20 go­di­na od ov­ce Dol­ly - klo­ni­ra­nje je sku­po i loše

Klo­ni­ra­nje vri­jed­nih ži­vo­ti­nja to­li­ko je ne­is­pla­ti­vo i ne­po­uz­da­no da si to pri­ušte ri­jet­ki, po­put Do­nal­da Jac­k­li­na ko­ji je za po­la mi­li­ju­na do­la­ra klo­ni­rao mu­lu

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - El­vis Spre­čić el­vis.spre­cic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Klo­ni­ra­nje vri­jed­nih ži­vo­ti­nja to­li­ko je ne­is­pla­ti­vo i ne­po­uz­da­no da si to pri­ušte ri­jet­ki, po­put Do­nal­da Jac­k­li­na ko­ji je za po­la mi­li­ju­na do­la­ra klo­ni­rao mu­lu

Je­di­ni ko­mer­ci­jal­ni na­čin klo­ni­ra­nja je “pro­izvod­nja” klo­no­va kuć­nih lju­bi­ma­ca, što ra­di jed­na juž­no­ko­rej­ska tvrt­ka za 100.000 do­la­ra

– Oče­ki­va­li smo da će vi­jest iz­a­zva­ti ve­li­ki in­te­res me­di­ja, ali tog po­ne­djelj­ka bi­lo je, bla­go re­če­no, ka­otič­no. Zgra­du ins­ti­tu­ta dos­lov­no su okru­ži­li de­se­ci re­por­taž­nih ko­la i no­vi­nar­skih eki­pa iz ci­je­log svi­je­ta ko­je su se na­tje­ca­le u to­me tko će pri­je svo­jim gle­da­te­lji­ma, či­ta­te­lji­ma i slu­ša­te­lji­ma do­ni­je­ti vi­jest o pr­vom us­pješ­no klo­ni­ra­nom si­sav­cu u po­vi­jes­ti čo­vje­čans­tva – opi­su­je škot­ski znans­tve­nik Bill Rit­c­hie ushit ko­ji je te ve­lja­če 1997. go­di­ne iz­a­zva­la in­for­ma­ci­ja o ov­ci Dol­ly. Ia­ko je Dol­ly na svijet doš­la u sr­p­nju 1996. go­di­ne, me­di­ji su se o to­me ras­pi­sa­li tek se­dam mje­se­ci kas­ni­je, i to na­kon što su znans­tve­ni­ci škot­skog ins­ti­tu­ta Ros­lin pre­dvo­đe­ni Ia­nom Wil­mu­tom i Ke­it­hom Cam­p­bel­lom u bri­tan­skom znans­tve­nom ča­so­pi­su “Na­tu­re” od­lu­či­li obja­vi­ti re­zul­ta­te svog ra­da.

