ra­pe­ut­ki­nja, si­gur­no sma­nju­ju sek­su­al­nu že­lju svi­ma, neo­vis­no o do­bi.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.