IVNA BUĆAN

Ja sam ze­le­ne bo­je, a zbog vr­ta su me sla­li u ko­mi­tet, a zbog Ju­go­vi­ni­la na sud

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Sla­vi­ca Vu­ko­vić sla­vi­ca.vu­ko­vic@ve­cer­nji.net SPLIT

Pro­fe­so­ri­ca bi­olo­gi­je po­nos­no no­si svo­je 83 go­di­ne i da­lje upor­no ra­di, an­ga­ži­ra­na je u Bi­blij­skom vr­tu, na raz­nim pro­jek­ti­ma, a pi­še i knji­gu

Ivna Bućan, pro­fe­so­ri­ca bi­olo­gi­je, ute­me­lji­te­lji­ca je Bo­ta­nič­kog vr­ta Os­nov­ne ško­le Os­trog u Ka­štel Luk­ši­ću, vr­ta ko­ji hr­vat­ska jav­nost pre­poz­na­je i vo­li pod ime­nom Bi­blij­ski vrt. Je­di­ni je to ta­kav vrt u Hr­vat­skoj, vrt Eko­lo­ške udru­ge Li­je­pa na­ša Ka­šte­la, ko­ja je ne­dav­no obi­lje­ži­la 25. ju­bi­lej. Za svoj rad na za­šti­ti pri­ro­de, oču­va­nju oko­li­ša i od­go­ju mla­dih, Ivna Bućan do­bi­la je bez­broj do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih priz­na­nja, od ko­jih čak četiri na­gra­de za ži­vot­no dje­lo: Mi­nis­tar­stva od­go­ja i obra­zo­va­nja, Mi­nis­tar­stva kul­tu­re, Split­sko-dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je i Gra­da Ka­šte­la. S po­no­som no­si svo­je 83 go­di­ne te i da­lje ne­umor­no ra­di. Čla­ni­ca je ko­mi­si­ja za naj­ljep­ši vi­no­grad, mas­li­nik, okuć­ni­cu, škol­ski vrt, sa­vjet­ni­ca broj­nim us­ta­no­va­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma, a upra­vo pi­še i no­vu knji­gu.

Bo­ta­nič­ki vrt Os­trog ko­ji ste os­no­va­li pri­je 40 go­di­na, da­nas ima vi­še od 1000 bilj­nih vr­sta i uzor je svim ško­la­ma. Jes­te li ima­li po­dr­šku ka­da ste po­či­nja­li?

Po­če­li smo 1976. go­di­ne ka­da se na­ša ško­la pre­se­li­la u no­vu zgra­du uz ko­ju je bio ogro­man, za­pu­šte­ni pros­tor, bez ijed­ne bilj­ke. Očis­ti­li smo ga, na­su­li zem­lju i po­če­li stva­ra­ti vrt. Rav­na­telj me po­dr­ža­vao, a ko­le­ga­ma se svi­đa­lo to što ra­dim. Po­ma­ga­li su, za­li­je­va­li bilj­ke, ra­di­li u vr­tu, uklju­či­li smo i uče­ni­ke, ali do­go­di­lo se ne­što što me ja­ko uvri­je­di­lo. Ni­ka­da ni­sam bi­la ni­kak­ve po­li­tič­ke bo­je, ja sam ze­le­ne bo­je, ia­ko sam vi­še po­li­tič­ki li­je­vo. Ni­sam bi­la član Par­ti­je, a do­šao mi je po­ziv da se ja­vim u ko­mi­tet u Spli­tu. Doš­la sam, bi­la je jed­na dru­ga­ri­ca. Bi­la sam za­ču­đe­na to­li­ko sam ra­di­la, tru­di­la se, ni­kad ni­ka­kav ho­no­rar ni­sam do­bi­la, a oni me po­zi­va­ju na raz­go­vor. Ona me­ni ka­že: “Li­je­po je to što ra­di­te, ali va­ša OO SKH iz ško­le tra­ži da s va­ma po­raz­go­va­ram jer to uop­će ni­je u škol­skom pro­gra­mu.” Za­pre­pas­ti­la sam se, a i njoj je bi­lo ma­lo ne­ugod­no. To je bi­la čis­ta lju­bo­mo­ra jer se stva­ra­lo ne­što što ni­je

“Por­ge­sa sam do­če­ka­la u zrač­noj lu­ci, ima­la sam bu­ket mi­mo­za i ot­pus­no pi­smo rad­ni­ka Ju­go­vi­ni­la ko­ji je umro od iz­lo­že­nos­ti vi­nil­k­lo­ri­du. Rek­la sam mi­nis­tru: ‘Ovo že­li­mo u Ka­šte­li­ma, a ovo ima­mo’”

vo­di­la Par­ti­ja. Me­đu­tim, pus­ti­li su me da ra­dim.

