Uči­li su me da bez ra­da ne­ma kru­ha

Mla­di ne že­le os­ta­ti na se­lu jer mis­le da je sra­mo­ta de­la­ti. Svi bi bi­li di­rek­to­ri

Vecernji list - Hrvatska - - 0-24 -

Ivi­ca Be­ti Ra­di kao sa­vjet­ni­ca za inves­ti­ci­je u Za­gor­skoj ra­zvoj­noj agenciji, a na­kon posla po­ma­že ro­di­te­lji­ma na far­mi s 20 muz­nih kra­va – Us­ta­jem u pet sa­ti. Na pos­lu mo­ram bi­ti u se­dam, ali do Kra­pi­ne se mo­ram vo­zi­ti oko 50 mi­nu­ta. Ra­dim do 15, do­ma sam oko 16.30, naj­e­dem se i pre­svu­čem, pa u sta­ju ili na po­lje. I ta­ko do 22 sa­ta. Idu­ći dan sve is­po­čet­ka – sa­ži­ma u jed­nu re­če­ni­cu je­dan pro­sje­čan dan u svom ži­vo­tu Dra­žen­ka Grah (28) iz Za­gor­skih Sela, mag. eko­no­mi­je, sa­vjet­ni­ca u Za­gor­skoj ra­zvoj­noj agenciji za pro­mi­ca­nje re­gi­onal­nog ra­zvo­ja. I da, ona je i “dje­voj­ka ko­ja uži­va u po­ljo­pri­vre­di i pri­ro­di te obo­ža­va trak­to­re”, ka­ko pi­še na Fa­ce­bo­ok stra­ni­ci ko­ju je otvo­ri­la kao je­di­na za­gor­ska ora­či­ca i pred­sjed­ni­ca Udru­ge na­tje­ca­te­lja u ora­nju Kra­pin­sko-za­gor­ske žu­pa­ni­je.

U ško­li su joj se ru­ga­li

Jed­na je od sa­mo dvi­je ili tri že­ne u Hr­vat­skoj ko­je rav­no­prav­no s mu­škar­ci­ma iz­la­ze na po­lja i nad­me­ću se tko će br­že i bo­lje iz­o­ra­ti braz­de. – U na­šoj žu­pa­ni­ji se već 14 go­di­na odr­ža­va­ju tak­va na­tje­ca­nja, a ja sam se uklju­či­la pri­je šest go­di­na, kad sam po­če­la vo­lon­ti­ra­ti u žu­pa­nij­skom Odje­lu za po­ljo­pri­vre­du, ko­ji ih i or­ga­ni­zi­ra. Ko­le­ge su zna­li da vo­zim trak­tor i da ra­dim na po­lju, pa su me na­go­vo­ri­li da se pri­ja­vim. Pr­ve go­di­ne bi­lo je pro­ble­ma jer su mu­škar­ci bi­li pro­tiv, čak su zva­li žu­pa­na i mo­li­li ga da ne do­pus­ti da se že­na na­tje­če. Ni­je to, go­vo­ri­li su, na­tje­ca­nje za že­ne i da se, ako se već že­lim na­tje­ca­ti, otvo­ri i po­seb­na žen­ska ka­te­go­ri­ja. No, sad su se već na­vik­li na me­ne – smi­je se. Vož­nja na trak­to­ru je, do­da­je, opu­šta. – Vo­lim br­zu vož­nju po po­lji­ma, ko­ja mi pu­ni plu­ća. Trak­tor mi je kao do­bar pri­ja­telj jer vo­ze­ći ga za­bo­ra­vim na pro­ble­me i ne­ka­ko živ­nem – na­po­mi­nje. Od dvi­je teh­ni­ke ora­nja, onoj s po­mo­ću plu­ga rav­nja­ka i plu­ga pre­met­nja­ka, iz­a­bra­la je pr­vu jer joj bo­lje ide. Pra­vi­la su jas­no raz­ra­đe­na. Par­ce­le za rav­nja­ke du­ge su 100, a ši­ro­ke 20 me­ta­ra. Ži­ri bo­du­je otva­ra­nje pr­vih braz­di ko­je mo­ra­ju bi­ti ured­ne i ujed­na­če­ne ci­je­lom du­ži­nom, ocje­nju­je se na­li­je­ga­nje braz­di jed­na na dru­gu, bez šup­lji­na i os­ta­ta­ka bilja, op­ći do­jam... Naj­bo­lji joj je re­zul­tat bio dru­go mjes­to, a ni­kad ni­je bi­la go­ra od če­t­vr­tog. Dra­žen­ku je uvjež­ba­vao otac Dra­žen, a dra­go­cje­ni su bi­li i sa­vje­ti pri­ja­te­lja To­mis­la­va Ku­ha­ri­ća, dr­žav­nog pr­va­ka u ora­nju. No, naj­ve­ća joj je za­pra­vo ško­la sva­kod­nev­ni rad na obi­telj­skom ima­nju. – Ro­di­te­lji se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom vi­še od 20 go­di­na. Ta­ta je bio za­pos­len pa su kra­ve i zem­lja os­ta­li ve­ćim di­je­lom na ma­mi Bo­ži­ci, ses­tri Iva­ni i me­ni. Trak­tor sam na­uči­la vo­zi­ti s dva­na­est go­di­na. Ra­di­la sam na ima­nju ti­je­kom sred­nje ško­le, kad su mi zna­li do­ba­ci­va­ti da smr­dim po sta­ji, i kas­ni­je na fa­kul­te­tu na ko­jem sam iz­van­red­no stu­di­ra­la. Da­nas ima­mo dva­de­se­tak muz­nih kra­va i pro­da­je­mo mli­je­ko – ka­že.

