ŽE­NE KO­JE MIJENJAJU SVI­JET

2. nas­ta­vak Zna­nost je i da­lje sek­sis­tič­ka gra­na, ali že­ne po­put Fa­bi­ole Gi­anot­ti po­la­ko bri­šu gra­ni­ce

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Iva­na Ka­lo­gje­ra pa­no­ra­ma@ve­cer­nji.net ZA­GREB

No­be­lo­vu je na­gra­du do sa­da do­bi­lo 48 že­na, naj­vi­še za knji­žev­nost, mir, a od zna­nos­ti za me­di­ci­nu. Ne­ke su ne­pra­ved­no iz­os­tav­lje­ne Ka­da je Maryam Mir­zak­ha­ni, iran­ska ma­te­ma­ti­čar­ka ko­ja ži­vi i ra­di u SAD-u, pri­je dvi­je go­di­ne osvo­ji­la Fi­el­d­so­vu me­da­lju, svi su svjet­ski me­di­ji s div­lje­njem iz­vi­jes­ti­li ka­ko je ko­nač­no jed­na že­na do­bi­la “ma­te­ma­tič­kog No­be­la”. Mir­zak­ha­ni je ro­đe­na u Te­he­ra­nu, za­vr­ši­la je Har­vard, a da­nas pre­da­je na Stan­for­du. U jed­nom od in­ter­v­jua priz­na­la je ka­ko je kao dje­voj­ka ma­šta­la o to­me da će pos­ta­ti knji­žev­ni­ca, sve dok ni­je prev­la­dao nje­zin en­tu­zi­ja­zam za rje­ša­va­nje ma­te­ma­tič­kih pro­ble­ma.

