Zbog Ri­ja sam pla­ka­la i otr­pje­la pu­no bo­li

Vo­zi­la sam po­la go­di­ne auto­ces­tom bo­li, pla­ka­la za vo­la­nom pu­tu­ju­ći na te­ra­pi­je u Ši­be­nik, ot­kri­la je za MAX Blan­ka Vla­šić

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Da­mir Mr­vec da­mir.mr­vec@ve­cer­nji.net

Če­ti­ri se­zo­ne za­re­dom, od 2007. do 2010. go­di­ne, Blan­ka je za­vr­ša­va­la pr­va na svjet­skoj rang lis­ti. Naj­bo­lji skok joj je 208 cen­ti­me­ta­ra

Blan­ka Vla­šić (32) u Ri­ju će nas­tu­pi­ti na svo­jim če­t­vr­tim Igra­ma. U Syd­neyu 2000. go­di­ne bi­la je na za­le­ti­štu vi­sa sa sa­mo 16 go­di­na. Če­ti­ri go­di­ne kas­ni­je u Ate­ni iš­la je po me­da­lju, ali ni­je us­pje­la. U Pe­kin­gu 2008. go­di­ne bi­la je pr­va fa­vo­rit­ki­nja za zla­to. Doš­la je kao svjet­ska pr­va­ki­nja iz Osa­ke, nit­ko joj ni­je bio ni bli­zu, a on­da joj je zla­to “ote­la” bel­gij­ska sed­mo­boj­ka Tia Hel­le­ba­ut ko­ja je baš na tim Igra­ma od­lu­či­la nas­tu­pi­ti sa­mo u vi­su. Lon­don je pro­pus­ti­la zbog oz­lje­de i sad je opet tu. U Ri­ju će po­ku­ša­ti osvo­ji­ti svo­ju dru­gu me­da­lju na Igra­ma. Ma­lo je vi­sa­ši­ca ko­ji­ma je to us­pje­lo. Od 1928., ka­da se žen­ski vis na­šao na pro­gra­mu Iga­ra, dvi­je me­da­lje osvo­ji­le su sa­mo Io­lan­da Ba­las (dva zla­ta), Ul­ri­ke Meyfar­th (dva zla­ta), Sa­ra Si­me­oni (zla­to i sre­bro), Stef­ka Kos­ta­di­no­va (zla­to i sre­bro), Hes­trie Clo­ete (dva sre­bra) i Ana Či­če­ro­va (zla­to i bron­ca).

U druš­tvo le­gen­di

Blan­ka sa­nja zla­to s ko­jim bi uš­la u red naj­ve­ćih, prem­da ona ta­mo po re­zul­ta­ti­ma već i jest. Bi­la je eu­rop­ska i svjet­ska pr­va­ki­nja. A zna­te li ko­li­ko je vi­sa­ši­ca ko­je ima­ju sva tri nas­lo­va? Stef­ka Kos­ta­di­no­va, He­ike Hen­kel i Ana Či­če­ro­va ima­ju europ­sko, svjet­sko i olim­pij­sko zla­to. Blan­ki je Rio po­s­ljed­nja pri­li­ka da se ukr­ca na vlak s ove tri ve­li­kan­ke. Mo­žda bi bi­lo i vi­še vi­sa­ši­ca u ovom druš­tvu da se svjet­ska pr­vens­tva ni­su po­če­la odr­ža­va­ti tek od 1983. go­di­ne. A mo­že li Blan­ka u to druš­tvo? Mi vje­ru­je­mo da mo­že. Ka­da bi osvo­ji­la me­da­lju, bi­la bi to sjaj­na pod­lo­ga za je­dan do­bar igra­ni sport­ski film. Os­ta­ti u svjet­skom vr­hu to­li­ko du­go i s ta­ko ve­li­kim stan­ka­ma, to je do­is­ta pri­ča za ne­ki do­bar film­ski sce­na­rij. – Ka­da me pri­ja­te­lji pi­ta­ju ka­ko se osje­ćam, ne­ma mi dru­ge ne­go