Jes­te li ima­li prak­tič­nih pro­ble­ma, re­ci­mo s na­ba­vom sad­ni­ca?

To je bio ogro­man pro­blem, nis­te ima­li gdje ku­pi­ti eg­zo­tič­nu bilj­ku. Oda­svud sam ih na­bav­lja­la. Uz to su ve­za­ne raz­ne pri­če. U Pa­do­vi, ka­da sam po­sje­ti­la naj­sta­ri­ji bo­ta­nič­ki vrt na svi­je­tu, pi­ta­la sam stra­ža­ra smi­jem li uze­ti sje­men­ke mo­čvar­nog hi­bi­sku­sa. Re­kao je “No, no!” okre­nuo se i oti­šao. Pus­tio me da uz­mem jed­nu ča­hu­ru. Eu­ka­lip­tus sam do­bi­la na Lo­kru­mu, moj su­prug Ne­ven i ja smo ga bro­dom pre­vez­li u Ka­šte­la. To­li­ko sam ga pa­zi­la i sla­la Ne­ve­na po vo­du dok ni­je iz­gu­bio živ­ce i re­kao mi :“Ili eu­ka­lip­tus ili ja!”. S ti­me se ša­li­mo i da­nas. Tih pri­ča o vr­tu i mo­jem ži­vo­tu ima bez­broj.

Šte­ta što o sve­mu to­me nis­te na­pi­sa­li knji­gu.

Upra­vo je pi­šem. Zo­ve se “Pri­če iz vr­ta”.

Ka­že­te da ste vi­še li­je­vo, a ute­me­lji­li ste je­di­ni Bi­blij­ski vrt u Hr­vat­skoj.

Je­sam, i za­to imam i ta­mo pro­ble­ma od Bra­tov­šti­ne Gos­pe od Sto­mo­ri­je, u či­jem je vlas­niš­tvu zem­lji­šte. Ne idem u cr­k­vu, ali po­štu­jem sva­ku re­li­gi­ju. Mi smo pros­tor očis­ti­li, ka­mi­one sme­ća odvez­li, sa­ni­ra­li po­tok, po­sa­di­li bi­blij­ske bilj­ke, a oni ni­su za­do­volj­ni. Sme­ta im što se Gos­pa od Sto­mo­ri­je spo­mi­nje sa­mo u kon­tek­s­tu Bi­blij­skog vr­ta. Pa što ću im ja?! Ka­ži­mir Hras­te na­pra­vio je križ i ja­bu­ku, Va­sko Li­po­vac No­inu ar­ku, Mat­ko Mi­jić ključ sve­tog Pe­tra, a tre­ba­li smo do­bi­ti ka­me­ni stol, aso­ci­rao bi na Po­s­ljed­nju ve­če­ru. Bra­tov­šti­na nas je spri­je­či­la. Pos­la­li su mi pi­smo da je to de­vas­ta­ci­ja, de­sa­kra­li­za­ci­ja i pro­fa­na­ci­ja pros­to­ra. Da ne po­vje­ru­ješ! Da se ra­zu­mi­je­mo, ja sam ima­la kras­nih pri­ja­te­lja sve­će­ni­ka. Fra Ju­re Ra­dić, pri­ro­dos­lo­vac i eko­log ko­ji je na Bi­oko­vu i u Ma­kra­skoj uči­nio ču­da, po­ma­gao mi je sa sad­ni­ca­ma za škol­ski vrt. Fra Alek­san­dra Ri­bi­či­ća jed­nom sam “pro­šver­ca­la” u škol­ski vrt još u do­ba so­ci­ja­liz­ma u me­đu­s­mje­ni, ka­da ni­ko­ga ne­ma u ško­li, jer ga je ja­ko že­lio vi­dje­ti. Na­dam se da će no­vi sve­će­nik u Sto­mo­ri­ji ko­ji je sad do­šao bi­ti sen­zi­bi­li­zi­ra­ni­ji od svo­ga pret­hod­ni­ka.

