Na fe­štu do­šao i Hr­go­vić ko­ji se na kra­ju ipak opus­tio i na­smi­jao

Fin­ska i Aus­tri­ja, bo­ga­te zem­lje, vra­ća­ju se s po jed­nom bron­com

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Dra­zen.braj­dic@ve­cer­nji.net

Igre su bi­le sjaj­ne, ali vr­lo br­zo sve će opet bi­ti po sta­rom. Me­da­lje će se ko­va­ti u vlas­ti­tim sport­skim ra­di­oni­ca­ma Dra­žen Braj­dić Uz sam­bu i kar­ne­val­sko oz­ra­čje u no­ći s ne­dje­lje na po­ne­dje­ljak u Ri­ju su za­tvo­re­ne Olim­pij­ske igre ko­je će hr­vat­ski sport du­go pam­ti­ti i za ko­je se bo­ji­mo da ih hr­vat­ski spor­ta­ši vi­še ni­kad ne­će pre­ma­ši­ti. Ne za­to što ne vje­ru­je­mo u njih, ne­go za­to što ne vje­ru­je­mo u na­še po­li­ti­ča­re ko­ji im kro­je pro­ra­ču­ne i sud­bi­nu.

Sret­na bra­ća Sin­ko­vić

Na sve­ča­nos­ti za­tva­ra­nja hr­vat­sku zas­ta­vu no­si­la su ves­lač­ka bra­ća Sin­ko­vić, Va­lent i Mar­tin, per­so­ni­fi­ka­ci­ja poj­ma brat­ske slo­ge ko­ja zla­to ku­je. Naj­pri­je je bi­lo re­če­no da bar­jak mo­že no­si­ti sa­mo je­dan pa su deč­ki ba­ca­li koc­ku i do­bio je Va­lent, no on­da su se ipak po­ja­vi­la dvo­ji­ca i to je bio je­di­ni tan­dem bar­jak­ta­ra me­đu svih 205 ze­ma­lja. Ka­ko je do to­ga doš­lo, objas­nio je šef mi­si­je Da­mir Še­go­ta: – Mi smo no­mi­ni­ra­li Va­len­ta, ali rek­li smo Mar­ti­nu da mu se sa­mo pri­dru­ži ka­da ovaj sta­ne is­pred nas i da ga nit­ko ne­će uda­lji­ti. Jer to je je­di­no bi­lo ko­rek­t­no pre­ma obo­ji­ci s ob­zi­rom na to da obo­ji­ca ima­ju zla­to. Mar­tin je, da­ka­ko, zbog te ma­le “di­ver­zi­je” bio sre­tan: – Bi­li smo je­di­ni ko­ji su u pa­ru no­si­li zas­ta­vu i osje­ćaj je bio po­se­ban. Ni­je to­li­ko po­se­ban kao na otva­ra­nju, no mi iona­ko to ne mo­že­mo jer na­ša su na­tje­ca­nja obič­no već slje­de­će ju­tro po otva­ra­nju. Po­seb­no je bi­lo i to što se sve odvi­ja­lo na le­gen­dar­noj Ma­ra­ca­ni. Osim što je za po­tre­be ga­še­nja pla­me­na pri­prem­lje­na umjet­na ki­ša, pa­da­la je i ova pri­rod­na ko­ja je, uz vje­tar, pro­ri­je­di­la broj gle­da­te­lja na tri­bi­na­ma, no ni to ni­je pok­va­ri­lo gušt Va­len­tu Sin­ko­vi­ću: – Zbog ki­še i hlad­no­će ni­je bi­lo po­sve ugod­no, no za­tva­ra­nje je bi­lo li­je­po osmiš­lje­no, a i me­ni je ja­ko dra­go što smo brat i ja mo­gli no­si­ti zas­ta­vu za­jed­no. Na­ža­lost, Da­mir Mar­tin do­bio je tem­pe­ra­tu­ru pa ni­je mo­gao, a od os­ta­lih hr­vat­skih spor­ta­ša bi­li su tu još sa­mo tek­von­da­ši i dje­lat­ni­ci HOO-a jer su svi os­ta­li već ot­pu­to­va­li ku­ći. Sin­ko­vi­ći se, za raz­li­ku od os­ta­lih hr­vat­skih spor­ta­ša, ku­ći ni­su ni­ma­lo žu­ri­li. Što­vi­še, nji­ma se ja­ko svi­dio olim­pij­ski go­diš­nji od­mor, o če­mu Va­lent ka­že: – Na­ša je sre­ća da mi svo­ja na­tje­ca­nja za­vr­ša­va­mo već pr­vi tje­dan pa mo­že­mo ne­sme­ta­no bo­dri­ti na­še spor­ta­še. A me­ni je, po­seb­no na­kon što smo os­tva­ri­li svoj ži­vot­ni san i osvo­ji­li zla­to, po­se­ban gušt bio obi­la­zi­ti bo­ri­li­šta i na­vi­ja­ti za hr­vat­ske spor­ta­še. U se­lu se me­đu na­ma do­is­ta osje­ća­la po­ve­za­nost pa je mo­žda i to raz­log što smo na ovim Igra­ma bi­li us­pješ­ni­ji ne­go ikad. Gu­štao je Va­lent i u ne­kim par­ti­ji­ma po gra­du, ali u kon­tro­li­ra­nim uvje­ti­ma. – Išao sam sa­mo ta­mo ka­mo su po­zi­va­li spor­ta­še jer sam se osje­ćao si­gur­no. Kad smo osvo­ji­li zla­to, Red Bull nam je pri­re­dio za­ba­vu u svom “lo­un­geu”, a bio sam i u Ome­ga Ho­useu i Dut­ch Ho­useu. Bio je to od­mor iz sno­va. Dru­ži­ti se s dru­gim spor­ta­ši­ma i gle­da­ti nji­ho­va na­tje­ca­nja, ja to obo­ža­vam. Po­s­ljed­nja hr­vat­ska me­da­lja­ška fe­šta u se­lu bi­la je ona sa su­bo­te na ne­dje­lju ka­da se sla­vi­lo sre­bro va­ter­po­lis­ta te bron­ce Blan­ke Vla­šić i Fi­li­pa Hr­go­vi­ća.