Ci­je­li broj za znans­tve­ni­ce

Iako se ma­te­ma­ti­ka sma­tra do­mi­nant­no mu­škom dis­ci­pli­nom, za­nim­lji­vo je da se Hi­pa­ti­ja, ko­ja je oko 400. go­di­ne pri­je na­še ere bi­la vo­di­te­lji­ca fi­lo­zof­ske ško­le u Alek­san­dri­ji, osim fi­lo­zo­fi­jom in­ten­ziv­no ba­vi­la i as­tro­no­mi­jom te ma­te­ma­ti­kom, o če­mu pos­to­je i pi­sa­ni tra­go­vi. Bi­lo je to u vri­je­me ka­da su že­ne ima­le ne­što bo­lji sta­tus od ro­bo­va, no Hi­pa­ti­ja je ima­la tu sre­ću da je nje­zin otac Te­on, ko­ji je bio naj­u­če­ni­ji čo­vjek u Alek­san­dri­ji, na nju pre­nio lju­bav pre­ma zna­nos­ti. Naj­slav­ni­ja je znans­tve­ni­ca me­đu že­na­ma kroz po­vi­jest bez sum­nje bi­la Po­lja­ki­nja Ma­rie Sk­lo­dow­ska Cu­rie, pr­va že­na do­bit­ni­ca pres­tiž­ne No­be­lo­ve na­gra­de. Cu­rie, ko­ja je ci­je­li ži­vot po­sve­ti­la is­tra­ži­va­nju ra­di­oak­tiv­nos­ti, ta­ko je do­ka­za­la da že­ne mo­gu bi­ti jed­na­ko us­pješ­ne na svim po­dru­čji­ma ra­da kao i mu­škar­ci. No­be­la za fi­zi­ku do­bi­la je 1903., za­jed­no sa su­pru­gom Pi­er­re­om Cu­ri­ejem i ko­le­gom A. Hen­ri­jem Becqu­ere­lom. Osam go­di­na kas­ni­je Cu­rie je do­bi­la i No­be­lo­vu na­gra­du iz ke­mi­je za ot­kri­će po­lo­ni­ja i ra­di­ja. Ona je pr­va že­na ko­ja je bi­la pro­fe­so­ri­ca na Sor­bon­ni te je po­kre­nu­la ins­ti­tu­te u Pa­ri­zu i Var­ša­vi ko­ji su i da­nas ak­tiv­ni. Iako je bi­la pr­va oso­ba ko­ja je u po­vi­jes­ti do­dje­lji­va­nja No­be­lo­ve na­gra­de pri­mi­la dva No­be­la, Fran­cu­ska aka­de­mi­ja zna­nos­ti od­bi­la ju je pri­mi­ti u člans­tvo jer je bi­la že­na. Ugled­ni ča­so­pis Na­tu­re svo­je­dob­no je po­zi­ci­ji že­na u zna­nos­ti po­sve­tio ci­je­li broj. Za­klju­čak je da je zna­nost i da­lje ins­ti­tu­ci­onal­no sek­sis­tič­ka. Znans­tve­ni­ce su una­toč odre­đe­nom na­pret­ku još uvi­jek sla­bi­je pla­će­ne, rje­đe ih se pro­mi­če, osva­ja­ju ma­nje nov­ča­ne pot­po­re i ima­ju ma­nje šan­si od mu­ška­ra­ca do­ći na ne­ka od ru­ko­vo­de­ćih mjes­ta. Sto­ga je us­pjeh ko­ji je pos­ti­gla ta­li­jan­ska fi­zi­čar­ka Fa­bi­ola Gi­anot­ti, ko­ja je 1. si­ječ­nja ove go­di­ne pre­uze­la funk­ci­ju di­rek­to­ri­ce Eu­rop­skog cen­tra za nuk­le­ar­na is­tra­ži­va­nja (CERN), ra­van ču­du. Pe­de­set­tro­go­diš­nja Gi­anot­ti, pr­va že­na ime­no­va­na na jed­nu ta­ko važ­nu funk­ci­ju, u CERN-u je ra­di­la od 1987. go­di­ne i su­dje­lo­va­la u broj­nim eks­pe­ri­men­ti­ma, a pret­hod­no je dok­to­ri­ra­la nuk­le­ar­nu fi­zi­ku na sve­uči­li­štu u Mi­la­nu. Ne­iz­bri­siv trag u zna­nos­ti os­ta­vi­la je i nje­mač­ko-bri­tan­ska as­tro­nom­ki­nja Ca­ro­li­ne Her­s­c­hel ko­ja je bi­la pr­va že­na u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji pla­će­na za znans­tve­ni rad. Her­s­c­hel je bi­la i pr­va že­na či­ji je rad obja­vio Royal So­ci­ety. Zna­čaj­na je po to­me što je bi­la pr­va že­na ko­ja je ot­kri­la ne­ki ko­met, a ukup­no ih je ot­kri­la osam. Ro­di­la se 1750. go­di­ne, a umr­la 1848. Tri­de­set i tri go­di­ne ra­ni­je, 1815., ro­đe­na je Au­gus­ta Ada Byron poz­na­ti­ja kao Ada Lo­ve­la­ce, bri­tan­ska ma­te­ma­ti­čar­ka ko­ja je na­pi­sa­la pr­vi pro­gram za pr­vi kom­pju­tor na svi­je­tu – ana­li­tič­ki stoj Char­le­sa Bab­ba­gea. Ame­rič­ko je mi­nis­tar­stvo obra­ne po­čet­kom 80-ih ra­zvi­lo ra­ču­nal­ni je­zik ko­jem je do­di­je­li­lo ime Ada. Bi­la je kćer pjes­ni­ka Lor­da Gor­do­na Byro­na, a pre­dvi­dje­la je da bi stro­je­vi po­put Bab­ba­ge­ova ana­li­tič­kog stro­ja mo­gli skla­da­ti, sli­ka­ti ili bi­ti is­ko­ri­šte­ni u zna­nos­ti, što se pos­li­je po­ka­za­lo toč­nim. No­be­lo­vu je na­gra­du do sa­da, ina­če, do­bi­lo 48 že­na (naj­vi­še za knji­žev­nost, mir, a od zna­nos­ti za po­dru­čje me­di­ci­ne). Me­đu nji­ma je i kći Ma­rie Cu­rie Ire­ne Jo­li­ot- Cu­rie ko­ja je No­be­la do­bi­la 1935., go­di­nu da­na na­kon maj­či­ne smr­ti, ta­ko­đer za ke­mi­ju. Ke­mi­čar­ka Do­rot­hy Mary Crowfo­ot Hod­g­kin, os­ni­va­či­ca pro­te­in­ske kris­ta­lo­gra­fi­je, No­be­la je do­bi­la 1964., a ba­vi­la se is­tra­ži­va­njem struk­tu­re in­zu­li­na. Ri­ta Le­vi-Mon­tal­ci­ni bi­la je jed­na od naj­fas­ci­nant­ni­jih po­ja­va na ta­li­jan­skoj jav­noj sce­ni. Umr­la je u 103. go­di­ni života. No­be­la je s ko­le­gom Sta­nleyem Co­he­nom osvo­ji­la 1986. go­di­ne za ot­kri­će čim­be­ni­ka ras­ta ži­va­ca, sig­nal­ne tva­ri ko­ja re­gu­li­ra rast sta­ni­ce, a

od iz­u­zet­ne je važ­nos­ti za ra­zu­mi­je­va­nje tu­mo­ra i ni­za ra­zvoj­nih de­for­ma­ci­ja te sta­rač­ke de­men­ci­je. Chris­ti­ane Nü­ss­le­in-Vol­hard, nje­mač­ka bi­olo­gi­nja, 1995. po­di­je­li­la je No­be­lo­vu na­gra­du za me­di­ci­nu s Eri­com Wi­es­c­ha­usom i Edwar­dom B. Lewi­som za is­tra­ži­va­nje ge­ne­tič­ke kon­tro­le em­bri­onal­nog ra­zvo­ja.