ka­za­ti: “Ni­je do­bro!”. No­ga još uvi­jek bo­li prem­da je od ope­ra­ci­je proš­lo dos­ta vre­me­na (na dan ka­da će pu­to­va­ti u Ri­ju pro­ći će toč­no šest mje­se­ci, op. a.). Ka­da tre­ni­ram, ska­čem sa­mo na li­je­vu no­gu. Ne, da­le­ko od to­ga da mi je la­ko. Osje­ćam bol i ka­da ne tre­ni­ram, osje­ćam bol ka­da ho­dam. Bi­la sam ne­dav­no kod dr. Mil­le­ra u Mün­c­he­nu ko­ji je po­gle­dao ka­ko na­pre­du­je opo­ra­vak. Iz­ra­zio je za­do­volj­stvo i ne­ka­ko dao ze­le­no svje­tlo za nas­tup na Igra­ma. Ima­li smo i ne­ko­li­ko te­ra­pi­ja ra­di­ja­ci­jom ta­ko da je ba­rem sad nes­ta­la bol dok ne tre­ni­ram – po­če­la je svo­ju pri­ču Blan­ka. Pr­vi put u po­vi­jes­ti žen­skog vi­sa do­go­dit će se da će jed­na atle­ti­čar­ka do­ći bez ijed­nog pri­prem­nog na­tje­ca­nja na Olim­pij­ske igre. Na­ime, Blan­ka ove se­zo­ne ni­je ska­ka­la ni na jed­nom mi­tin­gu. Pro­pus­ti­la je zbog ope­ra­ci­je i dvo­ran­sku se­zo­nu. – Već odav­no ne tre­ni­ram i ne ska­čem po ne­kak­vim obras­ci­ma. Pa ja sam u po­s­ljed­nja tri mje­se­ca ne­bro­je­no pu­ta pro­mi­je­ni­la plan i pro­gram pri­pre­ma. Slič­na si­tu­aci­ja bi­la je i la­ni pri­je Svjet­skog pr­vens­tva u Pe­kin­gu. Sad to mo­gu re­ći, iš­la sam u Pe­king s ve­li­kim ri­zi­kom da se Ahi­lo­va te­ti­va ni­kad vi­še ne opo­ra­vi. U Rio idem bez ijed­nog na­tje­ca­nja, ali s pu­no ma­njim ri­zi­kom – is­tak­nu­la je na­ša naj­bo­lja vi­sa­ši­ca. Nje­zi­na je­di­na na­tje­ca­nja ove su se­zo­ne na tre­nin­zi­ma. – Na tre­nin­ge idem po osje­ća­ju. Ako mis­lim da će bol bi­ti pre­ja­ka, on­da taj dan pre­ska­čem. Pro­blem su i te sprin­te­ri­ce, spe­ci­fič­ne za vis. Na­kon sva­kog tre­nin­ga no­ga bo­li i mo­ram oba­vez­no na te­ra­pi­je. Go­to­vo sva­ki dan pu­tu­jem Split – Ši­be­nik – Split. U Ši­be­nik idem k Ne­na­du Ba­ku­li ko­ji se bri­ne o opo­rav­ku no­ge na­kon tre­nin­ga. Au­to­ces­tu iz­me­đu ta dva gra­da znam na­pa­met. Ko­li­ko sam sa­mo su­za pro­li­la vo­ze­ći se u jed­nom ili dru­gom smje­ru, ko­li­ko je sa­mo tu bi­lo bo­li. U oča­ju sam zna­la pla­ka­ti za uprav­lja­čem. Da, bi­lo je ja­ko te­ških da­na – is­tak­nu­la je Blan­ka.

Ugro­zi­la nas­tup u Ri­ju

U Ri­ju će je do­če­ka­ti do­bar li­ječ­nič­ki tim ko­ji je osi­gu­rao Hr­vat­ski olimpijski od­bor. Po­naj­vi­še će se bri­nu­ti o Ahi­lo­voj te­ti­vi. Bit će on­dje i dr. Đu­ro­vić ko­ji joj je bio od ve­li­ke po­mo­ći la­ni u Pe­kin­gu i ko­ji je asis­ti­rao u ve­lja­či na ope­ra­ci­ji. – Na­dam se da će sve na kra­ju is­pas­ti do­bro. Jer, od­la­ze­ći u ve­lja­či na ope­ra­ci­ju, bi­la sam svjes­na da ću ugro­zi­ti od­la­zak u Rio. Ri­ski­ra­la sam. Sad, ho­će li se ri­zik is­pla­ti­ti, to će­mo vi­dje­ti. Ne­go, ču­va­ju­ći Ahi­lo­vu te­ti­vu des­ne no­ge pra­vo je ču­do ka­ko sam iz­bje­gla sve dru­ge oz­lje­de – is­tak­nu­la je Blan­ka. Od če­ti­ri nas­tu­pa na Igra­ma tri su bi­la da­le­ka pu­to­va­nja – Syd­ney, Pe­king i sad Rio. – Ma ne za­bri­nja­va me du­go pu­to­va­nje. A vi­rus Zi­ka? – S ob­zi­rom na mo­je pro­ble­me, o vi­ru­su Zi­ka ni­sam sti­gla raz­miš­lja­ti. Ku­pi­la sam ne­ka­kav sprej pro­tiv ko­ma­ra­ca. Valj­da će to bi­ti do­volj­no da me ne­ki ne upik­ne – za­klju­či­la je Blan­ka. Ci­je­li in­ter­v­ju či­taj­te u MAX-u.

Blan­ka je proš­le go­di­ne bi­la sre­br­na na SP-u, mo­že li do sre­bra i u Ri­ju?

2012. Tre­nu­tak ka­da je Blan­ka ot­ka­za­la nas­tup u Lon­do­nu

2000. Sa sa­mo 16 go­di­na nas­tu­pi­la je na Igra­ma u Syd­neyu

2008. U Pe­kin­gu na pos­to­lju, sa sre­br­nom me­da­ljom oko vra­ta

2004. U Ate­ni je sa­nja­la me­da­lju, ali ni­je bi­la do­volj­no is­kus­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.