Moj film o iran­skom po­ri­jek­lu Hr­va­ta zas­ni­va se na do­ka­zi­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Pi­še: HA­SSAN HA­IDAR DI­AB

Sve vi­še Ira­na­ca vje­ru­je da su Hr­va­ti po­ri­jek­lom Iran­ci. Vo­de se po­le­mi­ke, ras­pra­ve i is­tra­ži­va­nja du­bo­ko u po­vi­jest. Da je to pos­ta­la ve­li­ka te­ma u Ira­nu, do­ka­zu­je i do­la­zak poz­na­te iran­ske re­da­te­lji­ce Has­ti Aba­si u Hr­vat­sku. Na­ime, gđa Aba­si do­la­zi u lis­to­pa­du ove go­di­ne ka­ko bi is­tra­ži­va­la tu te­mu i o to­me sni­mi­la do­ku­men­tar­ni film. – Te­me mo­jih fil­mo­va i do­ku­men­ta­ra­ca pre­tež­no su iz po­dru­čja an­tro­po­lo­gi­je i po­vi­jes­ti te zem­ljo­pi­sa ta­ko da sam pro­pu­to­va­la sve, od Pu­ta svi­le iz Ki­ne do me­di­te­ran­skih ze­ma­lja i Afri­ke. Za me­ne, kao re­da­te­lji­cu, ovo sni­ma­nje i is­tra­ži­va­nje u Hr­vat­skoj bit će pra­vi iz­a­zov. Ia­ko sam pro­pu­to­va­la go­to­vo ci­je­li svi­jet i sni­mi­la vi­še od sto­ti­nu do­ku­men­tar­nih fil­mo­va o raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma i te­ma­ma, ovo sni­ma­nje bit će mi najteže jer tu se ne ra­di o fik­ci­ji, već o oz­bilj­nom do­ku­men­tar­nom fil­mu pre­ko ko­jeg ću mo­ra­ti Iran­ci­ma do­ka­za­ti da su Hr­va­ti po­ri­jek­lom iz Ira­na – ka­za­la je za Ve­čer­nji list Has­ti Aba­si is­ti­ču­ći ka­ko za­sad svi do­ka­zi i či­nje­ni­ce ko­je je pri­ku­pi­la od mno­gih po­vjes­ni­ča­ra i či­ta­ju­ći raz­nu li­te­ra­tu­ru go­vo­re upra­vo u tom smje­ru.

