DEČKIMA IZ BRISELSKIH SALONA KIMOGLAVCI IPAK VAŽNIJI OD ŽE­NA

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Či­ta­te­lji­ca iz Za­gre­ba

Mo­gu Zo­ran Mi­la­no­vić i An­drej Plen­ko­vić po­ka­zi­va­ti svo­je umi­ve­no, europ­sko i to­le­rant­no li­ce na TV su­če­lja­va­nju ko­li­ko god ho­će, ali vje­ro­dos­toj­nost mo­gu po­t­vr­di­ti sa­mo dje­li­ma. Iza nji­ho­vih sti­li­zi­ra­nih i pre­pa­ri­ra­nih iz­ja­va kri­ju se za­pra­vo dvi­je ma­čis­tič­ke stranke ko­je pra­va i rav­no­prav­nost že­na uglav­nom do­živ­lja­va­ju kao nuž­no zlo, a ni­ka­ko kao ci­vi­li­za­cij­sko dos­tig­nu­će o ko­je­mu se ne bi uop­će tre­ba­lo ras­prav­lja­ti u jed­noj zem­lji Eu­rop­ske uni­je na po­čet­ku tre­ćeg mi­le­ni­ja. Jer da ni­je ta­ko, on­da Plen­ko­vić i Mi­la­no­vić ne bi kr­ši­li za­kon ta­ko što ni na ovim iz­bo­ri­ma HDZ i SDP ni­su is­pu­ni­li žen­sku kvo­tu ko­ja pro­pi­su­je da na sva­koj lis­ti mo­ra bi­ti naj­ma­nje 40 pos­to že­na. Ni­po­što ne že­lim re­ći da Mi­la­no­vić i Plen­ko­vić oče­ku­ju da se že­na mo­ra us­ta­ti ka­da mu­ška­rac uđe u ku­ću, kao što je to svo­je­dob­no zas­tu­pa­la biv­ša mi­nis­tri­ca Lji­lja Vo­kić, ali ima pu­no naz­na­ka ko­je po­t­vr­đu­ju da o “žen­skom pi­ta­nju” ni­su pre­vi­še na­uči­li po bes­pu­ći­ma bri­sel­ske uljud­be. Oči­to su se kre­ta­li po ek­s­klu­ziv­no mu­škim sa­lo­ni­ma u ko­je že­ne mo­gu kro­či­ti tek kao slu­žav­ke. Ili su mo­žda bi­li na svo­je­vr­s­noj du­hov­noj ob­no­vi kod uva­že­nog te­olo­ga i sve­će­ni­ka dr. Ivi­ce Ra­gu­ža ko­ji go­vo­ri o že­na­ma kao ne­vjer­ni­ca­ma i ne­pos­luš­ni­ca­ma ko­je, za­mis­li­te, u 21. sto­lje­ću tra­že ne­ka svo­ja pra­va. Do­is­ta je ne­vje­ro­jat­no da Na­rod­na ko­ali­ci­ja, ko­ja se pred­stav­lja kao pro­gre­siv­na li­je­va po­li­tič­ka op­ci­ja, ni­je po­što­va­la “žen­sku kvo­tu” te da fe­mi­nis­ti­ca Ves­na Pu­sić o to­me jav­no ni­je rek­la ni ri­ječ. Uos­ta­lom, sa­da mo­že­mo i druk­či­je tu­ma­či­ti Mi­la­no­vi­će­vu neo­te­sa­nost ka­da je na­kon proš­lih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra išao na kon­zul­ta­ci­je k pred­sjed­ni­ci Ko­lin­di Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Mo­žda je vi­dio pro­blem u to­me što je man­dat za sas­tav Vla­de tre­bao do­bi­ti od že­ne? Ni­je to je­di­na de­mo­krat­ska ano­ma­li­ja na iz­bor­nim lis­ta­ma dvi­ju naj­ja­čih po­li­tič­kih gru­pa­ci­ja. Dvo­ji­ca