Dra­žen Mi­očić

Ra­de se do­ma­ća sa­pu­ni­ca i su­bot­nji show, a sti­žu i no­ve zvi­jez­de u in­for­ma­ti­vu

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Pi­še: MA­JA CAR Sni­mio: BO­RIS ŠČITAR

Te­le­vi­zi­ja, gle­da­te­lji i gle­da­nost lan­ča­no su po­ve­zan niz či­ja se struk­tu­ra ru­ši mak­ne­mo li sa­mo jed­nu kom­po­nen­tu. Je­sen je tu, a s njom i lov te­le­vi­zij­skih ku­ća na no­ve re­kor­de gle­da­nos­ti u ko­jem HRT ni­je iz­nim­ka jer je ite­ka­ko pri­su­tan na tr­ži­štu. O adu­ti­ma nji­ho­ve je­sen­ske she­me i sta­nju na HRT-u raz­go­va­ra­li smo s Dra­že­nom Mi­oči­ćem, vr­ši­te­ljem duž­nos­ti rav­na­te­lja Pos­lov­ne je­di­ni­ce Pro­gram HRT-a.

Funk­ci­ju ste pre­uze­li u lip­nju, no od ožuj­ka ak­tiv­no su­dje­lu­je­te u kre­ira­nju pro­gra­ma. Što vas je do­če­ka­lo pos­li­je biv­še ured­nič­ke gar­ni­tu­re?

Od 1994. go­di­ne sam u In­for­ma­tiv­no­me pro­gra­mu Hr­vat­ske te­le­vi­zi­je, ta­ko da znam lju­de, poz­na­jem pro­ce­se. Po­s­ljed­njih go­di­na na­prav­ljen je ve­li­ki teh­no­lo­ški is­ko­rak, ali, kao i uvi­jek, po­go­to­vo u di­je­lu in­for­ma­tiv­no­ga pro­gra­ma, lju­di se ja­ko tro­še, uvi­jek ih je ma­lo, to je po­sao ko­ji is­crp­lju­je, u ko­je­mu ne­ma ni blag­da­na ni su- bo­te i ne­dje­lje. Za­pra­vo je naj­ve­ći pro­blem ko­ji sam za­te­kao pre­op­te­re­će­nost lju­di. Ni­sam imao pro­ble­ma nas­tav­lja­ju­ći ta­mo gdje su mo­ji pret­hod­ni­ci sta­li, sa­mo, na­rav­no, kao i sva­ki put ka­da se če­ga pri­hva­tim, že­lim to po­bolj­ša­ti, a to ra­dim i sa­da.

Ko­je su pr­ve pro­mje­ne ko­je ste po­du­ze­li za sta­bi­li­za­ci­ju pro­gra­ma?

Ono što znam, jer osje­ćam puls lju­di u pro­gra­mu u ko­je­mu i ja ži­vim i ra­dim, jest da su lju­di unu­tar ku­će čes­to bi­li ne­za­do­volj­ni na­či­nom na ko­ji su joj pri­do­no­si­li. Ne mo­gu go­vo­ri­ti o svim za­pos­le­ni­ci­ma, ali ve­ći­na za­pos­le­ni­ka sma­tra­la je da je pod­ci­je­nje­na i ne­isko­ri­šte­na. Na­mje­ra je no­vo­ga vod­stva bi­la an­ga­ži­ra­ti što vi­še unu­tar­njih po­ten­ci­ja­la. Ni­ko­mu od nas ni­je se svi­đa­lo što je u pro­tek­lom raz­dob­lju bi­lo pre­vi­še vanj­ske su­rad­nje, od no­vi­na­ra i emi­si­ja do ve­li­kih pro­je­ka­ta. To je bi­lo vr­lo neo­d­go­vor­no jer tro­ši­mo jav­ni no­vac, no­vac gra­đa­na, a tek ma­nji dio pri­kup­lja se mar­ke­tin­gom. Na­ju­oč­lji­vi­je je to bi­lo u do­ku­men­tar­no­me pro­gra­mu, ko­ji je bio naj­za­pos­tav­lje­ni­ji jer je ve­ći­na pro­je­ka­ta uzi­ma­na iz vanj­ske pro­duk­ci­je, a mis­lim da je upra­vo do­ku­men­tar­ni pro­gram odu­vi­jek bio sja­jan ba­zen iz ko­je­ga su is­tje­ca­li od­lič­ni pro­jek­ti. Tu je uči­nje­na ve­li­ka po­gre­ška, na­mjer­na ili slu­čaj­na. I dram­ski pro­gram ta­ko­đer je bio di­je­lom de­vas­ti­ran, a naj­bo­lja tra­di­ci­ja Hr­vat­ske ra­dio-te­le­vi­zi­je bi­la je upra­vo ekra­ni­za­ci­ja do­ma­ćih dram­skih dje­la, če­ga već du­go ne­ma u pro­gra­mu. Dak­le, po­naj­vi­še se ra­di na do­ma­ćoj pro­duk­ci­ji u svim di­je­lo­vi­ma pro­gra­ma.