Sta­da s ti­su­ća­ma is­tih ova­ca

– Jed­ni su nas op­tu­ži­va­li da se “igra­mo Bo­ga”. Dru­gi su iz­vje­šta­va­li da je Dol­ly po­če­tak nove ere u zna­nos­ti us­po­re­di­ve s iz­u­mom atom­ske bom­be, sla­nja prvog čo­vje­ka na Mje­sec ili čak s ot­kri­ćem DNK. Tre­ći su tvr­di­li da u sko­roj bu­duć­nos­ti na far­ma­ma mo­že­mo oče­ki­va­ti sta­da ko­ja se sas­to­je od ti­su­ća klo­ni­ra­nih, iden­tič­nih ova­ca, a je­dan re­por­ter čak je oti­šao ta­ko da­le­ko da je u jav­nos­ti po­di­gao uz­bu­nu ri­je­či­ma “ka­ko će na­kon ovo­ga sva­ki bo­lji stu­dent bi­olo­gi­je, ako to po­že­li, mo­ći klo­ni­ra­ti i čo­vje­ka”. Bi­lo je i dos­ta po­zi­tiv­nih ko­men­ta­ra, pa su mno­gi na­vo­di­li ka­ko za­hva­lju­ju­ći tom ot­kri­ću mo­že­mo spa­si­ti vr­ste ko­je su pred iz­u­mi­ra­njem – pri­sje­ća se Bill Rit­c­hie, ko­ji je i sam su­dje­lo­vao u klo­ni­ra­nju da­nas naj­poz­na­ti­je ov­ce na svi­je­tu. Uzev­ši u ob­zir ta­daš­nje uz­bu­đe­nje i mno­ge (ne)re­al­ne naj­a­ve ko­je su nam pre­dvi­đa­le bu­duć­nost pu­nu klo­no­va, sa­svim je ra­zum­no za­pi­ta­ti se što se od svih tih prog­no­za os­tva­ri­lo, a što ni­je. Pos­to­je li svi ti sil­ni klo­no­vi, i ako pos­to­je gdje su? Tko se da­nas uop­će ba­vi klo­ni­ra­njem? Što nam je Dol­ly dva­de­set go­di­na na­kon ro­đe­nja os­ta­vi­la u na­s­lje­đe? Ko­je su sve ži­vo­ti­nje na­kon nje uop­će klo­ni­ra­ne? – Svi su ta­da mis­li­li da smo naj­te­ži dio odra­di­li, da će sve da­lje bi­ti ma­čji ka­šalj. Ali ni­je baš ta­ko – go­vo­ri Rit­c­hie i po­jaš­nja­va ka­ko se još uvijek ra­di o ne­po­uz­da­nom pro­ce­su, što se naj­bo­lje može vi­dje­ti i iz či­nje­ni­ce da je Dol­ly bio je­di­ni us­pje­šan klon od 277 po­ku­ša­ja. Na­pre­dak u po­bolj­ša­nju po­uz­da­nos­ti klo­ni­ra­nja ko­ji je do sa­da pos­tig­nut go­to­vo je za­ne­ma­riv, a to je i raz­log zbog ko­jeg je taj pro­ces i da­lje skup, ali i zbog ko­jeg, čak i ka­da se za­pos­ta­ve etič­ke im­pli­ka­ci­je, te­ško da će ika­da bi­ti do­volj­no usa­vr­šen da bi se nji­me mo­glo klo­ni­ra­ti lju­de. – Uz­mi­te sto­čar­stvo na pri­mjer, te­oret­ski gle­da­no u toj gra­ni pos­to­ji ve­lik in­te­res za klo­ni­ra­nje naj­bo­ljih pri­mje­ra­ka iz kr­da, ali zbog ni­ske po­uz­da­nos­ti (us­pješ­no se klo­ni­ra ma­nje od pet pos­to je­din­ki) i ve­li­kih de­ba­ta ko­je se vo­de oko to­ga ko­li­ko je meso klo­ni­ra­nih ži­vo­ti­nja uop­će zdra­vo, sa­mo se ri­jet­ki u to upu­šta­ju – tvr­di Rit­c­hie. Ame­rič­ke pri­vat­ne tvrt­ke klo­ni­ra­ju ži­vo­ti­nje ra­di po­bolj­ša­nja ge­net­skih vri­jed­nos­ti, pri­mje­ri­ce kra­va ko­je da­ju mno­go mli­je­ka, a klo­ni­ra­nje jedne ži­vo­ti­nje pla­ća­ju i vi­še od 10.000 eura. Klo­ni­ra­nje u sto­čar­stvu prak- ti­ci­ra­ju još i Ar­gen­ti­na, Bra­zil, Ka­na­da i Aus­tra­li­ja, a Ki­na bi do kra­ja go­di­ne tre­ba­la otvo­ri­ti tvor­ni­cu u ko­joj u po­čet­ku go­diš­nje pla­ni­ra­ju klo­ni­ra­ti sto ti­su­ća kra­va, a za ne­ko­li­ko go­di­na njih čak mi­li­jun. I iz­van sto­čar­stva lju­di se od­lu­ču­ju na klo­ni­ra­nje vri­jed­nih ži­vo­ti­nja, ali to si zbog as­tro­nom­skih ci­je­na mo­gu pri­ušti­ti sa­mo ri­jet­ki. Ame­rič­ki za­ljub­lje­nik u konj­ske utr­ke Donald Jac­k­lin ta­ko je još 2003. go­di­ne ulo­žio go­to­vo po­la mi­li­ju­na do­la­ra ka­ko bi klo­ni­rao mu­lu ko­ja je po­tom i osvo­ji­la ne­ko­li­ko ve­ćih utr­ka. Još je­dan na­čin za ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ju klo­ni­ra­nja pro­naš­la je juž­no­ko­rej­ska tvrt­ka So­oam Bi­otech ko­ja vlas­ni­ci­ma pa­sa nu­di mo­guć­nost klo­ni­ra­nja nji­ho­vih lju­bi­ma­ca za 100.000 do­la­ra, a do­sad je us­pješ­no klo­ni­ra­no vi­še od 700 ži­vo­ti­nja.