li­de­ra su se po­tru­di­la da na lis­te do­đu i ta­ko­zva­ni kimoglavci ko­ji ni­ka­da ne bi vi­dje­li Sa­bor ka­da bi bi­ra­či ima­li pra­vo na iz­bor. Zbog to­ga je ja­ko važ­no da se pro­mi­je­ni iz­bor­ni za­kon ko­ji omo­gu­ća­va stra­nač­kim oli­gar­si­ma da is­klju­či­vo utje­ču na sas­tav Sa­bo­ra. Bi­lo bi do­bro da bi­ra­či ima­ju mo­guć­nost iz­a­bra­ti naj­pri­hvat­lji­vi­je od onih 14 kan­di­da­ta ko­je im stra­nač­ki še­fo­vi ser­vi­ra­ju na lis­tu. Ni­sam po tom pi­ta­nju po­li­tič­ki ide­alist pa znam da sva­ki li­der želi ima­ti lju­de od po­vje­re­nja. Mo­gu ra­zu­mje­ti da tak­ve bi­ra­ju na ne­ke bit­ne funk­ci­je u iz­vr­š­noj vlas­ti, ali ba­rem pred­stav­ni­ci u par­la­men­tu mo­ra­ju ima­ti iz­bor­ni le­gi­ti­mi­tet. Baš me za­ni­ma ho­će li vi­še pre­fe­ren­ci­jal­nih gla­so­va osvo­ji­ti Mi­li­jan Br­kić ili čo­vjek od Plen­ko­vi­će­va po­vje­re­nja Da­vor Bo­ži­no­vić. Mo­že­mo se bez pro­ble­ma pre­ba­ci­ti i na lje­vi­cu. Sto­ji li kod bi­ra­ča bo­lje po­pu­lar­ni Bo­ris La­lo­vac ili Mi­la­no­vi­ćev ća­to To­mis­lav Sa­uc­ha? Od­go­vo­ri su vr­lo jed­nos­tav­ni. Uvje­ren sam da ih zna­ju čak i deč­ki iz briselskih salona Mi­la­no­vić i Plen­ko­vić. So­fi­ja Gje­bić Ma­ru­šić U va­šem lis­tu objav­lje­na je vi­jest da je u Aus­tra­li­ji ro­di­la že­na u do­bi od 62 go­di­ne, a ko­joj je im­plan­ti­ra­na tu­đa oplo­đe­na jaj­na sta­ni­ca. Ta­ko­đer se na­vo­di da joj je pot­po­ru dao 78-go­diš­nji part­ner. Ne­izos­tav­no se mo­ra­ju pos­ta­vi­ti pi­ta­nja: 1. Je li di­je­te igrač­ka? Mo­je je miš­lje­nje da je di­je­te čo­vjek i da ima ljud­ska pra­va. Ima li di­je­te pra­vo zna­ti tko su mu ro­di­te­lji i da li će ovo di­je­te to saz­na­ti? Pos­to­ji li mo­žda Po­ve­lja Uje­di­nje­nih na­ro­da o pra­vi­ma dje­te­ta me­đu ko­ji­ma je pra­vo da zna tko su mu ro­di­te­lji? Pa što su on­da tak­vi pro­pi­si i po­ve­lje? Ali i da ne pos­to­je pro­pi­si i po­ve­lje, sa­svim je jas­no da je nuž­no da di­je­te zna tko su mu ro­di­te­lji. Ako lju­di ne zna­ju tko su im ro­di­te­lji, vr­lo je la­ko mo­gu­će da bra­ća ili po­lu­bra­ća i ses­tre, od­nos­no po­lu­ses­tre stu­pe u kon­takt i ima­ju dje­cu. Ko­li­ko je to ri­zik za na­s­ljed­ne bo­les­ti? 2.Tko će to di­je­te od­ga­ja­ti i po­di­za­ti? Ovo dvo­je sta­ra­ca? Čo­vje­ku pri­ro­da omo­gu­ću­je da ima dje­cu dok pos­to­je mo­guć­nos­ti da ih ro­di i od­go­ji. Svje­do­ci smo