Su­dje­lo­va­li ste u broj­nim pro­s­vje­di­ma. Da­nas eko­lo­ški ak­ti­vi­zam ni­je ta­ko čest. Je li ne­ma vi­še po­tre­be ili su lju­di ma­nje osje­tji­vi?

Ima po­tre­be, ali sve se po­ma­lo pro­mi­je­ni­lo. Ka­šte­la su bi­la za­is­ta ugro­že­na. Is­toč­ni dio Ka­šte­lan­skog za­lje­va bio je još u Ju­gos­la­vi­ji po­dru­čje s naj­ve­ćom kon­cen­tra­ci­jom za­ga­đi­vač­ke in­dus­tri­je. To je sen­zi­bi­li­zi­ra­lo lju­de da se po­kre­nu, or­ga­ni­zi­ra­ju, pro­s­vje­du­ju i tra­že za­šti­tu svo­ga pra­va na zdrav oko­liš, čis­ti zrak i čis­to mo­re.

Za­hva­lju­ju­ći udru­zi Li­je­pa na­ša Ka­šte­la spri­je­če­ni su i ne­ki ve­li­ki za­ga­đi­vač­ki pro­jek­ti na tom pros­to­ru?

Bi­la je pla­ni­ra­na plin­ska elek­tra­na u Ju­go­vi­ni­lu, pred­sta­vio ju je Ni­ki­ca Va­len­tić, ta­daš­nji pre­mi­jer, ter­mo­elek­tra­na na Či­ovu, nas­ta­vak ke­mij­ske in­dus­tri­je, naf­t­ni ter­mi­nal za tan­ke­re u Ka­štel Su­ćur­cu, od­la­ga­li­šte ot­pa­da u na­pu­šte­nim ka­me­no­lo­mi­ma... I to sve u Hr­vat­skoj! Za­pra­vo bi se nas­ta­vi­lo kao što se za­ga­đi­va­lo u Ju­gos­la­vi­ji. Ni­je to bi­la zlo­ća, ali jest nez­na­nje. Mo­ram za­hva­li­ti ta­daš­njem ka­šte­lan­skom gra­do­na­čel­ni­ku, a pos­li­je žu­pa­nu An­ti Sa­na­de­ru, mo­jem biv­šem uče­ni­ku, ko­ji je što se ti­če eko­lo­gi­je bio pra­vi bo­rac.

Na ko­jem se pro­jek­tu is­ka­zao?

Upo­zo­rio me na do­la­zak mi­nis­tra gos­po­dar­stva Ne­na­da Por­ge­sa ko­ji je zas­tu­pao ide­ju da Ju­go­vi­nil pos­ta­ne tvor­ni­ca ke­mij­skih pro­izvo­da od­nos­no in­sek­ti­ci­da, lu­ži­na, otro­va, bo­ja i ta­ko da­lje. Por­ge­sa sam do­če­ka­la u zrač­noj lu­ci, u jed­noj sam ru­ci ima­la bu­ket mi­mo­za, a u dru­goj ot­pus­no pi­smo KBC-a jed­nog biv­šeg rad­ni­ka Ju­go­vi­ni­la ko­ji je umro od po­s­lje­di­ca iz­lo­že­nos­ti vi­nil-klo­rid-mo­no­me­ru i to je pi­sa­lo. Do­če­ka­la sam ga, da­la mu bu­ket i rek­la: “Ovo že­li­mo u Ka­šte­li­ma, a ovo ima­mo” i pru­ži­la pi­smo. On se zbu­nio, uzeo je bu­ket, gle­dao taj pa­pir, ali on­da su me­ne iz­gu­ra­li po­li­ci­ja ili za­šti­ta­ri. Ni­sam bi­la sa­ma, oko me­ne su bi­li i dru­gi ak­ti­vis­ti, net­ko je čak u mi­nis­tro­vo vo­zi­lo us­pio uba­ci­ti plin­sku ma­sku.

Jes­te li ima­li pro­ble­ma zbog to­ga?