Ide li tre­nu­tač­na gle­da­nost u pri­log tim po­te­zi­ma? Kak­vi su po­ka­za­te­lji u od­no­su na os­ta­le na­ci­onal­ne te­le­vi­zij­ske ku­će?

U da­nim okol­nos­ti­ma, za­do­volj­ni smo gle­da­noš­ću. Mo­ra­mo bi­ti svjes­ni da služ­be­ni po­da­ci, ko­li­ko god to ne­ko­mu mo­žda zvu­ča­lo nes­tvar­no i uz na­po­me­nu da mi ipak ima­mo če­ti­ri pro­gra­ma, po­ka­zu­ju da smo u pr­vih šest mje­se­ci u zbro­ju naj­gle­da­ni­ja na­ci­onal­na te­le­vi­zi­ja. Na po­čet­ku man­da­ta biv­še upra­ve ni­sam se sla­gao s ti­me da gle­da­nost ni­je važ­na te da su važ­ni sa­mo is­ti­na i vje­ro­dos­toj­nost. To su sve po­ve­za­ne sas­tav­ni­ce jer gra­đa­ni­ma ko­ji pla­ća­ju mje­seč­nu pris­toj­bu, ko­ja ni­je mala, ne mo­že­mo re­ći da nam gle­da­nost ni­je bit­na – ti­me ih pod­cje­nju­je­mo. Gle­da­nost po­di­že mjes­to na ljes­tvi­ci i ne mo­že­te, re­ci­mo, pri­vu­ći ni no­vi­nar­ske zvi­jez­de s tr­ži­šta ni ogla­ši­va­če ne­ma­te li do­bru gle­da­nost. Vre­me­na su te­ška, Hr­vat­ska ra­dio-te­le­vi­zi­ja je na tr­ži­štu, mi je­smo jav­na us­ta­no­va u ve­ćin­sko­me vlas­niš­tvu dr­ža­ve, ali na­ša je obve­za, i zbog na­ših gle­da­te­lja i zbog na­še­ga pos­lo­va­nja, os­tva­ri­ti što ve­ću gle­da­nost. Znam što smo za­tek­li, znam da je trend uz­la­zan, a pro­mje­ne u pro­gra­mu ko­je se pri­pre­ma­ju ja­mac su da će se gle­da­nost i da­lje po­ve­ća­va­ti.

No Dnev­nik No­ve TV i da­lje je na tro­nu gle­da­nos­ti. Ako se ne va­ram, du­lje od pet go­di­na. U če­mu je stvar, što oni ima­ju a vi ne­ma­te?