Slič­nos­ti žen­ske odje­će

– Pre­ma po­vjes­ni­ča­ri­ma, te­ori­ja da su drev­ni Hr­va­ti sti­gli u Eu­ro­pu iz Ira­na ra­zvi­ja­la se od kra­ja 18. sto­lje­ća, a ve­li­ku je po­pu­lar­nost stek­la na­kon osa­mos­ta­lje­nja Hr­vat­ske. Poz­na­to je da su ot­kri­ve­ni sta­ri za­pi­si i mno­ge slič­nos­ti upu­ću­ju na to da su Hr­va­ti ne­kad bi­li iran­sko ple­me, što tvr­di i pro­fe­sor Ori­jen­tal­nog pa­pin­skog ins­ti­tu­ta u Ri­mu – go­vo­ri re­da­te­lji­ca po­ka­zu­ju­ći nam i sli­ke i li­te­ra­tu­ru ko­ji po­t­vr­đu­ju slič­nos­ti dva­ju na­ro­da. – U pri­log iran­skog po­dri­je­tla Hr­va­ta upu­ću­je i je­zik, ali i odje­ća. Mno­ga hr­vat­ska ime­ni­ma slič­na su oni­ma u sta­rom Ira­nu. Na iran­sko po­dri­je­tlo Hr­va­ta upu- ću­je i nji­ho­va odje­ća. Oni su se obla­či­li po­put Sa­sa­ni­da. Ve­ći­na lo­kal­ne žen­ske odje­će kod hr­vat­skih že­na bi­la je na­lik onoj ko­ju su no­si­le že­ne sta­rog iran­skog car­stva, što je ar­gu­ment ko­ji ide u pri­log na­šoj te­zi – uvje­re­na je gđa Aba­si is­ti­ču­ći ka­ko je od­mah na­kon što je sve to pre­zen­ti­ra­la iran­skoj te­le­vi­zi­ji do­bi­la ze­le­no svje­tlo za sni­ma­nje tog do­ku­men­tar­nog fil­ma za ko­ji vje­ru­je da će iran­ska jav­nost po­ka­za­ti ve­li­ku za­in­te­re­si­ra­nost. – Do­ku­men­ta­rac o Hr­va­ti­ma i nji­ho­vom po­ri­jek­lu, kul­tu­ri i po­vi­jes­ti, bit će sa­žet u 60 mi­nu­ta u ko­ji­ma će­mo uz mno­go su­go­vor­ni­ka pri­ka­za­ti i lje­po­te Hr­vat­ske i nje­zi­nih gra­do­va. Film ću, osim u glav­nom gra­du Za­gre­bu, sni­ma­ti i u sta­rom po­vi­jes­nom gra­du Va­ra­ždi­nu, Za­dru, Ri­je­ci, Ši­be­ni­ku, Du­brov­ni­ku, Hva­ru i Spli­tu. To će bi­ti pr­vi film o Hr­vat­skoj ko­ji će bi­ti pri­ka­zan na iran­skoj te­le­vi­zi­ji, i to baš o na­šim za­jed­nič­kim po­vi­jes­nim ko­ri­je­ni­ma kao i o Hr­vat­skoj kao tu­ris­tič­koj zem­lji ko­ja je pos­ta­la priv­lač­na Iran­ci­ma – na­gla­si­la je Has­ti Aba­si. – Hr­vat­ska ki­ne­ma­to­gra­fi­ja mi je do­bro poz­na­ta jer pra­tim go­to­vo sve film­ske fes­ti­va­le, a naj­vi­še Me­đu­na­rod­ni Mar­ko Po­lo fest na Kor­ču­li te Fes­ti­val me­di­te­ran­skog fil­ma u Spli­tu – go­vo­ri gđa Aba­si is­ti­ču­ći ka­ko je i sa­ma su­dje­lo­va­la na mno­gim me­đu­na­rod­nim fes­ti­va­li­ma do­ku­men­tar­nih fil­mo­va u Če­škoj, Fran­cu­skoj, Ka­na­di i Tur­skoj te do­bi­la broj­na priz­na­nja. Objaš­nja­va ka­ko se za­lju­bi­la u film i umjet­nost. – Ja sam iz obi­te­lji umjetni­ka i lju­bav pre­ma umjet­nos­ti naslijedila sam od oca ko­ji je bio ve­li­ki film­ski re­da­telj i obo­ža­vao umjet­nost. Fil­mo­vi­ma iz­no­sim svo­je osje­ća­je i raz­miš­lja­nja. Pri­je sva­kog pu­to­va­nja is­tra­žu­jem po ne­ko­li­ko mje­se­ci oda­bra­nu te­mu i do­bro se pri­pre­mim. U mo­jim fil­mo­vi­ma do­ku­men­ti­ra­no je mnoš­tvo gra­do­va i po­dru­čja ne­tak­nu­te pus­ti­nje od sje­ve­ra pre­ma za­pa­du i ju­gu Ira­na. Sni­ma­la sam film u po­dru­čju naf­t­nih iz­vo­ra i naf­t­nih plat­for­mi. U Kur­dis­ta­nu, Azer­baj­dža­nu, Tur­skoj i Li­ba­no­nu, Afri­ci i Ka­na­di do­ku­men­ti­ra­la sam sva svo­ja is­kus­tva, za­bi­lje­ži­la i pri­če o rat­nim iz­bje­gli­ca­ma u Gor­skom Ka­ra­ba­hu u Azer­baj­džan, Li­ba­no­nu... Sva­ki moj film ima vlas­ti­ti ži­vot. Smi­sao mog ži­vo­ta je da kroz objek­tiv ka­me­re pre­ne­sem i li­je­pe i tuž­ne stva­ri ona­ko ka­ko ih ja vi­dim i do­živ­lja­vam. Je­dan od me­ni naj­dra­žih fil­mo­va ko­je sam sni­mi­la je u Ka­na­di, gdje je bi­lo iz­u­zet­no te­ško sni­ma­ti zbog vre­men­skih uvje­ta i ek­s­trem­nih hlad­no­ća na ko­je se ni­smo do­volj­no do­bro pri­pre­mi­li, zbog če­ga su nam se za­le­di­le ka­me­re – go­vo­ri Has­ti Aba­si priz­na­ju­ći ka­ko joj je, ia­ko je ima­la mno­go ne­ugod­nos­ti i pro­ble­ma sni­ma­ju­ći fil­mo­ve di­ljem svi­je­ta, najteže bi­lo sni­ma­nje u irač­kom gra­du Ha­la­bji u ko­jem je biv­ši irač­ki dik­ta­tor Sa­dam Hu­se­in na Kur­de ba­cio ke­mij­sko oruž­je i po­bio vi­še od če­ti­ri ti­su­će lju­di.