ka­ko su mno­ge že­ne ne­dav­no bi­va­le, a i da­nas bi­va­ju iz­vrg­nu­te pri­je­zi­ru oko­li­ne jer su ro­di­le npr. u do­bi od 42 go­di­ne. Di­je­te mo­je zna­ni­ce je doš­lo uz­ne­mi­re­no kući jer je nje­go­va uči­te­lji­ca pi­ta­la “Pa zar tvo­ja ma­ma za­is­ta če­ka be­bu”, a maj­ka je ima­la 42 go­di­ne. Maj­ka je fa­kul­tet­ski obra­zo­va­na že­na i su­pru­zi su že­lje­li, za­mis­li­te, če­t­vr­to di­je­te. Za­mis­li­te, uči­te­lji­ca si je do­pus­ti­la da pred ci­je­lim raz­re­dom s ne­go­do­va­njem pos­ta­vi tak­vo pi­ta­nje. Mis­li­la je da po­ni­ža­va maj­ku i di­je­te, a po­ni­zi­la je se­be. Že­na je pri­rod­no za­če­la i pri­rod­no ro­di­la, to joj je omo­gu­ći­la pri­ro­da. Ali oči­to, što je u skla­du s pri­ro­dom da­nas taj­ni cen­tri mo­ći nas­to­je pri­ka­za­ti ne­nor­mal­nim i za­os­ta­lim, ali ono što ni­je u skla­du s pri­ro­dom nas­to­je pro­gla­si­ti na­pred­nim. Na­rav­no, bi­lo je slu­ča­je­va kad su ro­di­te­lji umr­li, a dje­ca os­ta­la ba­ka­ma i dje­do­vi­ma, i to su te­ške si­tu­aci­je, po­seb­no ako ne bi bi­lo dru­ge po­mo­ći. 3. Ako su ova že­na i mu­ška­rac po­že­lje­li di­je­te, oni to sa­mi ni­su mo­gli os­tva­ri­ti. Na­jod­go­vor­ni­ji što se to os­tva­ri­lo me­di­cin­ski je tim na če­lu s li­ječ­ni­kom. Poz­na­to je da mno­gi lju­di ne mo­gu ni­ka­ko pri­hva­ti­ti da ljud­ski ži­vot na ovoj zem­lji ima svoj kraj. I al­ke­mi­ča­ri su tra­ži­li na­pi­tak vječ­ne mla­dos­ti. Mo­že net­ko bi­ti bo­gat ili mo­ćan ko­li­ko ho­će, ali do­ći će čas kad će oti­ći s ove zem­lje. Ko­li­ki uzi­ma­ju raz­no­raz­ne pre­pa­ra­te, na­da­ju se dje­lo­va­nju ma­tič­nih sta­ni­ca, pro­vo­de raz­ne ope­ra­ci­je, ali vri­je­me te­če i kraj do­la­zi. No sma­tram da je me­di­cin­ski tim na če­lu s li­ječ­ni­kom mo­rao raz­mo­tri­ti pro­blem u cje­li­ni i da je ovo što su uči­ni­li zlo­čin. I po­nav­ljam, me­di­cin­ski tim, na če­lu s li­ječ­ni­kom u dje­te­tu ni­je vi­dio čo­vje­ka, već ili no­vac, sla­vu, po­t­vr­du vlas­ti­te us­pješ­nos­ti itd. 4. Ko­nač­no, že­ni je da­na hr­pa hor­mo­na, ta hr­pa hor­mo­na da­na je ti­je­lu ko­je si­gur­no vi­še go­di­na ne­ma te hor­mo­ne i ti­je­lu ko­je je proš­lo pro­mje­ne adap­ta­ci­je za nes­ta­nak tih hor­mo­na i u ko­jem ti hor­mo­ni mo­gu ima­ti mno­ga ne­že­lje­na dje­lo­va­nja. Ni­su to hor­mo­ni po­mla­đi­va­nja i vječ­ne mla­dos­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.