Lo­še sta­nje u po­ljo­pri­vre­di

Na­kon stu­di­ja, 2011. po­če­la je sa struč­nim os­po­sob­lja­va­njem u Kra­pin­sko-za­gor­skoj žu­pa­ni­ji, os­ta­la je ta­mo ra­di­ti če­ti­ri go­di­ne, a la­ni je preš­la u Ra­zvoj­nu agen­ci­ju u ko­joj ra­di kao sa­vjet­ni­ca za inves­ti­ci­je. I na rad­nom mjes­tu i u se­lu vi­di da sta­nje u po­ljo­pri­vre­di ni­je do­bro i da je sve ma­nje mla­dih sprem­no os­ta­ti na far­ma­ma. – Sra­mo­ta ih je valj­da de­la­ti. Dru­gi je pro­blem si­tu­aci­ja u po­ljo­pri­vre­di ko­ja ni­je baj­na. Pro­pa­da­ju sto­čar­stvo i mlje­kar­stvo, a lju­di se bo­re za op­s­ta­nak. Mla­di bi svi sa­mo na fa­kul­te­te i svi bi bi­li ne­ki di­rek­to­ri. Me­ne su ro­di­te­lji na­uči­li da bez ra­da ne­ma kru­ha, a po­ljo­pri­vre­da je ne­što što vo­lim i če­ga se ne­ću odre­ći – do­da­je. Dr­žav­no na­tje­ca­nje u ora­nju odr­žat će se 27. i 28. ko­lo­vo­za u Ve­li­koj Go­ri­ci, pod vi­so­kim po­kro­vi­telj­stvom pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Dra­žen­ka se ta­mo ne­će na­tje­ca­ti, ali će oti­ći po­dr­ža­ti deč­ke iz svo­je udru­ge, a do­go­di­ne će po­nov­no, sed­mi put, na žu­pa­nij­skom na­tje­ca­nju i ona po­ku­ša­ti iz­bo­ri­ti pla­sman na dr­žav­no.

Trak­tor je na­uči­la vo­zi­ti s dva­na­est go­di­na, a ra­di­la je na ima­nju ti­je­kom sred­nje ško­le

FA­CE­BO­OK

Vož­nja trak­to­rom je opu­šta, ka­že Dra­žen­ka Grah. S ko­le­ga­ma na na­tje­ca­nju u ora­nju

Re­zul­ta­ti na­tje­ca­nja Naj­bo­lji joj je re­zul­tat bio dru­go mjes­to, a ni­kad ni­je bi­la go­ra od če­t­vr­tog

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.