Pre­dra­su­de pre­ma Iran­ka­ma

– Pre­gle­da­va­ju­ći i mon­ti­ra­ju­ći do­bi­ve­ne ma­te­ri­ja­le tog zlo­či­na, ni­sam mo­gla sa­kri­ti svo­je osje­ća­je ni­ti sus­preg­nu­ti su­ze za vri­je­me ci­je­log mon­ti­ra­nja fil­ma. Pri­zo­ri ko­je sam gle­da­la bi­li su užas­ni. Uli­ce Ha­la­bje bi­le su pu­ne ti­je­la ci­vi­la. Lju­di su umr­li gdje su se za­tek­li, na uli­ci, u dvo­ri­šti­ma, u so­ba­ma. Ne­ki su le­še­vi bi­li za uprav­lja­či­ma auto­mo­bi­la, dru­gi na vra­ti­ma ku­ća. Jed­na mr­tva že­na nad­ni­je­la se nad mr­tvo do­jen­če. U bli­zi­ni je le­žao mu­ška­rac kraj mr­tvog si­na. Gle­da­ju­ći te straš­ne pri­zo­re, ia­ko sam bi­la sa­mo za mon­taž­nim sto­lom, ču­la sam kri­ko­ve lju­di ko­ji su umi­ra­li u mu­ka­ma – s bol­nom gri­ma­som na li­cu pri­sje­ća­la se gđa Aba­si tih pri­zo­ra. Za­ni­ma­lo nas je da li kao že­na re­da­te­lji­ca ima pro­ble­ma pri sni­ma­nju fil­mo­va. – Lju­di ima­ju pre­dra­su­de pre­ma že­na­ma u Ira­nu. Že­ne u Ira­nu su pot­pu­no slo­bod­ne i rav­no­prav­ne s mu­škar­ci­ma. Ima ih na svim po­lo­ža­ji­ma i u svim vr­sta­ma za­ni­ma­nja, od re­da­te­lji­ca, no­vi­nar­ki, po­li­caj­ki, po­li­ti­čar­ki, ve­le­pos­la­ni­ca, pa čak vo­za­či­ca tak­si­ja – ka­za­la je gđa Aba­si te nam ot­kri­la ka­ko pro­vo­di slo­bod­no vri­je­me. – Osim sni­ma­nja fil­mo­va, obo­ža­vam cr­ta­ti ulja­nom bo­jom i olov­kom. Obo­ža­vam i sport. Moj omi­lje­ni sport je pli­va­nje i ple­sa­nje u vo­di, pu­ca­nje iz pi­što­lja i ski­ja­nje kao i pla­ni­na­re­nje. Vo­lim po­vi­jest i tra­di­ci­ju co­un­try glaz­bu. Is­to ta­ko, obo­ža­vam no­go­met. Stras­tve­na sam na­vi­ja­či­ca iran­skog klu­ba Per­se­po­lis Te­he­ran ko­ji tre­ni­ra hr­vat­ski tre­ner Bran­ko Ivanković – kroz smi­je­šak go­vo­ri Has­ti Aba­si te do­me­će ka­ko na­kon sni­ma­nja fil­ma o Hr­va­ti­ma po­ri­jek­lom iz Ira­na pri­pre­ma no­vi pro­jekt – do­ku­men­ta­rac o hr­vat­skog kra­va­ti poz­na­toj di­ljem svi­je­ta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.