Ve­čer­nji list na sas­tan­ku A. Mer­kel, Ren­zi­ja i Hol­lan­dea

Ve­čer­nji list s Ren­zi­jem, Mer­kel i Hol­lan­de­om na no­sa­ču zra­ko­plo­va Ga­ri­bal­di

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Sil­vi­je To­ma­še­vić

Pr­vi pu­ta na­kon Brexi­ta oku­pi­li su se čel­ni­ci tri naj­moć­ni­je zem­lje EU da do­go­vo­re re­for­mu Uni­je ko­joj su po­lju­lja­ni te­me­lji

S oto­ka Ventotene, gdje se na­la­zi i grob Al­ti­era Spi­nel­li­ja, ko­ji je 1941., ka­da se tu na­la­zio u za­to­če­niš­tvu na tom oto­ku za­jed­no s os­ta­lim an­ti­fa­šis­ti­ma, na­pi­sao ma­ni­fest o slo­bod­noj i fe­de­ra­tiv­noj Eu­ro­pi, tro­je dr­žav­ni­ka, Mat­teo Ren­zi, An­ge­la Mer­kel i Fran­co­is Hol­lan­de da­li su ju­čer po­ti­caj stva­ra­nju ono­ga što je, ta­da u vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta, iz­gle­da­lo go­to­vo uto­pis­tič­ki. Ta­li­jan­ski pre­mi­jer Mat­teo Ren­zi, ko­ji je do­ma­ći­nom te ini­ci­ja­ti­ve, nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, čel­ni­ca naj­moć­ni­je eu­rop­ske eko­no­mi­je i fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­co­is Hol­lan­de, šef dr­ža­ve po­go­đe­ne te­ro­riz­mom, svjes­ni su da je neo­dr­živ eu­rop­ski sta­tus quo, pa su da­li po­ti­caj stva­ra­nju no­ve za­jed­ni­ce.

Za­us­ta­vi­ti euro­skep­ti­ke

Za sa­da je to vi­še Eu­ro­pa sim­bo­la ne­go po­nov­no na­đe­nog iden­ti­te­ta. Sim­bol je otok Ventotene, ali i či­nje­ni­ca da je dio sas­tan­ka odr­žan na no­sa­ču zra­ko­plo­va kao u vri­je­me ra­to­va. Po­s­ljed­nji važ­ni do­ga­đaj odr­žan na no­sa­ču zra­ko­plo­va, bio je 2003., na “Lin­col­nu” ka­da je Ge­or­ge W. Bush ka­zao da je rat u Ira­ku za­vr­šen, a taj rat još i da­nas tra­je. No u Eu­ro­pi bi se ko­nač­no tre­ba­lo ići pre­ma za­jed­nič­koj obra­ni, ve­ćem ra­zvit­ku i po­seb­no ve­ćoj paž­nji za mla­de i za kul­tu­ru. Sas­ta­nak tro­je dr­žav­ni­ka, ko­ji su vi­še vre­me­na pro­ve­li na mo­ru i u zra­ku ne­go na kop­nu, jer su he­li­kop­te­rom iz zrač­ne lu­ke u Na­pu­lju sti­gli do oto­ka Ventotene, odak­le su po­nov­no he­li­kop­te­rom sti­gli na no­sač zra­ko­plo­va Ga­ri­bal­di s ko­jim su iz na­pulj­ske lu­ke do oto­ka ne­ka­da za­tvo­ra, a

sa­da sim­bo­lom eu­rop­ske slo­bo­de, odr­ža­li kon­fe­ren­ci­ju za no­vi­na­re i nas­ta­vi­li raz­go­vor ti­je­kom ve­če­re, ko­ji su bi­li us­mje­re­ni i na pri­pre­mu pr­vog sas­tan­ka še­fo­va dr­ža­va i vla­da 27 ze­ma­lja EU, dak­le pos­li­je Brexi­ta, ko­ji će se odr­ža­ti u ruj­nu u Bra­tis­la­vi. Taj pr­vi sas­ta­nak europ­skih dr­ža­va bez Ve­li­ke Bri­ta­ni­je od ključ­ne je važ­nos­ti za bu­duć­nost EU. Mo­ra­ju se da­ti jas­ni zna­ci euro­skep­ti­ci­ma da EU ne sa­mo da ni­je u ras­pa­du, već da je do­bi­la no­vu lim­fu. U su­prot­no­me će ras­ti sna­ge ko­je za unu­tar­nje pro­ble­me po­je­di­nih dr­ža­va okriv­lju­ju Bruxel­les.