Ka­ko da ne. On se ža­lio, po­zva­li su me na sud. Pre­pa­la sam se, uhva- ti­la me tre­ma. Pi­ta­li su me: “Jes­te li vi do­če­ka­li mi­nis­tra...?”. Rek­la sam da je­sam. Gle­dam u su­ca, a on mi pri­ja­telj­ski na­mi­gu­je. Ni­su me kaz­ni­li. U obraz­lo­že­nju su na­pi­sa­li da ja to ni­sam or­ga­ni­zi­ra­la, ne­go da sam sa­mo­ini­ci­ja­tiv­no doš­la, kao i os­ta­li.

Vaš uče­nik bio je i An­ton Ko­va­čev. Je li vam on u ne­če­mu po­mo­gao?

Je. Ka­da je Mate Gra­nić do­šao obi­ći lo­ka­ci­ju na Či­ovu za ter­mo­elek­tra­nu u na­pu­šte­nom ka­me­no­lo­mu, s njim je u de­le­ga­ci­ji bio i An­ton Ko­va­čev. Po­mo­gao mi je da i ja bu­dem na tom bro­du. Ta bi elek­tra­na dnev­no tro­ši­la 900 to­na ug­lje­na. Otiš­li smo ta­mo bro­dom “Bi­os”. Kra­san dan, pun­ta Či­ova s jed­ne stra­ne, s dru­ge Mar­jan, di­vo­ta! Na­kon obi­la­ska te­re­na, ni­kad vi­še ta elek­tra­na ni­je spo­me­nu­ta!

Ko­ji su su­vre­me­ni eko­lo­ški pro­ble­mi ko­je nas­to­ji­te ri­je­ši­ti?

Ce­mex ko­ji že­li spa­lji­va­ti ot­pad, ne­kon­tro­li­ra­no pos­tav­lja­nje baz­nih sta­ni­ca s elek­tro­mag­net­skim zra­če­njem, po­ku­šaj grad­nje na Park pla­ži Šu­lavy u Ka­šte­li­ma, grad­nja Cen­tra za obra­du ot­pa­da u Le­će­vi­ci ko­ji će ugro­zi­ti čis­to­ću vo­de u Ja­dru...

Što mis­li­te o pla­nu gos­po­da­re­nja ot­pa­dom mi­nis­tra Sla­ve­na Do­bro­vi­ća?

Plan je do­bar i ni­je ne­pro­ve­div, ali tre­bat će pro­ći vre­me­na jer ne­ma­mo tu kul­tu­ru odva­ja­nja ot­pa­da. Ia­ko zvu­či na­iv­no da bi net­ko imao kom­pos­ta­nu u sta­nu ili na bal­ko­nu, plan će si­gur­no pri­do­ni­je­ti ve­ćem odva­ja­nju ot­pa­da i re­cik­li­ra­nju. Ni­sam za to da se gra­di Le­će­vi­ca i da se pro­izvo­di bi­ogo­ri­vo, a i on je pro­tiv to­ga. Za to go­ri­vo tre­ba ja­ko pu­no sme­ća, mo­ra­li bi­smo ga uvo­zi­ti i pos­ta­li bi­smo sme­ti­šte Eu­ro­pe. Osim to­ga, do­ka­za­no je da je ri­je­ka Ja­dro ugro­že­na, a to nam je pit­ka vo­da, ne smi­je­mo se ti­me igra­ti.

Ka­ko vaš su­prug gle­da na vaš rad?

Ne­ven mi je ogrom­na po­dr­ška, ci­je­li ži­vot. On se ba­vi oču­va­njem tra­di­ci­je i kul­tur­ne ba­šti­ne u Ka­šte­li­ma, or­ga­ni­zi­rao je obi­lje­ža­va­nje Sto go­di­na tu­riz­ma. Oži­vio je sta­ru le­gen­du o ka­šte­lan­skim ne­sret­nim lju­bav­ni­ci­ma i po­tak­nuo “Da­ne Mi­ljen­ka i Do­bri­le” či­ja je po­kro­vi­te­lji­ca pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Jed­no dru­go­me smo pot­po­ra.

Su­prug Ne­ven mi je ogrom­na pot­po­ra. Ja se ba­vim oču­va­njem pri­ro­de, a on ba­šti­ne

Križ­ni put U pro­lje­će 2010. go­di­ne Ivna Bućan je s rad­ni­ci­ma u Bi­blij­skom vr­tu pos­ta­vi­ma i križ­ni put

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.