Čak 118 ze­ma­lja bez me­da­lje

– Kre­nu­li smo is­pred zgra­de, a on­da su nas Gr­ci za­mo­li­li da bu­de­mo ti­ši jer su ima­li na­tje­ca­te­lja zad­nji dan Iga­ra pa smo se pre­se­li­li u je­dan pra­zan apart­man na vr­hu zgra­de. Pje­va­li smo i dru­ži­li se do četiri uju­tro, a me­ni je po­seb­no dra­go da se i Hr­go­vić na kon­cu opus­tio i na­smi­jao – is­pri­čao je Še­go­ta. Ina­če, čak 118 ze­ma­lja iz Ri­ja vra­ća se bez me­da­lje, a da­le­ko ra­zvi­je­ni­je zem­lje od Hr­vat­ske, po­put Aus­tri­je i Fin­ske, mo­ra­le su se za­do­vo­lji­ti sa sa­mo jed­nom bron­com. Ču­des­no je to da nam sport­ski us­pje­si ras­tu dok dr­ža­va is­to­dob­no sve ma­nje ula­že u sport, a či­ni to na ra­zi­ni sta­tis­tič­ke po­gre­ške. No ne­će taj trend tra­ja­ti du­go, bit će vr­lo br­zo po onoj “ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­ke”, od­nos­no me­da­lja. Kao i sva­ki put, i ovo je olim­pij­sko za­tva­ra­nje pro­tek­lo u re­vi­jal­nom to­nu. Na­kon kra­ćeg umjet­nič­kog pro­gra­ma i de­fi­lea spor­ta­ša sve se pre­tvo­ri­lo u ve­li­ki sam­ba-par­ty, a do­go­di­la se i tra­di­ci­onal­na pri­mo­pre­da­ja olim­pij­ske zas­ta­ve iz­me­đu do­ma­ći­na ko­ji je upra­vo odra­dio svoj po­sao i slje­de­ćeg do­ma­ći­na, To­ki­ja, ko­ji tek če­ka pra­vi po­sao. U to ime po­ja­vio se i ja­pan­ski pre­mi­jer Shin­zo Abe, ma­ski­ran u “Su­per Ma­ri­ja”, po­pu­lar­nog li­ka iz vi­de­oigre što je mo­žda i naj­a­va teh­no­lo­škog bu­ma ko­ji Ja­pan­ci spre­ma­ju za To­kio 2020.

U olim­pij­skom se­lu at­mo­sfe­ra me­đu na­šim spor­ta­ši­ma bi­la je sjaj­na. I ima­lo se što sla­vi­ti Me­đu 205 ze­ma­lja sa­mo su jed­na bra­ća no­si­la zas­ta­vu na za­tva­ra­nju OI – na­ši Sin­ko­vi­ći

Bra­ća Sin­ko­vić Va­lent je bio no­mi­ni­ran da no­si zas­ta­vu, no i Mar­tin je do­bio upu­tu da se pri­dru­ži bra­tu na Za­tva­ra­nju Iga­ra

Fi­lip Hr­go­vić bio je ne­utje­šan na­kon po­ra­za u po­lu­fi­na­lu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.