Vu­ko­vi i mu­flo­ni spa­še­ni

– Is­kre­no, ni­je mi jas­no zbog če­ga bi it­ko že­lio klo­ni­ra­ti kuć­nog lju­bim­ca? Možda će ta ži­vo­ti­nja iz­gle­dom bi­ti iden­tič­na onoj ko­ju ste ima­li ra­ni­je, ali nje­zin ka­rak­ter i po­na­ša­nje ni­ka­da ne­će bi­ti is­to, možda čak ni slič­no – go­vo­ri Rit­c­hie. Ka­da je u pi­ta­nju klo­ni­ra­nje ugro­že­nih vr­sta, ni u to­me ni­je na­prav­ljen pre­ve­li­ki na­pre­dak iz jed­nos­tav­nog raz­lo­ga što u tak­vim vr­sta­ma pos­to­ji oz­bi­ljan ne­dos­ta­tak žen­ki ko­je bi slu­ži­le kao za­mjen­ske maj­ke. Na­rav­no, pos­to­ji ne­ko­li­ko iz­o­li­ra­nih slu­ča­je­va gdje su tak­ve ži­vo­ti­nje ipak us­pješ­no klo­ni­ra­ne, po­put eu­rop­skog mu­flo­na ko­je­mu je pri­je­ti­lo iz­u­mi­ra­nje ili si­vog vu­ka ko­ji je 2005. go­di­ne klo­ni­ran u Juž­noj Ko­re­ji. Je­dan od naj­ve­ćih us­pje­ha u klo­ni­ra­nju znans­tve­ni­ci su pos­ti­gli 2009. go­di­ne ka­da su us­pje­li oži­vje­ti pla­nin­sku ko­zu ko­ja je iz­u­mr­la de­vet go­di­na ra­ni­je. Za­mjen­ska maj­ka bi­la joj je do­ma­ća ko­za, a ia­ko je us­pjeh bio krat­kog vi­je­ka jer je klo­ni­ra­na ko­za ugi­nu­la se­dam mi­nu­ta na­kon što je doš­la na svijet zbog te­ško­ća s di­sa­njem, znans­tve­ni­ci­ma je to da­lo po­t­vr­du da su na do­brom pu­tu i da jed­nog da­na možda us­pi­ju oži­vje­ti i ne­ke dav­no iz­u­mr­le vr­ste po­put ma­mu­ta.

Ne­ke tvrt­ke že­le kra­ve ko­je će da­va­ti vi­še mli­je­ka i je­dan klon pla­ća­ju 10 ti­su­ća eura Je­dan je od naj­ve­ćih us­pje­ha klo­ni­ra­nja što je 2009. oživ­lje­na iz­u­mr­la pla­nin­ska ko­za

Slav­na ov­ca Dol­ly upi­sa­na u povijest Ma­lo je poz­na­to da je Dol­ly bi­la je­di­ni us­pje­li klon od 277 po­ku­ša­ja

Sir Ian Wil­mut (go­re) i Bill Rit­c­hie (li­je­vo), znans­tve­ni­ci ko­ji su klo­ni­ra­li naj­poz­na­ti­ju svjet­sku ov­cu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.