Do­bi­la 13 no­mi­na­ci­ja

Yo­uyou Tu, 85-go­diš­nja far­ma­ce­ut­ki­nja ko­ja je 60-ih go­di­na su­dje­lo­va­la u ot­kri­ću ar­te­mi­zi­na, li­je­ka pro­tiv ma­la­ri­je, No­be­la je osvo­ji­la proš­le go­di­ne. Pos­to­je i že­ne ko­je za svo­ja važna is­tra­ži­va­nja ni­su do­bi­le No­be­la. Mno­gi mis­le ne­pra­ved­no. Me­đu nji­ma je i Jo­celyn Bell Bur­nell, as­tro­fi­zi­čar­ka iz Sje­ver­ne Ir­ske ko­ja je ot­kri­la pul­sar (vr­sta ne­utron­ske zvi­jez­de ko­ja br­zo ro­ti­ra). Za to su ot­kri­će No­be­la 1974. go­di­ne do­bi­li Mar­tin Ryle i An­tony Hewish. Bur­nell ni­je do­bi­la na­gra­du iako je pr­va uoči­la pul­sa­re i na­pra­vi­la pre­ciz­ne ana­li­ze. Mno- gi su as­tro­no­mi ne­go­do­va­li zbog te ne­prav­de. No­be­la ni­je do­bi­la ni Ro­sa­lind El­sie Fran­k­lin, bi­oke­mi­čar­ka, zas­luž­na za ot­kri­će struk­tu­re DNK. Ka­da je Fran­k­lin go­to­vo doš­la do struk­tu­re DNK, je­dan je ko­le­ga nje­zi­ne snim­ke po­ka­zao Ja­me­su Wat­so­nu ko­ji je br­zo ot­krio kak­va je struk­tu­ra DNK i obja­vio svoj rad za ko­ji je do­bio No­be­la. Bez No­be­la je ne­pra­ved­no os­ta­la i Li­sa Me­it­ner. Ona je 1938. s Ot­tom Hah­nom ot­kri­la nuk­le­ar­nu re­ak­ci­ju fi­si­je. No 1944. No­be­la je za ke­mi­ju do­bio sa­mo Hahn, a Me­it­ner je ne­pra­ved­no iz­os­tav­lje­na. Za­nim­lji­vo je da je za života Li­sa Me­it­ner za No­be­la bi­la no­mi­ni­ra­na čak 13 pu­ta, ali joj je na­gra­da sva­ki put iz­mak­nu­la. Svjet­sku sla­vu stek­la je i Bri­tan­ka Ja­ne Go­odall, pri­ma­to­lo­gi­nja, ko­ja je 30 go­di­na ži­vje­la s čim­pan­za­ma te či­tav svoj ži­vot po­sve­ti­la nji­ho­vom pro­uča­va­nju i spa­ša­va­nju. Mla­du hr­vat­sku znans­tve­ni­cu Ivu To­lić s Ins­ti­tu­ta “Ru­đer Bo­ško­vić” pres­tiž­ni je ča­so­pis Cell pri­je dvi­je go­di­ne pro­gla­sio jed­nim od 40 naj­bo­ljih svjet­skih bi­olo­ga mla­đih od 40 go­di­na.

Fran­k­lin je go­to­vo doš­la do struk­tu­re DNK, ali je ko­le­ga snim­ke po­ka­zao Wat­so­nu ko­ji ih je bja­vio

Naj­bo­lji bi­olog Ivu To­lić s Ins­ti­tu­ta “Ru­đer Bo­ško­vić” ča­so­pis Cell pro­gla­sio je jed­nim od 40 naj­bo­ljih svjet­skih bi­olo­ga mla­đih od 40 go­di­na

Ma­rie Sk­lo­dow­ska Cu­rie Do­bi­la je dva No­be­la, ali Fran­cu­ska aka­de­mi­ja zna­nos­ti od­bi­la ju je pri­mi­ti u člans­tvo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.