Te­le­vi­zij­skim rječ­ni­kom re­če­no, ri­ječ je o pa­ke­tu. Na­ime, mi ima­mo jav­nu ulo­gu i ne mo­že­mo u pro­gra­mu in­zis­ti­ra­ti sa­mo na ko­mer­ci­jal­nim sa­dr­ža­ji­ma ka­ko bi­smo po­ve­ća­li gle­da­nost, već mo­ra­mo emi­ti­ra­ti i emi­si­je či­ja je ulo­ga jav­na, ali, na­ža­lost, ni­su ja­ko gle­da­ne. Na­ime, tu go­vo­ri­mo o pro­gram­sko­me ula­sku u Dnev­nik, jer ni­je taj­na da se to u dru­gim ku­ća­ma ra­di uz po­moć sa­pu­ni­ca i ko­mer­ci­jal­nih sa­dr­ža­ja. To što je na­ma važ­no da pri­je Dnev­ni­ka bu­de kviz, to je na­ša pos­lov­na od­lu­ka. Na ko­ji na­čin će­mo to ra­di­ti u je­sen­skoj she­mi, pre­ra­no je go­vo­ri­ti. Uglav­nom, ne že­li­mo po­di­la­zi­ti pu­ko­mu po­di­za­nju gle­da­nos­ti, što uve­li­ke ote­ža­va naš po­sao jer naš je Dnev­nik ta­ko, za­pra­vo, u po­lo­ža­ju da sam se­bi mo­ra po­di­za­ti gle­da­nost. U nje­ga je puno ulo­že­no u teh­no­lo­ško­me smis­lu, i ono što sad gle­da­te­lji mo­gu vi­dje­ti tek je 30 pos­to ka­pa­ci­te­ta ko­ji ta teh­no­lo­gi­ja mo­že os­tva­ri­ti. Osim to­ga, na Pr­vo­me pro­gra­mu Hr­vat­ske te­le­vi­zi­je emi­ti­ra­mo čak 25 in­for­ma­tiv­nih emi­si­ja dnev­no, što kon­ku­ren­ci­ja ne­ma i ne že­li ima­ti. Ima­mo sli­jed od pr­vih ju­tar­njih vi­jes­ti do tre­će­ga Dnev­ni­ka i po­noć­nih vi­jes­ti. Te­ško je iz­dvo­ji­ti sa­mo Dnev­nik, mo­ra­mo sve to gle­da­ti u pa­ke­tu. Uglav­nom, svi po­ten­ci­ja­li i kre­ativ­nost us­mje­ra­va­ju se da bi Dnev­nik bio kon­cep­cij­ski još bo­lji, sa­dr­žaj­ni­ji i in­for­ma­tiv­ni­ji, a ti­me će se po­ve­ća­ti i nje­go­va gle­da­nost. Na­pre­dak se vi­di sva­ki dan. No, ne­moj­mo za­bo­ra­vi­ti i da je, pri­mje­ri­ce, naš pod­nev­ni Dnev­nik i da­lje, tra­di­ci­onal­no, me­đu naj­gle­da­ni­jim emi­si­ja­ma na svim te­le­vi­zi­ja­ma.

Pla­ni­ra­te li in­for­ma­tiv­ne re­do­ve oja­ča­va­ti ne­kim no­vim ured­nič­kim i no­vi­nar­skim ime­ni­ma? Ho­će li bi­ti po­vra­ta­ka, pri­mje­ri­ce Hlo­ver­ke No­vak-Sr­zić, ko­ja vi­še ni­je na mos­tar­skoj te­le­vi­zi­ji?

U in­for­ma­tiv­no­me pro­gra­mu sva­ka­ko će bi­ti pro­mje­na, no o nji­ma je još pre­ra­no go­vo­ri­ti jer ovi­se o re­zul­ta­ti­ma jav­no­ga na­tje­ča­ja ko­ji je u ti­je­ku. Rad na Hr­vat­skoj ra­dio-te­le­vi­zi­ji po­se­ban je jer, ne­moj­mo za­bo­ra­vi­ti, sve su zvi­jez­de na na­še­mu me­dij­skom tr­ži­štu na kra­ju kra­je­va po­tek­le s Hr­vat­ske ra­dio-te­le­vi­zi­je.

Ko­ji su glav­ni aduti je­sen­ske she­me Hr­vat­ske ra­dio-te­le­vi­zi­je?

U ne­za­vid­noj smo fi­nan­cij­skoj si­tu­aci­ji, ta­kav je trend već pro­tek­lih ne­ko­li­ko go­di­na i sta­nje ko­je smo za­tek­li ni­je sjaj­no. Naj­ve­ći dio je­sen­ske she­me ovi­si o do­no­še­nju od­lu­ke Nad­zor­no­ga od­bo­ra o re­ba­lan­su ko­ji je Hr­vat­ska ra­dio-te­le­vi­zi­ja za­tra­ži­la. O to­me će, na­ža­lost, ovi­si­ti i to ko­li­ko će i kak­vih pro­mje­na bi­ti. Sam je pro­gram pri­prem­ljen, stva­ri su pred pot­pi­si­va­njem, a ono što se mo­že re­ći jest da se ra­di je­dan ve­li­ki za­bav­ni su­bot­nji show, u

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.