Sim­bol ve­li­kog ide­ala

Svo tro­je ima­ju i pro­ble­ma u vlas­ti­tim dr­ža­va­ma, pa su pri­mo­ra­ni tra­ži­ti us­pjeh na europ­skom pla­nu ko­jim bi pro­mi­je­ni­li pro­tu­europ­sko ras­po­lo­že­nje na ko­jem ja­ča­ju lje­vi­čar­ske i des­ni­čar­ske stran­ke volj­ne sru­ši­ti EU. Na europ­skom pla­nu Ren­zi že­li ve­ću flek­si­bil­nost u pri­dr­ža­va­nju pa­ra­me­ta­ra iz Ma­as­tric­h­ta. I pred Ren­zi­jem je is­pit re­fe­ren­du­ma na ko­jem će se bi­ra­či iz­jas­ni­ti je­su li za us­tav­ne re­for­me ko­je je uve­la nje­go­va vla­da i iz­gla­so­vao Par­la­ment ili ni­su. Is­ti­na, re­dov­ni iz­bo­ri bi se tre­ba­li odr­ža­ti 2018. go­di­ne, ali će o re­zul­ta­tu re­fe­ren­du­ma ovi­si­ti dalj­nja po­li­tič­ka si­tu­aci­ja u Ita­li­ji. Hol­lan­de že­li da se udvos­tru­če ula­ga­nja pre­dvi­đe­na Jun­c­ke­ro­vim eko­nom­skim pla­nom ka­ko bi na iz­bo­re 2017. sti­gao u bo­ljem svi­je­tlu. Jun­c­ke­rov plan će se pro­du­ži­ti i pos­li­je 2018. Ka­da bi Hol­lan­de ba­rem u ne­če­mu po­lu­čio re­zul­tat, mo­žda bi mo­gao s ma­lo op­ti­miz­ma gle­da­ti na pred­sjed­nič­ke iz­bo­re na ko­ji­ma bi, pre­ma sa­daš­njem is­pi­ti­va­nju jav­nos­ti mo­gla po­bi­je­di­ti čel­ni­ca des­ni­čar­ske Na­ci­onal­ne fron­te Ma­rin Le Pen, ve­li­ka pro­tiv­ni­ca EU. Prem­da su te­ro­ris­ti u Fran­cu­skoj bi­li već “sta­ro­sje­di­oci” i s fran­cu­skim pu­tov­ni­ca­ma, ipak se pre­ma no­vim iz­bje­gli­ca­ma i po­seb­no pre­ma sve­mu što je mus­li­man­sko gle­da u Fran­cu­skoj sa­svim dru­gim oči­ma ne­go pri­je te­ro­ris­tič­kih na­pa­da. Mer­kel se mo­ra su­če­li­ti i sa zem­lja­ma biv­še Is­toč­ne Eu­ro­pe u ko­ji­ma ras­tu iz­o­la­ci­onis­tič­ke ten­den­ci­je, a ko­ju ta­ko­đer slje­de­će go­di­ne če­ka­ju iz­bo­ri. Nje­mač­ku se na odre­đe­ni na­čin sma­tra od­go­vor­nom za bri­gu pre­ma zem­lja­ma biv­šeg Var­šav­skog ugo­vo­ra, kao što su Polj­ska, Ma­đar­ska itd., a u ko­ji­ma ne vla­da eu­rop­ski duh. Osim to­ga, Mer­kel osu­đu­ju za po­ziv iz­bje­gli­ca­ma da do­đu u Nje­mač­ku, a uskoro će se su­če­li­ti i s re­gi­onal­nim iz­bo­ri­ma. Upra­vo je objav­ljen po­da­tak da će sa sa­daš­njim na­ta­li­te­tom Ita­li­ja 2050. ima­ti 10 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ma­nje ne­go sa­da ka­da ima 60 mi­li­ju­na. Slič­no je i u Nje­mač­koj, od­nos­no ra­zvi­je­ne dr­ža­ve ne­će mo­ći za­dr­ža­ti in­dus­trij­ski ra­zvi­tak na sa­daš­njoj ra­zi­ni bez do­la­ska iz­bje­gli­ca. U ok­vi­ru si­gur­nos­nih te­ma, osim o stva­ra­nju tzv. Sc­hen­gen­ske obra­ne (europ­ska voj­ska na sc­hen­gen­skim vanj­skim gra­ni­ca­ma) raz­go­va­ra­lo se i o od­no­su iz­me­đu iz­bje­gli­ca i te­ro­riz­ma, od­nos­no da li s iz­bje­gli­ca­ma u Eu­ro­pu sti­žu i po­ten­ci­jal­ni na­pa­da­či. Uz to su ve­za­ne i te­me o sud­bi­ni

Ono što je troj­ka sa­da po­nu­di­la vi­še je Eu­ro­pa sim­bo­la ne­go po­nov­no na­đe­nog iden­ti­te­ta

Si­ri­je i Li­bi­je. Kak­va će bi­ti bu­duć­nost Si­ri­je um­no­go­me ovi­si i ka­ko će se dr­ža­ti Tur­ska u ci­je­loj si­tu­aci­ji. Na­jav­ljen je i sas­ta­nak, za 2. ruj­na, mi­nis­tri­ce vanj­skih pos­lo­va EU, Fe­de­ri­ce Mog­he­ri­ni s tur­skim še­fom di­plo­ma­ci­je. “Ta­li­ja­ni tre­ba­ju bi­ti po­nos­ni što su na mjes­to sim­bo­la ve­li­kog ide­ala o Eu­ro­pi doš­li Mer­kel i Hol­lan­de da bi za­jed­no po­kre­nu­li EU iz ba­ze”, ka­zao je Ren­zi, a gle­de eko­no­mi­je na­gla­sio je ka­ko tre­ba kre­nu­ti od no­vih ula­ga­nja, jer po­li­ti­ka šted­nje ni­je do­ni­je­la bo­lji­tak. Ren­zi že­li i no­va ula­ga­nja u kul­tu­ru, a ko­ja bi bi­la iz­van Jun­c­ke­ro­va eko­nom­skog pla­na. Sc­hen­gen­ska obrana tre­bao bi bi­ti od­go­vor na kri­ti­ke da su eu­rop­ske gra­ni­ce pro­pus­ne. No osim europ­skih voj­ni­ka na europ­skim gra­ni­ca­ma, pre­dvi­đe­na je ve­ća su­rad­nja iz­me­đu dr­žav­nih taj­nih služ­bi i da­va­nje ve­ćih ov­las­ti Eu­ro­po­lu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.