NEPOZNATA OBITELJSKA PO­VI­JEST

Ot­kri­va­mo ko­ri­je­ne An­dre­ja Plen­ko­vi­ća i Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pi­še: IVICA RADOŠ

An­dre­je­va pra­te­ta go­vo­ri­la je šest je­zi­ka i bi­la kon­zu­li­ca Dje­do­vi su im ži­vje­li od zem­lje, ali u obi­te­lji­ma je bi­lo i voj­ni­ka, di­rek­to­ra... Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća ba­ka je taj­no kr­sti­la i da­la mu ime Ma­ri­jan Do­no­si­mo pri­ču o Mi­la­no­vi­će­vu dje­du ko­ji je bio u us­ta­ša­ma

Pred­sjed­nik HDZ-a An­drej Plen­ko­vić pre­diz­bor­nu kam­pa­nju po­čeo je s Hva­ra, iz ma­le­nog sli­ko­vi­tog mjes­ta Svir­ča gdje je ro­đen nje­gov otac i odak­le po­tje­če nje­go­va obi­telj. Plen­ko­vi­ću su poz­na­ta imuć­ni­ja hvar­ska obi­telj ko­ja se ba­vi­la po­ljo­pri­vre­dom, ali ko­ja je po­la­ga­la dos­ta u ško­lo­va­nje dje­ce te je u obi­te­lji bi­lo i di­plo­ma­ta, znans­tve­ni­ka, di­rek­to­ra, pjes­ni­ka, sve­će­ni­ka.... Plen­ko­vi­ći su na Hva­ru već 460 go­di­na što se mo­že pra­ti­ti u cr­k­ve­nim knji­ga­ma, a u Svir­če su, pre­ma jed­noj od te­ori­ja, doš­li iz Omi­ša. Zla­tan Plen­ko­vić (1914.-1987.), hr­vat­ski do­mi­ni­ka­nac, skla­da­te­lji i pjes­nik, pot­krep­lji­vao je te­ori­ju da su Plen­ko­vi­ći na Hva­ru po­tom­ci ot­pad­ni­ka ple­me­ni­ta­ške obi­te­lji iz Omi­ša. An­dre­jev pra­djed Jo­va­nin (1870.- 1946.) i pra­ba­ka Ana, ro­đe­na Do­bro­šić, ko­ja je umr­la 1935., u svo­je vri­je­me i za on­daš­nje pri­li­ke bi­li su „imuć­ni“. Jo­va­nin se ba­vio ra­tar­stvom, vi­no­gra­dar­stvom i vi­nar­stvom. Us­to, tr­go­vao je vi­nom. Hva­ra­ni su u to vri­je­me ima­li svo­je to­či­oni­ce vi­na u mno­gim gra­do­vi­ma u unu­traš­njos­ti Hr­vat­ske i Bos­ne. Ana je pak bi­la i pri­ma­lja, od­nos­no se­oska ba­bi­ca. Kad je umr­la, bio je to naj­ve­ći spro­vod na Hva­ru. Anin brat, sve­će­nik, or­ga­ni­zi­rao je os­nov­no škol­s­tvo u sva­kom mjes­tu na Hva­ru. Ana i Jo­va­nin Plen­ko­vić ima­li su tro­je dje­ce. Si­no­ve Jur­ja Zo­ru, kćer Mar­ga­ri­tu i An­dri­ju. Ju­raj Zo­re Plen­ko­vić (brat dje­da ak­tu­al­nog pred­sjed­ni­ka HDZ-a), oti­šao je u SAD i u San Fran­cis­cu pu­nih 48 go­di­na bio pot­pred­sjed­nik moć­ne ho­tel­ske kor­po­ra­ci­je Fos­ter. On je os­tva­rio svoj ame­rič­ki san, ali ni­je imao po­to­ma­ka, a na­s­ljed­stvo je os­ta­vio dru­goj že­ni. Ses­tru Plen­ko­vi­će­va dje­da An­dri­je, Mar­ga­ri­tu, ro­di­te­lji su ško­lo­va­li za­to što je ro­đe­na s de­fek­t­nom no­gom. Plen­ko­vi­ćev pra­djed prodao je ko­mad dra­go­cje­ne zem­lje da bi kćer mo­gao posla­ti na ško­lo­va­nje. Puno su ulo­ži­li u dje­cu jer su pre­dvi­đa­li da će ži­vot na se­lu pos­ta­ti te­žak. Mar­ga­ri­ta se ško­lo­va­la u Ško­fjoj Lo­ci, Ma­ri­bo­ru i u Gra­zu. Go­vo­ri­la je šest je­zi­ka, pu­to­va­la, ba­vi­la se no­vi­nar­stvom, a jed­no vri­je­me, iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta, bi­la je do­pis­ni­ca za­gre­bač­kog lis­ta Mer­kur s Cej­lo­na. Osim to­ga, bi­la je pr­vi di­plo­mat iz obi­te­lji Plen­ko­vić. Ka­ko je poz­na­va­la je­zi­ke, os­no­va­la je i bi­la ge­ne­ral­ni kon­zul Kra­lje­vi­ne Ju­gos­la­vi­je u Per­t­hu u Aus­tra­li­ji. Ta­mo je upoz­na­la bu­du­ćeg mu­ža, en­gle­skog ma­te­ma­ti­ča­ra i poz­na­tog pro­fe­so­ra Ala­na Ric­h­mon­da, ro­đe­nog u Lon­do­nu, ko­ji je lor­dov­skog po­dri­je­tla... Mar­ga­ri­ta (1898.-1983.) je bi­la kon­zu­li­ca Kra­lje­vi­ne Ju­gos­la­vi­je do 1941., a za vri­je­me ra­ta je bi­la pre­vo­di­te­lji­ca za sa­vez­ni­ke. Ka­ko je bi­la lju­bi­te­lji­ca sli­kar­stva, ku­po­va­la je sli­ke od ta­da poz­na­tih i ma­nje poz­na­tih hr­vat­skih sli­ka­ra (Klja­ko­vi­ća, Kruš­li­na...)... An­dre­je­va pra­te­ta Mar­ga­ri­ta go­vo­ri­la je šest je­zi­ka, pu­to­va­la i bi­la kon­zu­li­ca u Per­t­hu nas­ta­vak na stra­ni­ci 16 >>

L EL S X I P / Ć I V O R O V A J R O V A D

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.